Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i mirno uživanje imovine

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine zbog neizvršenja pravnosnažne presude. Neizvršenje je posledica postupka restrukturiranja izvršnog dužnika, koji traje nerazumno dugo, čime su onemogućena poveriočeva prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1498/2008
28.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mahije Husović iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. oktobra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mahije Husović i utvrđuje se da su u izvršnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 700/07 povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se nadležnim državnim organima i organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem mogućem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mahija Husović iz Novog Pazara je 16. decembra 2008. godine, preko punomoćnika - advokata Mare Popović iz Novog Pazara, podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 700/07.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je izvršni postupak pokrenut 19. aprila 2007. godine, ali da do dana podnošenja žalbe nije okončan. Predlaže da Ustavni sud donese odluku kojom će usvojiti ustavnu žalbu, utvrditi da je podnositeljki povređeno ustavno pravo na suđenje u razumnom roku i narediti okončanje izvršnog postupka, te istovremeno utvrditi povredu prava na imovinu i dosuditi naknadu nematerijalne štete u opredeljenom iznosu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, nakon uvida u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 700/07 i priloženu dokumentaciju utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom zbog propuštanja Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 1129/06 od 5. januara 2007. godine obavezana je tužena ''RAŠKA'' Holding Kompanija a.d. u restruktuiranju iz Novog Pazara da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, za period od 1. oktobra 2003. godine do 12. oktobra 2006. godine, isplati naknadu zarade u visini minimalne zarade, sve sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i da u njenu korist uplati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za period od 1. januara 2004. godine do 12. oktobra 2006. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je 19. aprila 2007. godine, kao izvršni poverilac, podnela Opštinskom sudu u Novom Pazaru predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika ''RAŠKA'' Holding Kompanija a.d. u restruktuiranju iz Novog Pazara, na osnovu pravosnažne presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 1129/06 od 5. januara 2007. godine. Predloženo je da se izvršenje sprovede na novčanim sredstvima izvršnog dužnika koja se vode na računu kod „Inteza banke“ a.d. Beograd, PJ Novi Pazar.

Opštinski sud u Novom Pazaru je 23. aprila 2007. godine doneo rešenje o izvršenju I. 700/07, kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 2.700,00 dinara. Rešenje o izvršenju je 14. maja 2007. godine dostavljeno Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu u Kragujevcu.

Podnositeljka ustavne žalbe je, u skladu sa nalogom Ustavnog suda iz dopisa od 19. marta 2009. godine da dostavi dodatna obaveštenja o tome da li je i koje mere preduzimala radi sprovođenja i ubrzanja izvršnog postupka, podneskom od 31. marta 2009. godine obavestila Sud da je tri puta lično, a njen punomoćnik najmanje pet puta lično, odlazila u Opštinski sud u Novom Pazaru i zahtevala da se izvršenje sprovede, i da je dobijala odgovor da je rešenje prosleđeno na prinudnu naplatu Narodnoj banci Srbije a da se ne izvršava zbog nedostatka novčanih sredstava na računu izvršnog dužnika.

Postupajući po zahtevu Ustavnog suda od 19. marta 2009. godine da, na osnovu člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), dostavi izveštaj o tome da li je sprovedeno prinudno izvršenje rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 700/07 od 23. aprila 2007. godine, Narodna banka Srbije je dopisom broj XIV-2-809/4/09 od 7. aprila 2009. godine obavestila Ustavni sud o sledećem: da je izvršni dužnik istovremeno i subjekt privatizacije koja se sprovodi u Agenciji za privatizaciju koja je 2. novembra 2004. godine donela odluku o restrukturiranju izvršnog dužnika R. 41/04-01 od 5. novembra 2004. godine; da je Agencija za privatizaciju aktom br. 676-0809/02 od 8. septembra 2006. godine Narodnoj banci Srbije dostavila nalog za prekid postupka izvršenja u kome se Narodnoj banci Srbije nalaže da prekine postupak izvršenja po svim osnovima i nalozima za prinudnu naplatu protiv izvršnog dužnika u restrukturiranju; da nakon dostavljanja naloga za prekid postupka izvršenja protiv izvršnog dužnika, Agencija za privatizaciju Narodnoj banci Srbije nije dostavila akt kojim je obaveštava da je prestala važnost tog naloga; da Narodna banka Srbije nije ovlašćena da neposredno primenjuje Zakon o privatizaciji, već je ovlašćena da postupa po nalozima Agencije za sprovođenje tog zakona; da bi svako postupanje Narodne banke Srbije suprotno nalogu Agencije za privatizaciju predstavljalo kršenje propisa i njeno nezakonito poslovanje; da Narodna banka Srbije rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 707/07 od 23. aprila 2007. godine nije mogla sprovesti dok postoji nalog Agencije za privatizaciju za prekid postupka izvršenja br. 676-0809/02 od 8. septembra 2006. godine; da Narodna banka Srbije nije posebnim aktom obavestila Opštinski sud u Novom Pazaru o razlozima koji onemogućavaju izvršenje rešenja tog suda I. 707/07 od 23. aprila 2007. godine, s obzirom na to da je Agencija svim sudovima, uz dopis br. 10-110/07 od 23. januara 2007. godine, dostavila spisak subjekata privatizacije koji su u restrukturiranju na dan 26. decembra 2006. godine, uz obaveštenje da se na iste ima primeniti odredba člana 31. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 45/05), među kojima je i izvršni dužnik; da o sprovedenim izvršenjima Narodna banka Srbije izveštava sud nakon sprovedenog postupka prinudne naplate.

Uvidom u registar Agencije za privredne registre, utvrđeno je da se na dan 29. septembar 2010. godine, izvršni dužnik ''RAŠKA'' Holding Kompanija a.d. iz Novog Pazara nalazi u postupku restrukturiranja.

4. Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) propisano je: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (član 19. stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije, u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito: statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene; otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično; otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (član 19. stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (član 19. stav 3.); da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (član 20ž. stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (član 20ž. stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (član 20ž. stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (član 20ž. stav 4.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (član 20ž. stav 8.); da ako u toku sprovođenja postupka privatizacije nastupe okolnosti koje onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije, Agencija može da odredi prekid postupka koji traje dok postoje razlozi za prekid, a najduže 180 dana od dana donošenja odluke o prekidu postupka, a da dok traje prekid postupka prestaju da teku propisani rokovi (član 25a. stav 1.).

Odredbom člana 31. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji propisano je: da se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, za koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona doneta odluka o restrukturiranju, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja, radi namirenja potraživanja u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu (stav 1.); da se ako odluka o restrukturiranju subjekta privatizacije nije doneta do dana stupanja na snagu ovog zakona, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, prinudno izvršenje ne može odrediti ili sprovesti u roku od dve godine od dana donošenja odluke o restrukturiranju (stav 2.); da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida (stav 3.). Navedeni zakon stupio je na snagu 8. juna 2005. godine.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, kao i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da sud određuje izvršenje odnosno obezbeđenje na onim sredstvima i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje (član 8. stav 1.); da sud može, na predlog izvršnog poverioca odnosno izvršnog dužnika, u skladu sa ovim zakonom, odrediti drugo sredstvo izvršenja, odnosno obezbeđenja, umesto onoga koje je predloženo, a da taj predlog stranke mogu staviti do otpočinjanja sprovođenja izvršenja (član 8. st. 4. i 6.); da su sredstva izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja - prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, prenos potraživanja za predaju pokretnih stvari ili nepokretnosti, unovčenje drugih imovinskih prava, prenos sredstava koja se vode na računu kod banke, prodaja akcija i prodaja udela u privrednim subjektima (član 42. stav 2.); da se rešenjem o izvršenju na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika, nalaže bankama i drugim finansijskim organizacijama, da novčani iznos za koji je određeno izvršenje prenesu sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, a za potraživanja za koje je propisana gotovinska isplata, da se taj iznos isplati izvršnom poveriocu u gotovom novcu (član 198.); da rešenje o izvršenju sud dostavlja organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaže bankama ili drugim finansijskim organizacijama kod kojih se vode računi izvršnog dužnika da obustave sve isplate sa tih računa do konačne naplate potraživanja (član 199. stav 1.).

Odredbama čl. 47. do 49. i člana 57. Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ“, br. 3/02 i 5/03 i „Službeni glasnik RS“, br. 43/04 i 62/06) bliže se reguliše postupak izvršenja prinudnom naplatom sa računa klijenta (izvršnog dužnika). Navedenim odredbama se, međutim, izričito ne predviđa obaveza Narodne banke Srbije da obavesti sud koji sprovodi izvršenje o mogućnosti, odnosno nemogućnosti predmetne isplate.

5. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je konstatovao da je izvršni postupak po predlogu podnositeljke ustavne žalbe otpočeo 19. aprila 2007. godine i da još uvek nije okončan, jer izvršenje nije sprovedeno zbog restrukturiranja izvršnog dužnika u postupku privatizacije.

Opštinski sud u Novom Pazaru doneo je rešenje o izvršenju 23. aprila 2007. godine, dakle u zakonskom roku od tri dana nakon podnošenja predloga, imajući u vidu da je 22. april 2007. godine bila nedelja, a 14. maja 2007. godine dostavio je rešenje o izvršenju Narodnoj banci Srbije radi sprovođenja izvršenja.

Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi bitno i postupanje Narodne banke Srbije, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje izvršenja prinudnom naplatom potraživanja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika. Prema stanovištu Ustavnog suda, prilikom ocenjivanja da li je vremenski rok za odlučivanje o pravima i obavezama stranke, odnosno za sprovođenje izvršenja na osnovu izvršnih isprava propisanih zakonom razuman, potrebno je preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodi postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može uticati na njegovu dužinu trajanja. Ovakav stav zauzet je u Odluci Ustavnog suda Už – 315/2008 od 13. novembra 2008. godine.

Polazeći od prethodno iznetog, Ustavni sud naglašava da je odredbom člana 31. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji propisano da se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, za koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona doneta odluka o restrukturiranju, što je slučaj sa izvršnim dužnikom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu, kao i to da je pomenuti zakon stupio na snagu 8. juna 2005. godine. Kako je rešenje o izvršenju I. 700/07 doneto 23. aprila 2007. godine, to se zbog proteka zakonski imperativno određenog roka navedene odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji nisu mogle primeniti na izvršnog dužnika. Takođe, ovaj sud ističe da je odredba Zakona o privatizaciji kojom je propisano da se protiv izvršnog dužnika ne može vršiti prinudna naplata do okončanja postupka restruktuiranja, doneta tek izmenama i dopunama Zakona od 26. decembra 2007. godine. Sledi da Narodna banka Srbije od donošenja rešenja o izvršenju do donošenja izmena i dopuna Zakona o privatizaciji od 26. decembra 2007. godine, odnosno u periodu dužem od sedam meseci, nije postupila po nalogu suda i izvršila dostavljeno rešenje o izvršenju, čime je nesumljivo doprinela trajanju izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 700/07.

Po oceni Ustavnog suda, za odlučivanje da li je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, bitno je i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije.

Odredbom Zakona o privatizaciji utvrđeno je da se protiv izvršnog dužnika ne može vršiti prinudna naplata do okončanja postupka restrukturiranja. Izvršni dužnik se, na osnovu odluke Agencije za privatizaciju R. 41/04-01 od 5. novembra 2004. godine, nalazi u postupku restrukturiranja. Imajući u vidu navedeno, a kako je Ustavni sud utvrdio da se izvršni dužnik i dalje nalazi u postupku restruktuiranja, proizilazi da Agencija za privatizaciju od donošenja navedene odluke do podnošenja ustavne žalbe, dakle u roku od tri godine i jedanaest meseci, nije okončala postupak restrukturiranja izvršnog dužnika.

Iz činjenice da su Narodna banka Srbije i organ koji vodi postupak restrukturiranja izvršnog dužnika nedelotvorno postupali, Ustavni sud zaključuje da ni Opštinski sud u Novom Pazaru kao državni organ koji je naložio sprovođenje izvršenja nije u razumnom roku okončao predmetni izvršni postupak. Ustavni sud je stoga utvrdio da je ovakvo postupanje nadležnih državnih organa od direktnog uticaja na dužinu trajanja izvršnog postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe i može se pripisati u odgovornost države.

Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela dužem trajanju izvršnog postupka. Naprotiv, podnositeljka ustavne žalbe i njen punomoćnik više puta su zahtevali da se predmetni izvršni postupak hitno okonča. Imajući u vidu nedelotvorno postupanje nadležnih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud smatra da ponašanje podnositeljke ustavne žalbe nije bilo od uticaja na nerazumnu dužinu trajanja ovog izvršnog postupka.

Polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja i da postupak izvršenja traje više od tri i po godine, u čemu je doprinos na strani kako Narodne banke Srbije, tako i Agencije za privatizaciju i Opštinskog suda u Novom Pazaru, Ustavni sud je zaključio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu u delu kojim se osporava dužina trajanja predmetnog izvršnog postupka, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je neizvršavanjem pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 1129/06 od 5. januara 2007. godine u periodu dužem od tri godine i šest meseci, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano potraživanje dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Iz tih razloga Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud pri tome ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke u predmetima: Kačapor i dr. protiv Srbije br. 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 i 3046/06 od 15. januara 2008. godine, Burdov protiv Rusije br. 59498/00 od 7. maja 2002. godine).

7. S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio povredu prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 700/07, kao i povredu prava na mirno uživanje imovine, Sud je u vezi sa tim odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava, tako što je podnositeljki ustavne žalbe utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete i ujedno naložio nadležnim državnim organima i organizacijama sa poverenim javnim ovlašćenjima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se što pre sprovelo izvršenje u naznačenom predmetu koji se sada vodi kod Osnovnog suda u Novom Pazaru, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakon o Ustavnom sudu.

8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i mirno uživanje imovine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti