Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je postupak trajao tri godine i šest meseci, ocenjeno je da taj period ne predstavlja nerazumno dugo trajanje, s obzirom na efikasno postupanje sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Žakline Mladenović iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Žakline Mladenović izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčeno g odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P. 357 /07.

O b r a z l o ž e nj e

1. Žaklina Mladenović iz Velike Plane je preko punomoćnika Dragana Bogdanovića, advokata iz Kosovske Mitrovice, 8. marta 2010. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P.357/07.

Podnositeljka ustavne žalbe je nave la: da se osporeni parnični postupak, čiji je predmet naknada štete po osnovu radnog odnosa , vodi već četiri godine i da i dalje nije okončan; da se predmet sada nalazi u Apelacionom sudu u Beogradu radi odlučivanja o žalbi; da joj je takvim postupanjem nadležnih sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Naknadu štete nije tražila.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 357/07, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 6. marta 2007. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Velikoj Plani protiv tuženog S.T.R. "Todorović" iz Velike Plane, radi naknade štete zbog prestanka radnog odnosa.

Pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani održana su dva ročišta za glavnu raspravu na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, dok jedno ročište ni je održano jer na strani tuženog niko nije pristupio.

Presudom Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 357/07 od 21. decembra 2007. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženog da tužilji po osnovu naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa i nemogućnosti ostvarivanja novčane naknade za vreme nezaposlenosti kod Nacionalne službe zapošljavanja isplati iznos od 69.072,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.

Podnositeljka ustavne žalbe je izjavila žalbu protiv navedene prvostepene presude 29. februara 2008. godine i Opštinski sud u Velikoj Plani je spise predmeta po žalbi dostavio Okružnom sud u u Smederevu 14. aprila 2008. godine. Okružni sud u Smederevu nije odlučio o žalbi dok je predmet bio u njegovoj nadležnosti. Posle podnošenja ustavne žalbe, utvrđeno je da je Apelacioni sud u Beogradu presudom Gž1. 1307/10 od 15. septembra 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 357/07 od 21. decembra 2007. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, od znača ja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koji je važio u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka , bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraća naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.) .

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni parnični postupak trajao tri godine i šest meseci.

Ocenjujući postupanje sudova u ovom predmetu, Ustavni sud je našao da su nadležni sudovi u konkretnom slučaju delotvorno i efikasno postupali i da su preduzeli sve mere i radnje na koje su po zakonu bili obavezni kako bi se osporeni parnični postupak završio u razumnom roku.

Naime, od podnošenja tužbe do donošenja prvostepene presude prošlo je devet meseci, prvostepeni sud je posle mesec dana od izjavljene žalbe na prvostepenu presudu dostavio spise predmeta drugostepenom sudu. Ustavni sud je imao u vidu činjenicu da Okružni sud u Smederevu nije odlučio godinu dana i osam meseci dok je predmet bio u njegovoj nadležnosti, međutim Apelacioni sud u Beogradu je odlučio posle devet meseci .

Dakle, od podnošenja tužbe do okončanja postupka pred drugostepenim sudom prošlo je tri godine i šest meseci, što po svim merilima i kriterijumima kako Ustavnog suda tako i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava , ne predstavlja nerazumno dug period.

Na osnovu svega iznetog Ustavni sud je utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani vođen u predmetu P. 357/07, te je na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1, tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti