Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nenadležnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu privrednog društva. Deo žalbe protiv rešenja o predlogu za ponavljanje postupka odbačen je jer se procesne garancije pravičnog suđenja ne odnose na takve postupke. Deo protiv revizijske presude odbačen je kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva "Contact bureau" d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 9. juna 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba privrednog društva "Contact bureau" d.o.o. izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 2922/08 od 29. oktobra 2008. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1620/10 od 27. januara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo "Contact bureau" d.o.o iz Beograda, preko punomoćnika Marijane Babić, advokata iz Beograda, izjavilo je 6. aprila 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 2922/08 od 29. oktobra 2008. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1620/10 od 27. januara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi navedeno je: da je između podnosioca ustavne žalbe, kao tužioca, i tužene Republike Srbije vođen parnični postupak; da je postupak pred Vrhovnim sudom Srbije "okončan u neverovatnoj i do sada nezabeleženoj brzini"; da revizija tužene nije bila dostavljena podnosiocu ustavne žalbe na odgovor.

Podnosilac je ustavnom žalbom predložio da Ustavni sud poništi osporene pojedinačne akte.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta kojim se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je između podnosioca ustavne žalbe, kao tužioca, i tužene Republike Srbije vođen parnični postupak, koji je okončan osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 2922/08 od 29. oktobra 2008. godine; da je predmetnom presudom usvojena revizija tužene; da je 10. decembra 2008. godine tužilac, zbog nedostavljanja revizije na odgovor, podneo predlog za ponavljanje postupka vođenog pred Vrhovnim sudom Srbije; da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1620/10 od 27. januara 2011. godine odbačen kao nedozvoljen predmetni predlog za ponavljanje revizijskog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.

5. Ustavni sud konstatuje da je o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe odlučeno u postupku koji je okončan revizijskom presudom Rev. 2922/08 od 29. oktobra 2008. godine, a da je osporenim rešenjem odlučeno jedino o tome da li su ispunjeni procesni uslovi za ponavljanje postupka pred najvišom sudskom instancom, zbog čega se procesne garancije iz člana 32. stav 1. Ustava ne odnose na postupak u kome je doneto osporeno rešenje.

Prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi, Ustavni sud je imao u vidu svoju raniju praksu (videti Rešenje Už-296/08 od 26. novembra 2009. godine), kao i praksu Komisije za ljudska prava u predmetu H protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine) i Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Rudan protiv Hrvatske (Odluka broj 45943/99 od 13. septembra 2001. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1620/10 od 27. januara 2011. godine odbacio, primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

6. Podnosilac se u ustavnoj žalbi pozvao na povredu prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, međutim podnosilac u ustavnoj žalbi ne tvrdi da je postupak u kome je osporeno rešenje, odnosno osporena presuda, doneto nerazumno dugo trajao, već da "neverovatna i do sada nezabeležena brzina" prilikom donošenja osporene presude, ukazuje da je Vrhovni sud Srbije prilikom donošenja iste postupao pristrasno i povredio podnosiočevo pravo na pravično suđenje.

Prema stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe izjavljene protiv presude donete u parničnom postupku, protiv koje je izjavljen vanredni pravni lek koji je rešenjem odbačen kao nedozvoljen, ceniće se u odnosu na dan kada je podnosiocu dostavljena presuda.

Na osnovu okolnosti da je podnosilac 10. decembra 2008. godine izjavio predlog za ponavljanje revizijskog postupka okončanog osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac najkasnije tog dana bio upoznat sa sadržinom osporene presude, odnosno da je pre tog dana osporenu presudu primio.

S obzirom da je između 10. decembra 2008. godine i 6. aprila 2011. godine, kada je izjavljena ustavna žalba, prošlo više od 30 dana, koliko prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu iznosi prekluzivni rok za izjavljivanje ustavne žalbe, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u delu u kome se osporava presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 2922/08 od 29. oktobra 2008. godine, odbacio kao neblagovremenu.

7. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nenadležnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti