Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodeljuje naknadu nematerijalne štete. Upravni postupak za isplatu dodataka na platu trajao je neopravdano dugo, uprkos prethodnim sudskim odlukama o istom pitanju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. B, M. S, D. M, B. B, Ž. B, S. B, M. B, B. S, S. K, Ž. D, N. T, M. P, G. U, I. G, G. B, V. N, D. V, A. U, S. S, D. K, M. M, N. V, B. M, Z. L, M. S, S. A, R. Đ, Đ. Š, D. P, M. K, S. B, M. M, S. G, M. B, M. J, S. M, G. N, M. K, Ž. A, B. M, S. V, P. M, G. K, D. P, M. B, Z. Dž, D. M, D. S, D. M, Đ. I, S. K, Đ. N, G. Č, V. N, D. G, D. K, D. D, S. Š. i D. S, svih iz Sremske Mitrovice, V. P, D. J, B. F, G. V, Ž. V, D. D, R. M, R. T, N. K, D. S, P. O, M. K, R. S, N. G, M. Š, J. V. i V. Š, svih iz Laćarka kod Sremske Mitrovice, B. J. i D. R, obojice iz Manđelosa kod Sremske Mitrovice, I. T, Ž. V, M. P, L. B, S. R, Ž. R, M. J, S. S. i R. P, svih iz M. M. kod Sremske Mitrovice, D. S. i M. J, obojice iz Noćaja kod Sremske Mitrovice, G. C. i S. J, obojice iz Kuzmina kod Sremske Mitrovice, D. T. i A. M, obojice iz Jarka kod Sremske Mitrovice, V. B. i S. P, obojice iz Čalme kod S. M, M. R. iz Bosuta kod Sremske Mitrovice, V. J, S. J, V. T. i D. L, svih iz Salaša Noćajskog kod Sremske Mitrovice, Z. P. iz Divoša kod Sremske Mitrovice, D. R, V. A. i Đ. G, svih Martinaca kod Sremske Mitrovice, Đ. R. iz Putinaca, opština Ruma, Z. S. iz Šišatovca kod Sremske Mitrovice, N. Ć. S. iz Bešenova kod Sremske Mitrovice, D. Đ. iz Šuljama kod Sremske Mitrovice, S. R. iz Žarkovaca, opština Ruma, M. B. iz Zasavice kod Sremske Mitrovice, Đ. R, D. P. i P. M, svih iz Rume, B. S. iz Grgurevaca kod Sremske Mitrovice, B. M. iz Sremske Rače kod Sremske Mitrovice i S. M. iz Velikih Radinaca kod Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. marta 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. B, M. S, D. M, B. B, Ž. B, S. B, M. B, B. S, S. K, Ž. D, N. T, M. P, G. U, I. G, G. B, V. N, D. V, S. S, D. K, M. M, N. V, B. M, Z. L, M. S, S. A, R. Đ, Đ. Š, D. P, M. K, S. B, M. M, S. G, M. B, M. J, S. M, G. N, M. K, Ž. A, B. M, S. V, P. M, G. K, D. P, M. B, Z. Dž, D. M, D. S, D. M, Đ. I, S. K, Đ. N, G. Č, V. N, D. G, D. K, D. D, S. Š, D. S, V. P, D. J, B. F, G. V, Ž. V, D. D, R. M, R. T, N. K, D. S, P. O, M. K, R. S, N. G, M. Š, J. V, V. Š, B. J, D. R, I. T, Ž. V, M. P, L. B, S. R, Ž. R, M. J, S. S, R. P, D. S, M. J, G. C, S. J, D. T, A. M, V. B, S. P, M. R, V. J, S. J, V. T, D. L, Z. P, D. R, V. A, Đ. G, Đ. R, Z. S, N. Ć. S, D. Đ, S. R, M. B, Đ. R, D. P, P. M, B. S, B. M. i S. M. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici u predmetu broj 404-191-11/08, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba navedenih podnosilaca odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Obustavlja se postupak po ustavnoj žalbi A. U. izjavljenoj zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici u predmetu broj 404-191-11/08.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. B. iz Sremske Mitrovice i ostala lica navedena u uvodu i u tač. 1. i 4. izreke podneli su Ustavnom sudu, 26. decembra 2018. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 24. decembra 2019. godine, 2. juna 2020. godine i 27. avgusta 2021. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u „postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici u predmetima br. 404-191 i 404-191-8/08, Žalbenom komisijom Vlade u predmetima br. 120-01-430/2008-01 i 120-01-396/2017-01, Upravnim sudom u predmetima U. 7040/10 (2009), U. 15443/12, U. 12032/14 i U. 1343/16, Ustavnim sudom u predmetu Už-3376/2010, kao i u postupku koji je u vreme izjavljivanja ove ustavne žalbe vođen pred Upravnim sudom u predmetu U. 21653/18“. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji je vođen do donošenja presude Upravnog suda U. 7040/10 (2009) od 1. jula 2010. godine, kojom je isti bio pravnosnažno okončan, postupka po ustavnoj žalbi u predmetu Už-3376/2010 i postupka koji se vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-3376/2010 od 22. novembra 2013. godine.

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama je detaljno opisan tok upravnog postupka koji se vodi povodom zahteva podnosilaca od 24. septembra 2008. godine, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca. Navedeno je da je rešenjem Upravnog suda R4. u 93/2016 od 14. juna 2016. godine utvrđeno da je podnosiocima u predmetu Upravnog suda U. 1343/16 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da im je u parničnom postupku dosuđeno novčano obeštećenje u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, naloži okončanje postupka i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku svakom u iznosu od po 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, imajući u vidu da su podnosiocima u parničnom postupku već dosuđeni iznosi od po 700 evra na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici broj 404-191-11/08 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i njene dopune, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Podnosioci ustavne žalbe su 24. septembra 2008. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova – Direkcija policije - Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici (u daljem tekstu: prvostepeni organ) podneli zahtev za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada na dane državnih i verskih praznika i rada noću, koji nisu isplaćeni u poslednje tri godine do podnošenja zahteva, kao i za isplatu naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 1. januara 2006. godine.

Postupak koji je pokrenut i vođen povodom navedenog zahteva bio je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda U. 7040/10 (2009) od 1. jula 2010. godine, kojom je odbijena tužba podnosilaca ustavne žalbe.

B. M, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je Ustavnom sudu 15. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv označene presude Upravnog suda. Odlukom Ustavnog suda Už-3376/2010 od 24. oktobra 2012. godine, u prvom delu tačke 1. izreke, usvojena je navedena ustavna žalba i utvrđeno da je tom presudom u delu kojim je odlučeno o isplati dodataka na platu za prekovremeni rad, rad noću i na dane državnih i verskih praznika, povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, te je, u tački 2. izreke, naloženo Upravnom sudu da u roku od 60 od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda, ponovi postupak po tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 120-01-430/2008-01 od 30. decembra 2008. godine i u tački 3. izreke određeno da Odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu. Istom odlukom je u drugom delu tačke 1. izreke odbijena kao neosnovana ustavna žalba izjavljena protiv navedene presude Upravnog suda u delu koji se odnosi na odlučivanje o zahtevu za isplatu naknade troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Navedena odluka Ustavnog suda dostavljena je 22. novembra 2012. godine Upravnom sudu.

3.2. Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda, Upravni sud je, na sednici održanoj 28. marta 2013. godine, doneo presudu U. 15443/12, kojom je ponovio postupak završen pravnosnažnom presudom tog suda od 1. jula 2010. godine, ukinuo navedenu presudu, uvažio tužbu podnosilaca, poništio drugostepeno rešenje od 30. decembra 2008. godine i vratio predmet nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Drugostepeni organ je, u izvršenju navedene presude Upravnog suda, doneo rešenje broj 120-01-202/2013-01 od 26. aprila 2013. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca, poništeno prvostepeno rešenje od 1. oktobra 2008. godine u delu kojim je odbijen zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, rad noću i na dane državnih i verskih praznika i predmet u tom delu vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Prvostepeni organ je rešenjem broj 404-191-2/08 od 1. jula 2013. godine odbio kao neosnovan zahtev podnosilaca, dok je drugostepeni organ rešenjem broj 120-01-485/2013-01 od 1. oktobra 2013. godine usvojio žalbu podnosilaca, poništio navedeno prvostepeno rešenje i vratio predmet na ponovni postupak, jer je prvostepeni organ odlučio i o zahtevu za isplatu naknade troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, koji je već pravnosnažno odbijen.

Rešenjem prvostepenog organa broj 404-191-3/08 od 24. oktobra 2013. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca, a rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-278/2014-01 od 31. jula 2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Presudom Upravnog suda U. 12032/14 od 14. oktobra 2015. godine uvažena je tužba podnosilaca, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje iz razloga što u spisima predmeta nema nijednog pojedinačnog rešenja o plati, niti rešenja uporednog policijskog službenika, pa se ne može zaključiti da je podnosiocima uvećana plata po osnovu prekovremenog rada, rada noću i za vreme praznika.

Drugostepeni organ je u izvršenju navedene presude Upravnog suda doneo rešenje broj 120-01-388/2015-01 od 2. decembra 2015. godine, kojim je ponovo odbijena kao neosnovana žalba podnosilaca izjavljena protiv prvostepenog rešenja od 24. oktobra 2013. godine.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1343/16 od 20. maja 2016. godine uvažena je tužba podnosilaca, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje iz razloga što policijski službenici do stupanja na snagu Pravilnika o platama zaposlenih u MUP ST 01 str. pov. broj 4908/06-4 od 26. juna 2006. godine, koji se primenjivao na obračun i isplatu plate počev od 1. jula 2006. godine, imaju pravo na uvećanje plate po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada i rada u dane praznika koji su neradni, u skladu sa članom 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, Opštim kolektivnim ugovorom i članom 108. Zakona o radu, a u periodu od početka primene navedenog pravilnika do stupanja na snagu izmenjenog Zakona o policiji, 2011. godine, nemaju pravo na uvećanje plate po navedenim osnovima, ako im je plata uvećana od 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.

Nakon što je rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-266/2016-01 od 5. jula 2016. godine poništeno prvostepeno rešenje od 24. oktobra 2013. godine i predmet vraćen na ponovni postupak, prvostepeni organ je doneo zaključak broj 404-191-4/08 od 12. avgusta 2016. godine, kojim je obustavljen postupak po zahtevu podnosilaca zbog nastupanja zastarelosti novčanih potraživanja iz radnog odnosa. Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-1407/2016-01 od 23. decembra 2016. godine poništen je navedeni zaključak prvostepenog organa i predmet vraćen na ponovni postupak.

U daljem toku postupka, rešenja prvostepenog organa broj 404-191-7/08 od 7. februara 2017. godine i broj 404-191-8/08 od 4. maja 2017. godine, kojima je zahtev podnosilaca odbijen kao neosnovan, poništena su rešenjima drugostepenog organa broj 120-01-246/2017-01 od 20. marta 2017. godine i broj 120-01-396/2017-01 od 23. juna 2017. godine, kojima su usvojene žalbe podnosilaca i predmet vraćen na ponovni postupak.

Kako prvostepeni organ u ponovnom postupku nije odlučio o zahtevu u zakonom propisanom roku, podnosioci su 15. novembra 2017. godine podneli žalbu zbog „ćutanja administracije“, koju je drugostepeni organ rešenjem broj 120-01-784/2017-01-1 od 5. decembra 2017. godine usvojio i naložio prvostepenom organu da bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana donese odgovarajuće rešenje. S obzirom na to da prvostepeni organ nije postupio po navedenom rešenju drugostepenog organa, podnosioci su 5. juna 2018. godine izjavili drugu žalbu zbog „ćutanja administracije“ i naknadne zahteve od 21. septembra i 27. novembra 2018. godine. Potom su 30. novembra 2018. godine podneli tužbu zbog „dvostrukog ćutanja uprave“ povodom koje je doneto rešenje Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 7670/20 od 29. septembra 2020. godine, kojim je obustavljen postupak po tužbi jer su podnosioci odustali od tužbe.

Rešenjem prvostepenog organa broj 404-191-10/08 od 3. februara 2021. godine, ispravljenog rešenjem od 5. marta 2021. godine, odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca, dok je postupak prekinut u odnosu na podnosioca A. U, kao i u odnosu na P. P. i A. K, koji nisu podnosioci ove ustavne žalbe, zbog smrti stranaka.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-199/2021-01 od 15. aprila 2021. godine usvojena je žalba podnosilaca, poništeno je prvostepeno rešenje od 3. februara 2021. godine i predmet vraćen na ponovni postupak.

Rešenjem prvostepenog organa broj 404-191-11/08 od 12. maja 2021. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima za period od 27. juna 2006. do 25. septembra 2008. godine i prekinut postupak u odnosu na iste stranke kao i u prethodno poništenom rešenju, dok je u pogledu zahteva za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima za period od 25. septembra 2005. do 26. juna 2006. godine, kao i o troškovima upravnog postupka, određeno da će biti naknadno odlučeno.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-307/2021-01 od 7. jula 2021. godine odbijena je žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Podnosioci su 26. avgusta 2021. godine izjavili žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja o zahtevu koji se odnosi na period od 25. septembra 2005. do 26. juna 2006. godine.

3.3. Rešenjem Upravnog suda R4 u 93/2016 od 14. juna 2016. godine usvojen je prigovor podnosilaca radi ubrzavanja postupka i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Upravnog suda U. 1343/16. Prilikom odlučivanja o povredi prava na suđenje u razumnom roku posebno su uzete u obzir sledeće okolnosti: da su u istoj pravnoj stvari prethodno vođena tri upravna spora u predmetima U. 7040/10 (2009), U. 15443/12 i U. 12032/14 i da je postupanje Upravnog suda u navedenim premetima bilo u granicama razumnog roka; da je Upravni sud i u predmetu U. 1343/16 odlučio u razumnom roku; da je, međutim, Upravni sud više puta svojim presudama poništavao osporena rešenja, zbog čega ukupno trajanje sudskog postupka u ovoj pravnoj stvari ne ispunjava zahtev razumne dužine postupanja; da predmet nije činjenično i pravno složen, a podnosioci nisu doprineli da predmet ne bude rešen u razumnom roku.

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Prr. 7/16 od 18. novembra 2016. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe i obavezana tužena Republika Srbija da im na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku utvrđenog rešenjem Upravnog suda R4 u 93/2016 od 14. juna 2016. godine isplati iznos od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom utvrđivanja visine obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku uzet je u obzir period od podnošenja zahteva od 24. septembra 2008. godine, odnosno osam godina, jedan mesec i 23 dana.

Navedena prvostepena presuda je potvrđena u postupku po žalbi tužene presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr. 2/2017 od 19. aprila 2017. godine.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 171. stav 3.); da kad prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku, drugostepeni organ zahteva da mu prvostepeni organ saopšti zašto blagovremeno nije izdao rešenje, da ako drugostepeni organ nađe da prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku iz opravdanog razloga, produžava rok za izdavanje rešenja za onoliko koliko je trajao opravdani razlog, a najduže za 30 dana (član 173. stav 1.); da ako drugostepeni organ nađe da ne postoji opravdani razlog zbog koga rešenje nije izdato u zakonom određenom roku, on sam odlučuje o upravnoj stvari ili nalaže prvostepenom organu da izda rešenje u roku ne dužem od 15 dana (stav 2.); da ako prvostepeni organ ponovo ne izda rešenje u roku koji je odredio drugostepeni organ, on sam odlučuje o upravnoj stvari (stav 3.); da ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona (član 213. stav 2.). U osnovi istovetne odredbe koje se odnose na poništavanje pobijanog rešenja i odlučivanje o žalbenom zahtevu ili upravnoj stvari bile su sadržane i u čl. 232. i 236. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10).

Odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi (član 2.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je navode i razloge ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje. Ustavni sud ukazuje na to da upravni postupak koji je bio pravnosnažno okončan pre izjavljivanja ustavne žalbe od 15. jula 2010. godine povodom koje je doneta Odluka Ustavnog suda Už-3376/2010 od 24. oktobra 2012. godine, nije deo postupka koji je pred Upravnim sudom i upravnim organima usledio nakon što je Upravnom sudu dostavljena navedena odluka Ustavnog suda, već se radi o posebnom postupku u kome se ta odluka Suda izvršava. Ustavni sud je potom uzeo u obzir da je rešenjem Upravnog suda R4 u 93/2016 od 14. juna 2016. godine podnosiocima ustavne žalbe utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je vođen u predmetu Upravnog suda U. 16030/14, što je jedna faza osporenog postupka, kao i da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Prr. 7/16 od 18. novembra 2016. godine podnosiocima utvrđeno pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, i to svakom podnosiocu u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, pri čemu je visina te naknade određena u odnosu na dotadašnje ukupno trajanje postupka (upravnog postupka i četiri upravna spora) od osam godina, jednog meseca i 23 dana. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, prilikom ocene razumnosti trajanja postupka u kome se izvršava Odluka Ustavnog suda Už-3376/2010 od 24. oktobra 2012. godine uzeo u obzir samo period koji je usledio nakon donošenja presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Prr. 7/16 od 18. novembra 2016. godine, kojom su podnosioci ostvarili pravičnu i adekvatnu novčanu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka. Dakle, period merodavan za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku iznosi pet godina i tri meseca.

Ustavni sud je konstatovao da je rešenjem prvostepenog organa od 12. maja 2021. godine, koje je postalo konačno, odbijen zahtev podnosilaca iz tačke 1. izreke u delu koji se odnosi na isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 25. septembra 2008. godine, dok je u pogledu dela zahteva koji se odnosi na isplatu dodataka na platu za period od 25. septembra 2005. do 26. juna 2006. godine određeno da će o njemu biti naknadno odlučeno, te se predmet u tom delu nalazi u fazi prvostepenog rešavanja.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

U pogledu značaja predmeta postupka, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo zbog toga što se radi o potraživanjima iz radnog odnosa i što se postupak vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda.

Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije činjenično i pravno složen, posebno ako se ima u vidu da su pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka već u dovoljnoj meri razjašnjena u Odluci Ustavnog suda Už-3376/2010 od 24. oktobra 2012. godine, zasnovanoj na pravnom shvatanju ovog suda izraženom u Odluci Už-1530/2008 od 21. januara 2010. godine. Iz navedenih odluka Ustavnog suda proizlazi da podnosiocima za obavljeni rad na izvršenju zadataka preko punog radnog vremena, rad noću i tokom državnog ili verskog praznika, u periodu do 30. juna 2006. godine ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koja im je u tom slučaju pripadala u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), dok bi podnosiocima za period od 1. jula 2006. godine pripadalo pravo na uvećanje plate ukoliko bi se utvrdilo da im koeficijent za obračun plate nije uvećan za 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.

Ispitujući postupanje upravnih organa, Ustavni sud je konstatovao da su u periodu koji se ceni u ovom predmetu doneta četiri rešenja prvostepenog organa povodom zahteva podnosilaca i pet rešenja drugostepenog organa o žalbama protiv prvostepenih rešenja. Ustavni sud je utvrdio da je posmatrani postupak obeležilo značajno kašnjenje prvostepenog organa sa donošenjem rešenja o zahtevu podnosilaca i nepostupanje tog organa po obavezujućim primedbama iz drugostepenih rešenja. Naime, prvostepeni organ je tek 3. februara 2021. godine doneo rešenje u izvršenju drugostepenog rešenja od 23. juna 2017. godine, odnosno tri godine i pet meseci od kada je predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak. Pri tome je drugostepeni organ propustio da dopuni postupak i otkloni nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odredbe člana 232. stav 1. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku i člana 171. stav 2. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (ESLjP, presuda Wierciszewska protiv Poljske, predstavka broj 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.).

Kada je reč o ponašanju podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke, Ustavni sud je konstatovao da su oni 15. novembra 2017. godine izjavili žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja u izvršenju drugostepenog rešenja od 23. juna 2017. godine. Kako drugostepeni organ o toj žalbi nije odlučio, već je prvostepenom organu samo odredio naknadni rok za donošenje rešenja, koji nije poštovan, podnosioci su nakon proteka ostavljenog roka mogli da podnesu tužbu zbog „dvostrukog ćutanja uprave“, u skladu sa odredbom člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima. Umesto toga, podnosioci su, po isteku naknadnog roka za donošenje prvostepenog rešenja, izjavili još jednu žalbu zbog istog, neopravdanog „ćutanja“ prvostepenog organa, o kojoj drugostepeni organ takođe nije odlučio, zbog čega su podneli naknadne zahteve za odlučivanje o žalbi, a tek su 30. novembra 2018. godine podneli tužbu zbog „dvostrukog ćutanja uprave“, ali su od nje odustali, zbog čega je rešenjem Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu od 29. septembra 2020. godine obustavljen postupak po toj tužbi. Ustavni sud ukazuje i na praksu Evropskog suda za ljudska prava, prema kojoj, podnosilac treba da pokaže marljivost u vršenju procesnih radnji koje se odnose na njega i da iskoristi obim koji mu domaći zakon pruža za skraćivanje postupka (ESLjP, presuda Union Alimentaria Sanders Sa protiv Španije, broj predstavke 11681/85, od 7. jula 1989. godine, stav 35.). Podnosioci su 26. avgusta 2021. godine izjavili žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja o preostalom delu njihovog zahteva.

Iako podnosioci ustavne žalbe iz tačke 1. izreke nisu uvek, u skladu sa zakonom, koristili pravna sredstva za ubrzanje postupka, Ustavni sud je ocenio da trajanje postupka u kome se izvršava pomenuta odluka Ustavnog suda, koje je uzeto u obzir u ovom predmetu, kao i praksa i kriterijumi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je povređeno pravo navedenih podnosilaca na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u tom delu usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe iz tačke 1. izreke zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja upravnog postupka, neefikasno postupanje upravnih organa, propuštanje podnosilaca iz tačke 1. izreke da u koriste pravna sredstva za ubrzanje postupka u skladu sa zakonom, životni standard države i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije, od 19. septembra 2019. godine (predstavka broj 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije, od 14. januara 2021. godine (predstavka broj 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se, kao i osporeni postupak, vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. U pogledu dela ustavne žalbe kojim je osporeno trajanje postupka pokrenutog povodom zahteva podnosilaca od 24. septembra 2008. godine, koji je pravnosnažno okončan donošenjem presude Upravnog suda U. 7040/10 (2009) od 1. jula 2010. godine, Ustavni sud je konstatovao da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Ustavni sud je konstatovao da je presuda Upravnog suda U. 7040/10 (2009) od 1. jula 2010. godine svakako dostavljena punomoćniku podnosilaca ustavne žalbe pre 15. jula 2010. godine, kada je protiv navedene presude podneta ustavna žalba u predmetu Už-3376/2010.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je ova ustavna žalba izjavljene 26. decembra 2018. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu podnosilaca iz tačke 1. izreke u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. U pogledu dela ustavne žalbe kojim je osporeno trajanje postupka po ustavnoj žalbi u predmetu Už-3376/2010, Ustavni sud ukazuje na to da iz odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda do kojih je došlo aktima i radnjama državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, što, po prirodi stvari, isključuje mogućnost da se ustavnom žalbom osporavaju akti ili radnje Ustavnog suda. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je ustavna žalba podnosilaca iz tačke 1. izreke u ovom delu nedopuštena, zbog čega ju je odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. Razmatrajući ustavnu žalbu u odnosu na podnosioca A. U, Ustavni sud je iz rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije - Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici broj 404-191-10/08 od 3. februara 2021. godine i broj 404-191-11/08 od 12. maja 2021. godine utvrdio da je osporeni upravni postupak prekinut u odnosu na navedenog podnosioca zbog smrti stranke.

Odredbom člana 88. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu propisano je da će Ustavni sud obustaviti postupak ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka.

Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe preminuo, Ustavni sud je utvrdio da su prestale procesne pretpostavke za vođenje postupka, te je, saglasno odredbi člana 88. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, obustavio postupak po ovoj ustavnoj žalbi u odnosu na navedenog podnosioca, rešavajući kao u tački 4. izreke.

11. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tač. 1) i 2), člana 45. tačka 9) i člana 46. tač. 7) i 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.