Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu. Iako je postojao period neaktivnosti drugostepenog suda, ukupno trajanje postupka od tri godine, s obzirom na efikasnost prvostepenog i apelacionog suda, ne smatra se nerazumno dugim.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1499/2010
06.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Marine Dojčinović iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Marine Dojčinović izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P1. 358/07.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marina Dojčinović iz Velike Plane je 8. marta 2010. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu broj P1. 358/07.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žal be povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 358/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 16. marta 2007. godine podnela Opštinskom sudu u Velikoj Plani tužbu protiv tuženog, radi naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa. Odgovor na tužbu je primljen u prvostepenom sudu 9. maja 2007. godine.

Opštinski sud u Velikoj Plani je prvo ročište za glavnu raspravu zakazao za 5. septembar 2007. godine, ali isto nije održano. Nakon dva održana ročišta za glavnu raspravu (28. septembra 2007. godine i 5. decembra 2007. godine), Opštinski sud u Velikoj Plani je doneo presudu P1. 358/07 od 5. decembra 2007. godine, kojom je tužbeni zahtev podnositeljke odbijen kao neosnovan.

Podnositeljka ustavne žalbe je 27. maja 2008. godine izjavila žalbu protiv navedene prvostepene presude, koja je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 994/10 od 22. aprila 2010. godine odbijena kao neosnovana.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. U vezi navoda podnositeljke ustavne žalbe da joj je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P1. 358/07 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je predmetni parnični postupak otpočeo 16. marta 2007. godine, kada je podnositeljka ustavne žalbe podnela tužbu Opštinskom sudu u Velikoj Plani protiv tuženog, radi naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa i da je pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 994/10 od 22. aprila 2010. godine.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnositeljki ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnositeljku.

S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da u osporenom parničnom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi doprinela njegovom dužem trajanju.

U pogledu ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka nije doprinela dužini trajanja osporenog sudskog postupka, a da je predmet spora nesumnjivo od značaja za podnositeljku, imajući u vidu da se njen tužbeni zahtev odnosi na potraživanje naknade štete zbog, po njenom mišljenju, nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Ocenjujući postupanje sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud nalazi da određeni propusti Okružnog suda u Smederevu, koji su uticali na produženje trajanja predmetnog postupka, ne dovode automatski do zaključka da je u ovoj parnici došlo do povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava. Naime, spisi predmeta Opštinskog suda u Velikoj Plani su sa izjavljenom žalbom dostavljeni Okružnom sudu u Smederevu na odlučivanje 30. juna 2008. godine. Do uspostavljanja nove mreže sudova 1. januara 2010. godine, dakle godinu i po dana, drugostepeni sud nije preduzeo nikakve radnje da odluči o žalbi izjavljenoj protiv presude prvostepenog suda P1. 358/07 od 5. decembra 2007. godine, nakon čega su spisi predmeta dostavljeni Apelacionom sudu u Beogradu. Međutim, s obzirom na to da Ustavni sud uvažava praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava prilikom odlučivanja o ustavnim žalbama, treba istaći stav Evropskog suda za ljudska prava po kome činjenica da domaći sud nije poštovao rokove ne mora sama po sebi da bude nesaglasna sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (videti presude u predmetima ''Zielinski vs. Poland'' od 15. februara 2005. godine i ''Stoidis vs. Greece'' od 17. maja 2001. godine). Polazeći od svega navedenog, a posebno činjenice da je postupak pred prvostepenim sudom okončan u roku kraćem od devet meseci, te da je Apelacioni sud u Beogradu odlučio o žalbi u roku od četiri meseca, Ustavni sud je ocenio da se ukupno trajanje predmetnog sudskog postupka od tri godine objektivno ne može smatrati nerazumno dugim.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je ocenio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11 ).

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti