Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko pet godina. Povreda je nastala zbog perioda potpune neaktivnosti suda od skoro tri godine nakon pokretanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. J . iz R . Sela i V . K . iz Mokrina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. aprila 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. J . i V . K . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudim u Subotici u predmetu K. 5394/10 povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčen o odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. J . iz Ruskog Sela i V . K . iz Mokrina su 31. decembra 2015. godine, preko punomoćnika J. M , advokata iz Novog Kneževca, podnele Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srb ije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Senti u predmetu K. 335/14 (ranije pred Osnovnim sudim u Subotici u predmetu K. 5394/10).

Podnositeljke u ustavnoj žalbi detaljno iznose tok krivičnog postupka koji je protiv njih vođen i zaključuju da im je povređeno označeno Ustavom zajemčeno pravo, jer je postupak „trajao je skoro šest godina“. Podnositeljke posebno ističu da je glavni pretres prvi put održan „po proteku tri godine od dana podnošenja optužnog akta“, a da one, kao okrivljene u krivičnom postupku, nisu doprinele njegovom dužem trajanju, već im je, naprotiv, bilo u interesu da se postupak što pre okonča, jer je „njihov status u Ministarstvu unutrašnjih poslova - Policijska uprava Kikinda pogoršan, a karijera i napredovanje nije išlo redovnim tokom upravo zbog vođenja ovog krivičnog postupka, što bi sigurno izostalo ili bar u blažoj meri bilo manifestovano, da je postupak okončan u razumnom roku“.

Predložile su da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenog prava i prava na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnositeljke u ustavoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, odgovor Osnovnog suda u Senti Su. I -1-8/18 i spise predmeta istog suda K. 335/14, te je utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Protiv podnositeljki ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Osnovnim sudom u Senti (ranije pred Osnovnim sudom u Subotici), koji je pravnosnažno okončan.

Krivični postupak je pokrenut 2. avgusta 2010. godine, podnošenjem optužnog predloga Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 48/10 kojim je podnositeljkama ustavne žalbe stavljeno po jedno krivično delo prevare u službi u produženom trajanju iz člana 363. stav 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika i po jedno krivično delo davanje lažnog iskaza iz člana 355. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika. Podnošenju optužnog predloga je prethodilo sprovođenje pojednih istražnih radnji tokom kojih su podnositeljke saslušane pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Subotici 19. februara 2010. godine (zapisnik Ki. 724/10).

Osnovni sud u Subotici je navedeni optužni predlog primio 3. avgusta 2010. godine i glavni pretres je prvi put zakazao za 10. jun 2013. godine. U navedenom periodu nije preduzeta niti jedna procesna radnja, osim što je predsednik Osnovnog suda u Subotici u dva navrata (rešenjem Su. I-2 broj 11/10 od 1. septembra 2010. godine i Su. I-2 broj 24/12 od 15. oktobra 2012. godine) dodeljivao u rad krivični predmet drugim sudijama i što je 9. aprila 2013. godine postupajući sudija (treći po redu koji je bio zadužen predmetom) dao naredbu da se optužni predlog dostavi strankama.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, Osnovni sud u Subotici je 4. decembra 2013. godine doneo presudu K. 5394/10 kojom je podnositeljke ustavne žalbe oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevare u službi u produženom trajanju iz člana 363. stav 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 2. u vezi sa stavom 1. istog zakonika i izrekao im uslovne osude i novčanu kaznu. Navedena presuda je ukinuta rešenjem Višeg suda u Subotici Kž. 21/14 od 3. aprila 2014. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Ponovni postupak se protiv podnositeljki ustavne žalbe potom vodio pred Osnovnim sudom u Senti (nakon što je 1. januara 2014. godine promenjena mreža sudova u Republici Srbiji), po optužnom predlogu koji je od Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici preuzelo Osnovno javno tužilaštvo u Senti.

Osnovni sud u Senti je 8. jula 2015. godine , nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, doneo presudu K. 335/14 kojom je podnositeljke ustavne žalbe oglasio krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359. stav 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika i izrekao im je uslovne osude, dok je prema podnositeljkama odbio optužbu za po jedno krivično delo davanja lažnog iskaza iz člana 335. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, jer je javni tužilac u ovom delu odustao od optužnog akta.

Presudom Višeg suda u Subotici Kž1. 149/15 od 27. novembra 2015. godine je uvažena žalba branioca podnositeljki ustavne žalbe i u osuđujućem delu je prvostepena presuda preinačena, tako što su podnositeljke oslobođene od optužbe da su izvršile po jedno krivično delo zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potrđena.

4. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta ustavne odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, koje garantuje strankama zaštitu od neopravdanih odlaganja i odugovlačenja postupka, a donetim sudskim odlukama obezbeđuje delotvornost i kredibilitet.

Naime, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak protiv podnositeljki ustavne žalbe trajao pet godina i tri meseca, računajući od 2. avgusta 2010. godine (kada je podnošenjem optužnog predloga krivični postupak pokrenut) do 27. novembra 2015. godine (kada je Viši sud u Subotici doneo presudu Kž1. 149/15 kojom je postupak pravnonažno okončan).

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ne ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak vodio protiv dva lica (podnositeljki), zbog ukupno četiri krivična dela (dva krivična dela zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju i dva krivična dela davanje lažnog iskaza), kao i da je predmet optužbe dva puta razmatran pred dve sudske instance, što sve može ukazivati, sa jedne strane, na relativnu složenost činjeničnih i pravnih pitanja na koja je sud trebalo da odgovori, a sa druge strane, da su se nadležni sudovi aktivno bavili predmetom.

Ustavni sud je dalje utvrdio da podnositeljke ustavne žalbe nisu doprinele dužini trajanja postupaka i da im je bilo u interesu da se postupak što pre okonča.

Konačno, Ustavni sud je utvrdio da je glavni pretres pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu K. 5394/10 prvi put zakazan (i održan) dve godine i deset meseci nakon prijema optužnog predloga (koji je dostavljen podnositeljkama tek po naredbi postupajućeg sudije od 9. aprila 2013. godine) .

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, zasnovana na praksi i standardima ovog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i to radnjama nečinjenja Osnovnog suda u Subotici. Radnje nečinjenja u konkretnom predmetu odnose se na potpunu pasivnost i nedelotvorno postupanje. Uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Senti, Ustavni sud je konstatovao potpunu neaktivnosti i nerazumno kašnjenje Osnovnog suda u Subotici pred kojim se prvobitno krivični postupak vodio . Od 2. avgusta 2010. godine, kada je Osnovnom sudu u Subotici podnet optužni predlog protiv podnositeljki, do 9. aprila 201 3. godine, kada je postupajući sudija dao nalog da se optužni predlog dostavi strankama, nije preduzeta nijedna procesna radnja, a glavni pretres je prvi put zakazan tek za 10. jun 2013. godine. Ove činjenic e ukazuj u da u navedenom periodu Osnovni sud u Subotici sud nije sprovodio redovnu sudsku aktivnost, odnosno ne da se nije aktivno, nego se uopšte nije bavio spornim predmetom. Ovakvo postupanje se ni pod kojim uslovima i razlozima ne može smatrati delotvornim.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr.zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a pre svega period potpune neaktivnosti Osnovnog suda u Subotici nakon podnošenja optužnog predloga do održavanja prvog ročišta za glavni pretres u trajanju od skoro tri godine , ali i naknadno ažurno postupanje Osnovnog suda u Senti. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

5. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.