Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog višegodišnjeg trajanja izvršnih postupaka. Nalaže se okončanje postupaka u najkraćem roku i dosuđuje se naknada nematerijalne štete podnosiocima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-150/2010
12.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slavoljuba Spasojevića iz sela Vranića, Miloša Pantovića iz sela Milićevaca i Dragana Glišovića iz sela Goričana na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miloša Pantovića i Dragana Glišovića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Svrljigu u predmet u I. 39/06, povređena prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba Miloša Pantovića i Slavoljuba Spasojevića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Svrljigu u predmetu I. 303/06 povređena prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupci iz tač. 1. i 2. okončali u najkraćem roku.

4. Utvrđuje se pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1200 evra za podnosioca ustavne žalbe Miloša Pantovića, a u iznosu od po 600 evra za podnosioce ustavne žalbe Dragana Glišovića i Slavoljuba Spasojevića, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

5. Odbacuje se ustavna žalba Slavoljuba Spasojevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu , zaj emčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Svrljigu u predmetu I. 411/07.

O b r a z l o ž e nj e

1. Želimir Jeremić, advokat iz Čačka, je 11. januara 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu u ime trojice podnosilaca navedenih u uvodu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu , iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Svrljigu , i to za podnosi oce Miloša Pantovića i Dragana Glišovića u predmetu I. 39/06, za podnosi oce Miloša Pantovića i Slavoljuba Spasojevića u predmetu I. 303/06 i za podnosioca Slavoljuba Spasojevića u predmetu I. 411/07.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli: da je u izvršnom postupku I. 39/06 doneto rešenje o izvršenju 8. februara 2006. godine i da izvršenje nije sprovedeno do otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom d. p. "Progres", Svrljig, te je Opštinski sud u Svrljigu 18. septembra 2009. godine, prekinuo postupak izvršenja u predmetu I. 39/06; da je u izvršnom postupku I. 303/06 doneto rešenje o izvršenju 25. jula 2006. godine i izvršenje dalje nije sprovođeno do otvaranja stečajn og postupka nad izvršnim dužni kom d. p. "Progres", Svrljig; da je u izvršnom postupku I. 411/07 doneto rešenje o izvršenju 23. maja 2007. godine i da u tom postupku izvršenje takođe nije sprovedeno do otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom d. p. "Progres" Svrljig. Traže i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Svrljigu I. 39/06, I. 303/06 i I. 411/07 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

- Uvidom u spise predmeta I. 39/06 utvrđeno je sledeće:

Izvršni poverioci Miloš Pantović i Dragan Glišović, ovde podonosioci ustavne žalbe, su 23. janaura 2006. godine podneli Opštinskom sudu u Svrljigu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika d. p. "Progres", Svrljig, radi isplate minimalnih zarada na ime duga, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 1648/03 od 27. oktobra 2005. godine. Opštinski sud u Svrljigu je odredio predloženo izvršenje rešenjem I. 39/06 od 8. februara 2006. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 2399/06 od 3. jula 2006. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog dužnika i potvrđeno je prvostepeno rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Svrljigu I. 39/06 od 8. februara 2006. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Svrljigu I. 39/06 od 18. septembra 2009. godine prekinut je postupak izvršenja u predmetu I. 39/06 zbog pokretanja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom , na osnovu rešenja Trgovinskog suda u Nišu H.St. 27/09 od 4. septembra 2009. godine. Dalje, u spisima predmeta nema podataka o sprovođenj u izvršenja u ovom predmet u.

- Uvidom u spise predmeta I. 303/06, utvrđeno je sledeće:

Izvršni poverioci Miloš Pantović i Slavoljub Spasojević, ovde podnosioci ustavne žalbe, su 25. jula 2006. godine Opštinsko m sudu u Svrljigu podneli predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika d. p. "Progres", Svrljig, radi duga na ime otpremnine, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude zbog izostanka Opštinskog suda u Čačku P1. 6/06 od 14. marta 2006. godine. Rešenjem Opštinskog suda u Svrljigu I. 303/06 od 25. jula 2006. godine određeno je predloženo izvršenje. Rešenjem Opštinskog suda u Svrljigu I. 789/07 od 30. januara 2008. godine određena su lica koja se u celosti namiruju i lica koja se delimično namiruju iz kupoprodajne cene postignute na licitaciji pokretnih stvari izvršnog dužnika, dok je za podnosioce ustavne žalbe, kao i druga lica navedena da su u celosti nenamireni kao izvršni poverioci. Dalje, izvršenje u ovom postupku nije sprovođeno .

- Uvidom u spise predmeta I. 411/07 utvrđeno je sledeće:

Slavoljub Spasojević, ovde podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 21. maja 2007. godine Opštinskom sudu u Svrljigu, podneo predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika d. p. "Progres" Svrljig, radi isplate neisplaćene zarade, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 2031/04 od 22. februara 2006. godine. Rešenjem Opštinskog suda u Svrljigu I. 411/07 od 23. maja 2007. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje. Rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 3006/07 od 21. avgusta 2007. godine, odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog dužnika i potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u Svrljigu I. 411/07 od 23. maja 2007. godine.

Dopisom Opštinskog suda u Svrljigu I. 411/07 od 16. oktobra 2008. godine izvršni poverilac je obavešten da je popis pokretnih stvari izvršnog dužnika bio bezuspešan jer nisu pronađene stvari koje mogu predmet izvršenja te da izvršni poverilac može u roku od tri meseca predložiti da se ponovo sprovede popis. Izvršni poveri lac je 20. januara 2009. godine p redložio da se ponovo sprovede popis pokretnih stvari izvršnog dužnika. Zapisnikom o popisu i p roceni od 28. januara 2009. godine utvrđeno je da je bezuspešno pokušan popis pokretnih stvari izvršnog dužnika i rešenjem Opštinskog suda u Svrljigu I. 411/07 od 30. januara 2009. godine obustavljen je postupak izvršenja i ukinute su sve sprovedene radnje. Navedeno rešenje o obustavi postupka izvršenja podnosilac je p rimio 13. februara 2009. godine i protiv navedeno g rešenj a nije izjavio žalbu.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda, o ustavnoj žalbi od znača ja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) koji je važno u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav. 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.), da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka od momenta podnošenja predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Svrljigu u predmetu I. 39/06 - 23. januara 2006. godine, a u predmetu I. 303/06 - 25. ju la 2006. godine.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka.

6. Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka u predmetu I. 39/06, utvrđeno je da navedeni izvršni postupak traje skoro sedam godina i da i dalje nije okončan.

Naime, od podnošenja predloga za izvršenje 23. januara 2006. godine pa do prekida izvršnog postupka 18. septembra 2009. godine, dakle u periodu od tri godine i devet meseci, izvršni sud nije preduzimao radnje u cilju sprovođenja izvršenja. Takođe, od prekida izvršnog postupka pa do odlučivanja o ustavnoj žalbi nema dokaza iz spisa predmeta da je sud preduzeo bilo koju radnju da bi sproveo izvršni postupak.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvrš nog postupka u predmetu I. 303/06, utvrđeno je da navedeni postupak traje više od šest godina i da i dalje nije okončan.

Naime, od podnošenja predloga za izvršenje 25. jula 2006. godine i istog dana donošenja rešenja kojim se određuje predloženo izvršenje, postupak izvršenja prema izvršnim poveriocima, podnosiocima ustavne žalbe nije sproveden.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupa hitno, Ustavni sud nalazi da Opštinski sud u Svrljigu, a zatim Osnovni sud u Nišu nisu postupali efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverioci namiri li, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetn ih izvršenja je neefikasno delovanje nadležnih sud ova, njihovo nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudovima stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u navedenim izvršnim postupcima za podnosi oce ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da su postup ci pokrenut i radi iz mirenja novčanih potraživanja poverilaca prema navedenom izvršnom dužniku.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je raniji Opštinski sud u Svrljigu, a zatim Osnovni sud u Nišu odgovoran što predmetni izvršni postupci neopravdano dugo traj u, te da je navedenim postupanjem tih sudova podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u izvršn im postupcima koji su se u predmetima I. 39/06 i I. 303/06 vodili pred Opštinskim sudom u Svrljigu.

Ustavni sud smatra da navedeni propust nadležnih sudova da sprovedu izvršenje u korist podnosilaca ustavne žalbe u periodu od preko šest godina predstavlja i povredu prava podnosi laca na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim verodostojnom izvršnom ispravom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom na to da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Ustavni sud nalazi da svako novčano potraživanje na osnovu izvršne isprave ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja kojim je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine garantovano odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu , u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu Miloša Pantovića i Dragana Glišovića, a u tački 2. izreke usvojio ustavnu žalbu Miloša Pantovića i Slavoljuba Spasojevića zbog povrede navedenih ustavnih prava i kao način otklanjanja štetnih posle dica konstatovanih povred a Ustavom zajemčen ih prava , u tački 3. izreke naložio nadležnom sudu da kada se steknu uslovi preduzme sve neophodne mere da se predemetni izvršni postup ci iz tač. 1. i 2. okonča ju u najkraćem roku.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1200 evra za podnosioca Miloša Pantovića, a u iznosu od po 600 evra pojedinačno za podnosioce Dragana Glišovića i Slavoljuba Spasojevića, u dinarskoj protivvrednosti obračunatom po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretreli podnosi oci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavn og prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetn ih izvršn ih postup aka, i to za podnosioca Miloša Pantovića dužinu trajanja izvršnih postupaka u predmetima I. 39/06 i I. 303/06, za podnosioca Dragana Glišovića dužinu trajanja izvršnog postupka u predmetu I. 39/06, a za podnosioca Slavoljuba Spasojevića dužinu trajanja izvršnog postupka u predmetu I. 303/06. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos i predstavlja ju pravičnu i adekvatnu nakn adu za povrede prava koj e su podnosioci ustavne žalbe pretrpe li i isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, svakom od podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima , ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

9. U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe Slavoljuba Spasojevića o povredi označenih ustavnih prava u izvršno m postupk u Opštinskog suda u Svrljigu I. 411/07, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni izvršni postupak okončan obustavom postupka izvršenja na osnovu rešenja Opštinskog suda u Svrljigu I. 411/07 od 30. januara 2009. godine. Navedeno rešenje podnosilac je primio 13. februara 2009. godine i protiv njega nije izjavio žalbu.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju izvršni postupak okončan rešenjem o obustavi postupka izvršenja koje je podnosilac primio 13. februara 2009. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 11. januara 2010. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu u tački 5. izreke odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

10. S obzirom na izneto, Ustavni sud je na osnovu člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS ”, br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P. i D. G, obojice iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. aprila 2021. godine, doneo je

D O P U N S K U O D L U K U

Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe M. P. i D. G. na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 45/2010, umanjenih za iznose koji su podnosiocima već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P. i D. G, obojica iz Čačka, podneli su Ustavnom sudu, 11. januara 2010. godine, preko punomoćnika Ž. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Svrljigu u predmetima I. 39/06 i I. 303/06.

Ustavni sud je Odlukom Už- 150/2010 od 12. decembra 2012. godine odlučio o ustavnoj žalbi ovih podnosilaca.

Podnosioci ustavne žalbe su 31. maja 2013. godine, preko istog punomoćnika, izjavili novu ustavnu žalbu, zbog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Čačku P1. 1648/03 od 27. oktobra 2005. godine i P1. 6/06 od 14. marta 2006. godine, tražeći da im Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, jer se radi o potraživanjima prema društvenom preduzeću „P.“ Svrljig, a za čije dugove odgovara država.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Ustavni sud je 12. decembra 2012. godine doneo Odluku Už-150/2010, kojom je: u stavu prvom izreke usvojio ustavnu žalbu M. P. i D. G. i utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Svrljigu u predmetu I. 39/06 povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke usvojio ustavnu žalbu M. P. i utvrdio da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Svrljigu u predmetu I. 303/06 povređena prava podnosioca na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava; u stavu četvrtom izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200,00 evra za podnosioca M. P. i 600,00 evra za podnosioca D. G. Ustavni sud je uvidom u ustavnu žalbu od 11. januara 2010. godine utvrdio da su podnosioci postavili i zahtev za naknadu materijalne štete, o kome nije odlučeno.

Rešenjem Trgovinskog suda u Nišu St. 27/2009 od 4. septembra 2009. godine je otvoren stečajni postupak nad društvenim preduzećem „P.“ Svrljig, a koji je imao svojstvo izvršnog dužnika u pomenutim izvršnim postupcima. Privredni sud u Nišu je nakon formiranja nove mreže sudova preuzeo prvostepenu nadležnost za postupanje u stečajnom postupku, a predmet je zaveden pod brojem St. 45/2010.

Privredni sud u Nišu je dopisom Su.br. 44/2021-5 od 19. februara 2021. godine obavestio Ustavni sud da su podnosioci ustavne žalbe prijavili svoja potraživanja u stečajnom postupku, te da su im ta potraživanja priznata zaključkom o utvrđenim potraživanjima St. 45/2010 od 26. februara 2010. godine i da su podnosioci potom namireni 28. avgusta 2013. godine za iznos od po 0,84% od ukupnog potraživanja.

4. Odredbom člana 8. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) je propisano da se o pitanjima postupka pred Ustavnim sudom koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjuju odredbe odgovarajućih procesnih zakona.

Odredbom člana 139. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18) je propisano da kad rešenjem nije odlučeno o svim pitanjima organ može, na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti, doneti rešenje o pitanjima o kojima nije odlučeno (dopunsko rešenje).

5. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, Ustavni sud je pre svega imao u vidu da je Odlukom Už-150/2010 od 12. decembra 2012. godine usvojio ustavnu žalbu istih podnosilaca i utvrdio da su im u navedenim izvršnim postupcima povređeni pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, pri čemu im je utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete kao vid pravičnog zadovoljenja zbog dugog trajanja sudskih postupaka. Međutim, Ustavni sud je konstatovao da je prilikom donošenja pomenute odluke propustio da odluči o zahtevu podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

S obzirom na to da Ustavni sud nije odlučio o svim zahtevima koji su podnosioci postavili u inicijalnoj ustavnoj žalbi od 11. januara 2010. godine, te da su podnosioci u novoj ustavnoj žalbi od 31. maja 2013. godine ponovo istakli zahtev za naknadu materijalne štete, ne dodajući bilo kakav novi zahtev o kome bi Ustavni sud trebalo da odluči, Ustavni sud je ocenio da novi podnesak zapravo treba tretirati kao zahtev za donošenje dopunske odluke, u smislu odredbe člana 139. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku koja se na osnovu odredbe člana. 8. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu shodno primenjuje u postupku po ustavnoj žalbi.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud napominje da zahtev za naknadu materijalne štete, koji je postavljen u postupku po ustavnoj žalbi, predstavlja akcesorni zahtev, čija se osnovanost ispituje ukoliko se utvrdi osnovanost glavnog zahteva kojim se traži zaštita prava ili slobode zajemčenih Ustavom. U ustavnosudskoj praksi ima mesta razmatranju zahteva za naknadu materijalne štete, pre svega ukoliko se utvrdi povreda prava na imovinu. Uzimajući u obzir da je Odlukom Už-150/2010 od 12. decembra 2012. godine podnosiocima ustavne žalbe utvrđena povreda prava na imovinu u izvršnim postupcima, te da je u međuvremenu nad izvršnim dužnikom koji ima status društvenog preduzeća otvoren stečajni postupak u kome su podnosioci uredno prijavili potraživanja, koja su im i utvrđena zaključkom Privrednog suda u Nišu St. 45/2010 od 26. februara 2010. godine, Ustavni sud nalazi da je osnovan zahtev podnosilaca za naknadu materijalne štete. Ovakva pravna ocena se zasniva na praksi Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj država odgovara za dugove preduzeća koja su pod njenom kontrolom i činjenici da su podnosioci ustavne žalbe u konkretnom slučaju iskoristili sva pravna sredstva za realizaciju potraživanja utvrđenih izvršnim ispravama. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe M. P. i D. G. na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 45/2010, umanjenih za iznose koji su podnosiocima već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti