Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog neefikasnog izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu zbog nerazumno dugog trajanja izvršnog postupka radi naplate potraživanja iz radnog odnosa. Konstatovana je povreda prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu usled pasivnosti suda, koji nije prešao na alternativna sredstva izvršenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milke Pendić iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milke Pendić i utvrđuje da su u postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 822/04 povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem mogućem roku.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Milka Pendić iz Novog Pazara je, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, podnela 16. decembra 2008. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava, u parničnom postupku P1. 321/04 i izvršnom postupku I. 822/04 koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da navedeni izvršni postupak nije okončan u razumnom roku, pa da je stoga onemogućena da ostvari svoje pravo na isplatu minimalne zarade. Po njenom mišljenju, sudeći sudija nije preduzimao blagovremeno potrebne mere i pored više usmenih urgencija, a ni predsednik suda nije preduzimao potrebne mere za ubrzanje postupka, saglasno Sudskom poslovniku i Zakonu o sudijama i pored usmenih pritužbi podnositeljke ustavne žalbe i njenog punomoćnika u vezi sprovođenja prethodno dozvoljenog izvršenja prodajom pokretnih i nepokretnih stvari izvršnog dužnika i naplate potraživanja.

2. U odgovoru na ustavnu žalbu, koji je Ustavnom sudu dostavljen 27. oktobra 2009. godine, v.d. predsednika Opštinskog suda u Novom Pazaru je izneo: da je predlog za dozvolu izvršenja izvršnog poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, protiv izvršnog dužnika „Raška“ Viskozna predionica DOO Novi Pazar podnet tom sudu 30. avgusta 2004. godine i da je kao prvenstveno sredstvo izvršenja predložena zabrana i prenos novčanih sredstava sa računa dužnika; da je rešenjem tog suda I. 822/04 od 12. oktobra 2004. godine određeno predloženo izvršenje i to rešenje je 21. oktobra 2004. godine dostavljeno NBS – Odsek za prinudnu naplatu. Iz napred navedenog, po njegovom mišljenju, „proizilazi da je ustavna žalba neosnovana, a i sa razloga što je odredbom člana 236 stav 4 Sudskog poslovnika predviđeno da se dostavljanjem rešenja o izvršenju NBS – Odseku za prinudnu naplatu, ovi predmeti smatraju završenim“. U odgovoru se napominje da izvršni poverilac i njen punomoćnik nisu obavestili taj sud da izvršenje nije sprovedeno, kako bi sud u tom slučaju primenio neko od drugih predloženih sredstava izvršenja. Uz odgovor dostavljeni su i spisi predmeta I. 822/04.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u pismene isprave priložene uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 822/04, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 4. maja 2004. godine podnela Opštinskom sudu u Novom Pazaru tužbu protiv preduzeća ″Raška“ Viskozna predionica d.o.o. Novi Pazar, radi isplate garantovane i minimalne zarade za određene vremenske periode, kao i radi uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za te periode.

Na ročište za glavnu raspravu koje je održano 7. jula 2004. godine nije pristupila uredno pozvana tužena, pa je Opštinski sud u Novom Pazaru istog dana doneo presudu zbog izostanka P1. 321/04, kojom je u celini usvojio tužbeni zahtev.

Podnositeljka ustavne žalbe je 30. avgusta 2004. godine podnela predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Novom Pazaru u svojstvu izvršnog poverioca, kojim je tražila dozvolu izvršenja pravnosnažne presude P1. 321/04 Opštinskog suda u Novom Pazaru protiv izvršnog dužnika „Raška“ Viskozna predionica d.o.o. Novi Pazar, i to: 1. zabranom raspolaganja novčanim sredstvima, 2. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari i 3. popisom, procenom i prodajom nepokretnosti.

Opštinski sud u Novom Pazaru je 12. oktobra 2004. godine doneo rešenje I. 822/04 kojim je, kako stoji u rešenju, odredio predloženo izvršenje i troškove izvršenja poverioca. Ovo rešenje je dostavljeno strankama 16, odnosno 22. oktobra 2004. godine, a Narodnoj banci Srbije 21. oktobra 2004. godine.

5. Odredbama Ustava na čiju povredu ukazuje podnositeljka ustavne žalbe utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme donošenja rešenja o izvršenju, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1.); da sud određuje izvršenje radi ostvarivanja novčanog potraživanja onim sredstvima i na onim predmetima koji su navedeni u predlogu za izvršenje, a da će, kad je poverilac predložio više sredstava ili više predmeta izvršenja, sud, po službenoj dužnosti, izvršenje ograničiti samo na neke od tih sredstava, odnosno predmeta, ako su dovoljni za ostvare potraživanja (član 30.); da se rešenje o izvršenju na novčanom potraživanju dostavlja i dužnikovom dužniku, a rešenje o izvršenju na sredstvima na računu dužnika nosiocu platnog prometa kod koga se vode ta sredstva (član 40. stav 2.); da se izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja prema pravnom licu i preduzetniku može sprovesti na svim novčanim sredstvima na njihovim računima kod nosioca platnog prometa, kao i na dinarskoj vrednosti deviznih sredstava koja oni imaju na deviznom računu kod banke (član 181.); da se rešenjem o izvršenju na novčanim sredstvima koja se vode na računu dužnika kod nosioca platnog prometa nalaže nosiocu da novčani iznos za koji je određeno izvršenje prenese sa računa dužnika na račun poverioca, a za potraživanja za koja nije propisana naplata preko računa kod nosioca platnog prometa da isplati taj iznos poveriocu u gotovom novcu (član 183. stav 1.); da nosilac platnog prometa vrši naplatu po rešenju o izvršenju u skladu sa saveznim zakonom propisanim redosledom izvršenja naloga za plaćanje prema vremenu prijema rešenja o izvršenju, istog dana kada je primio rešenje o izvršenju, ako na računima dužnika ima sredstava, ali ako na računima dužnika nema sredstava ili nema dovoljno sredstava, sud neće obustaviti izvršenje, a nosilac platnog prometa će u celini ili delimično neizvršeno rešenje dostaviti bez odlaganja Narodnoj banci Jugoslavije – Zavodu za obračun i plaćanje, te da Zavod za obračun i plaćanja sačinjava evidenciju prioriteta neizvršenih rešenja prema datumu i vremenu prijema koje je naznačio nosilac platnog prometa kome je rešenje prvi put podneseno na naplatu i vrši naplatu iz sredstava na računima dužnika kod svih drugih nosilaca platnog prometa, u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje platni promet (član 184. st. 1, 2. i 3.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 28/00, 73/00 i 71/01).

Odredbom člana 236. stav 4. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 65/03, 115/05, 4/06 i 50/06), koji se primenjivao u vreme donošenja predmetnog rešenja o izvršenju, bilo je propisano da je predmet upisnika I. i Iv. završen: kad je rešenje o izvršenju postalo pravosnažno, a uz to - kada se izvršenje sprovede ili izvršni poverilac odustane od zahteva ili se izvršenje obustavi, a kod izvršenja plenidbom sredstava na računu, kad blagajna primi rešenje ili kad bude ekspedovano rešenje kojim je odbijen predlog da se izvršenje dozvoli.

6. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da se period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stao na stanovište da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka, kako parničnog - od momenta podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Novom Pazaru, 4. maja 2004. godine do donošenja pravnosnažne odluke po toj tužbi, tako i period trajanja izvršnog postupka - počev od podnošenja predloga za dozvolu izvršenja, 30. avgusta 2004. godine, pa nadalje.

Analizirajući dužinu trajanja osporenih sudskih postupaka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični sud zakazao ročište i doneo presudu u roku od dva meseca od dana podnošenja tužbe, kao i da je izvršni postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao četiri godine i tri i po meseca i da taj postupak još nije okončan.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao.

Ocenjujući postupanje suda u parničnom i izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da je parnični sud sproveo postupak u veoma kratkom roku, ali da izvršni sud u konkretnom slučaju nije preduzeo sve radnje na koje je po Zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje određeno sudskim rešenjem sprovelo do kraja.

Naime, bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter - ukoliko je nekom pravosnažnom sudskom odlukom dužniku naloženo određeno činjenje ili nečinjenje, on je dužan da se u skladu sa tom odlukom i ponaša, a ukoliko on to ne učini u roku određenom sudskom odlukom za dobrovoljno izvršenje, na to će ga prinuditi država preko izvršnog suda. Prinudni karakter izvršnog postupka određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka. Slučajevi kada se od stranke traži aktivno ponašanje su Zakonom izričito predviđeni (npr. ako se nepokretnost nije mogla prodati ni na drugom ročištu obustaviće se postupak izvršenja, osim ako poverilac podnese predlog za određivanje novog ročišta za prodaju nepokretnosti i sl.), a izostanak takvog ponašanja je, po pravilu, sankcionisan. Dakle, u slučaju da aktivno ponašanje stranke nije izričito predviđeno zakonom, stranka nema obavezu takvog ponašanja, već je sud dužan da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do okončanja izvršnog postupka. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito predviđenim slučajevima. Pri tome je sud dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. Zakona o izvršnom postupku postupa hitno.

Dakle, izvršni sud je, u konkretnom slučaju, prvo bio dužan da rešenje o izvršenju donese u roku od tri dana od podnošenja predloga, a ne, kako je to učinjeno nakon mesec i po dana. Zatim, s obzirom na to da, saglasno odredbi člana 30. stav 2. Zakona, sud nije ograničio izvršenje na samo jedno sredstvo izvršenja, te da u razumnom roku potraživanje nije moglo biti namireno prenosom novčanih sredstava sa računa dužnika na račun punomoćnika poverioca, izvršni sud je bio dužan da, u skladu sa predlogom za izvršenje, pređe na drugo sredstvo izvršenja određeno rešenjem o izvršenju, a ne da po dostavljanju rešenja Narodnoj banci Srbije predmet arhivira. Odredbe Sudskog poslovnika o tome kada se predmet smatra završenim kod izvršenja plenidbom sredstava na računu, na koje se Opštinski sud u Novom Pazaru poziva u odgovoru na ustavnu žalbu, u konkretnom slučaju, nisu od značaja, jer izvršenje na sredstvima na računu izvršnog dužnika nije jedino sredstvo izvršenja po donetom rešenju, pa se tako dostavljanjem rešenja o izvršenju službi za prinudnu naplatu potraživanja ovaj izvršni postupak nije mogao smatrati okončanim, već je sud bio dužan da sprovede izvršenje prelaskom na ostala dva sredstva izvršenja određena rešenjem o izvršenju.

Ustavni sud je ocenio da je nezavisno od zakonske obaveze izvršnog suda da sprovede izvršenje, podnositeljka ustavne žalbe mogla podneskom tražiti da izvršni sud postupi po rešenju koje je doneo i da, ukoliko izvršenje ne može da se sprovede prvo predloženim sredstvom izvršenja, pređe na drugo sredstvo određeno rešenjem o izvršenju i tako podstakne sud da postupak nastavi i eventualno ubrza, ali da takva neaktivnost podnositeljke ne može da predstavlja opravdanje suda za to što toliko dugo nije postupao u osporenom postupku.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da je postavljeni zahtev od velikog značaja za podnositeljku ustavne žalbe, s obzirom da se radi o naplati potraživanja iz radnog odnosa, i to naknade zarade i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Iz svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da navedeno postupanje Opštinskog suda u Novom Pazaru u postupku izvršenja nije bilo delotvorno, te je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se u predmetu I. 822/04 vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru.

Ustavni sud naglašava da je na isti način već odlučivao u predmetu Už-1499/2008.

7. Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je neizvršavanjem pravnosnažne i izvršne odluke suda, i to u periodu sada već dužem od pet i po godina, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe i na mirno uživanje imovine, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke u predmetima Kačapor i dr. protiv Srbije, Burdov protiv Rusije ).

8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da su podnositeljki u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 822/04 povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava i, u vezi sa tim, odredio način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenih prava, tako što je podnositeljki ustavne žalbe utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, te ujedno naložio Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se što pre sprovelo izvršenje u naznačenom predmetu toga suda, dok je u preostalom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

9. Na osnovu iznetog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić