Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu podnositeljke. Nemogućnost naplate priznatog potraživanja iz radnog odnosa u stečajnom postupku protiv dužnika sa pretežnim državnim kapitalom u razumnom roku predstavlja povredu Ustavom zajemčenog prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stojanke Rančić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Stojanke Rančić izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 38/11 od 26. januara 2011. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu P. 4275/07.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stojanka Rančić iz Beograda je, preko punomoćnika Branislave Tomašević, advokata iz Beograda, izjavila Ustavnom sudu 5. aprila 2011. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 38/11 od 26. januara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu P. 4275/07.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je izostalo obrazloženje osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda, kojim je potvrđena nižestepena presuda koja je zasnovana na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka; da je drugostepenom presudom omogućeno raspolaganje zasnovano na ništavom pravnom poslu koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala; da je uknjižba svojine i prava raspolaganja u korist Opštine Savski venac i Republike Srbije učinjena na osnovu sprovedene nacionalizacije koja je izvršena protivno prirodi prava svojine i cilju nacionalizacije; da su u konkretnom slučaju iz nacionalizacije izuzeti svi stanovi; da je Apelacioni sud u Beogradu drugostepenu presudu zasnovao na nedozvoljenim raspolaganjima Opštine Savski venac i Republike Srbije, čiji je upis prava svojine i raspolaganja proistekao iz ništavog pravnog posla.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 38/11 od 26. januara 2011. godine odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljen protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1280/10 od 10. marta 2010. godine. U obrazloženju osporenog rešenja se navodi: da je tužilja podnela protiv pobijane presude zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, navodeći da je uknjižba svojine i prava raspolaganja u zamljišnim knjigama izvršena na osnovu ništavog pravnog posla u korist tuženih; da pozivanje tužilje na zakonom dozvoljen razlog za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti nije dovoljno, jer se zahtev u suštini obrazlaže pogrešnom primenom meterijalnog prava; da je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen, jer razlozi koje tužilja navodi ne odgovaraju članu 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, niti ukazuju na nedozvoljeno raspolaganje stranaka.
4. Kako Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi odlučuje u okviru postavljenog zahteva, Sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe nije navela ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da su joj osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 38/11 od 26. januara 2011. godine povređena navedena Ustavom zajemčena prava.

Ustavni sud ukazuje da je Vrhovni kasacioni sud jedini nadležan da odluči o zahtevu za zaštitu zakonitosti, dok je Ustavni sud nadležan da, u granicama navoda ustavne žalbe, ispita da li je Vrhovni kasacioni sud, svojim rešenjem o ovom vanrednom pravnom sredstvu povredio neko od Ustavnom zajemčenih prava, odnosno da ispita da li su razlozi zbog kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen prihvatljivi sa stanovišta zaštite ljudskih prava.

Ustavni sud je, u konkretnom slučaju, ocenio da su razlozi zbog kojih je Vrhovni kasacioni sud odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti ustavnopravno prihvatljivi i da osporenim rešenjem nije moglo biti povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
Odredbama člana 3. st. 2. i 3. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je da stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka i da se mogu odreći svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se, kao i da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovni kasacioni sud odlučivao samo o ispunjenosti procesnih uslova za vođenje postupka po izjavljenom vanrednom pravnom leku, kao i da ustavna žalba ne sadrži navode koji bi ukazivali na to da je osporeno rešenje posledica proizvoljne i arbitrerne primene odredaba procesnog zakona kojim su propisani razlozi za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Ustavni sud ocenjuje da se navod podnositeljke ustavne žalbe da je osporeno rešenje zasnovano na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, jer je drugostepenom preinačujućom presudom omogućeno raspolaganje zasnovano na ništavom pravnom poslu, ne može dovesti u vezu sa sadržinom osporenog rešenja, pošto je navedenim članom 3. st. 2. i 3. Zakona o parničnom postupku zakonodavac ograničio slobodu volje stranaka da meritorno okončaju spor slobodnim raspolaganjem zahtevima stavljenim u toku postupka, što u konkretnom postupku nije bio slučaj. S obzirom da se ostali navodi ustavne žalbe odnose na odluke koje su prethodile osporenom rešenju Vrhovnog kasacionog suda, pošto podnositeljka smatra da je nezakonito odbijen njen tužbeni zahtev, Ustavni sud je utvrdio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da je osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 38/11 od 26. januara 2011. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao ni pravo na suđenje u razumnom roku, jer je postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom trajao nepunih 11 meseci.
Pored toga, po oceni Ustavnog suda, razlozi navedeni u ustavnoj žalbi zbog kojih se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 38/11 od 26. januara 2011. godine ne mogu se dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem prava na imovinu, zato što nije odlučivano o svojini ili imovinskim pravima podnositeljke, već je procesnim rešenjem odbačen zahtev za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljen.

Takođe, Ustavni sud je cenio navod podnositeljke da joj je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda, kojim je odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti, povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i utvrdio da se dokaz koji je priložila podnositeljka - pravni stav Vrhovnog suda Srbije izražen u revizijskoj presudi Rev. 125/95 ne može dovesti u vezu sa osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 38/11 od 26. januara 2011. godine kojim nije meritorno odlučivano o predmetu spora u parnici. Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe nije navela u kojim konkretnim slučajevima je Vrhovni kasacioni sud u bitno sličnoj ili istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji postupao i odlučivao na drugačiji način, niti je za svoje tvrdnje priložila odgovarajuće dokaze, što predstavlja pretpostavku za utvrđivanje povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. U vezi dela ustavne žalbe kojim se osporava dužina trajanja predmetnog parničnog postupka, a s obzirom na to da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podnositeljke ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Sud je ocenio da je donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu sudsku odluku iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 4275/07, ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke.
Imajući u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe drugostepenu odluku Apelacionog suda u Beogradu primila pre 26. januara 2011. godine kada je doneta odluka po zahtevu za zaštitu zakonitosti, a da je ustavna žalba izjavljena 5. aprila 2011. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti