Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Usvaja se ustavna žalba i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji traje preko pet godina. Sud je utvrdio da je do povrede došlo zbog neefikasnog postupanja sudova, posebno tokom žalbenog postupka, i naložio hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Irene Bogdanović iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Irene Bogdanović i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu P1. 1203/10 (ranije predmet Opštinskog sud a u Velikoj Plani P. 616/07) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnim sud ovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Irena Bogdanović iz Velike Plane podnela je 8. marta 201 0. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodi Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu P1. 1203/10 (ranije Opštinski sud u Velikoj Plani P. 616/07).

U ustavnoj žalbi je navedeno da osporeni parnični postupak koji je pokrenut 2007. godine još uvek nije okončan, te da podnositeljka zbog dugog trajanja postupka oseća „veliku šikanu i maltretiranje“. Predloženo je da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u osporenom parničnom postupku . Podnositeljka nije istakla zahtev za naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-US) , ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u dokaze dostavljene uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu P1. 1203/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 3. oktobra 2007. godine podnela tužb u Opštinskom sudu u Velikoj Plani protiv tuženog Doma zdravlja „Milan Bane Đorđević“ sa tužbenim zahtevom da se poništi rešenje o prestanku ugovora o radu i da se obaveže tuženi da vrati tužilju na rad i da joj isplati zaostale zarade. Povodom navedene tužbe formiran je predmet P. 616/07.

Presudom Opštinskog sud a u Velikoj Plani P. 616/07 od 21. marta 2008. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe. Tuženi je izjavio žalbu na presudu 19. maja 2008. godine, koju je dopunio 30. maja 2008. godine, a povodom koje su spisi predmeta dostavljeni drugostepenom sudu na odlučivanje 16. juna 2008. godine. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 889/10 od 10. marta 2010. godine spisi predmeta vraćeni su prvostepenom sudu radi dopune postupka, u pogledu blagovremenosti žalbe i njene dopune . Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu P. 616/07 od 29. marta 2010. godine odbačena je kao neblagovremena dopuna ustavne žalbe , a predmet je ponovo dostavljen drugostepenom sudu na odluku po žalbi . Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 1. 5024/10 od 2 6. maja 2010. godine ukinuta je navedena prvostepena presuda od 21. marta 2008. godine.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom (Osnovni sud u Smederevu P1. 1203/10) , bilo je zakazano ukupno šest ročišta, od kojih dva nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije , dok su na održanim ročištima pročitani pisani dokazi i saslušana je tužilja u svojstvu parnične stranke, te je druga po redu prvostepena presuda doneta 22. juna 2011. godine. Povodom žalbe tužilje izjavljene 19. avgusta 2011. godine, spisi predmeta su dostavljeni drugostepenom sudu 6 . oktobra 2011. godine. Ustavni sud je dopisom Apelacionog suda u Beogradu obavešten da je 14. marta 2013. godine održana sednica drugostepenog veća na kojoj je odlučivano o žalbi tužilje , te da će nakon pisane izrade odluke spisi predmeta sa donetom odlukom biti prosleđeni prvostepenom sudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosioci ustavne žalbe ukazuju, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o konkretnoj ustavnopravnoj stvari od značaja su i odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435 .).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak započeo podnošenjem tužbe podnosi teljke 3. oktobra 2007. godine i da još uvek nije pravnosnažno okončan.

Ustavni sud je utvrdio da je od pokretanja parničnog postupka do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi proteklo više od pet godin a i pet meseci . Kako se u konkretnom slučaju radi o radnom sporu, za koji je zakonom utvrđena hitnost u postupanju, dužina postupka od preko pet godina ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji su vodili postupak, kao i značaja postavljenog zahteva za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi zahtevala obimniji i složeniji dokazni postupak i koja bi mogla opravdati du go trajanj e naved enog parničnog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor od izuzetnog značaja za podnositeljku ustavne žalbe jer se radi o tužbenom zahtevu kojim je tražen poništaj odluk e tuženog o prestanku radnog odnosa, vraćanje podnositeljke usta vne žalbe na rad i isplata neisplaćenih zarada.

Ustavni sud nalazi da podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela dužem trajanju postupka i nije zloupotrebljavala svoja procesna ovlašćenja .

Ocenjujući postupanje sudova koji su vodili osporeni postupak, Ustavni sud najpre konstatuje da je nakon donošenja prve po redu prvostepene presude Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 616/07 od 21. marta 2008. godine žalbeni postupak pred Okružnim sudom u Smederevu, a potom i pred Apelacionim sudom u Beogradu, trajao duže od dve godine . Ustavni sud naročito ukazuje na neprimerenu neaktivnost Okružnog suda u Smederevu kojem su spisi predmeta dostavljeni povodom žalbe tuženog od 16. maja 2008. godine, a tek rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 889/10 od 10. marta 2010. godine (nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji) spisi predmeta vraćeni su prvostepenom sudu radi dopune postupka (konkretno, radi ocene blagovremenosti izjavljene žalbe i dopune žalbe). Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5024/10 od 26. maja 2010. godine ukinuta je prvostepena presuda i predmet vraćen na ponovno odlučivanje. Po oceni Ustavnog suda, u ponovnom postupku Osnovni sud u Smederevu nije postupao u skladu sa zahtevima hitnosti rešavanja radnih sporova, jer je u periodu dužem od godinu dana zakazao ukupno šest ročišta (od 4. juna 2010. godine - kada su spisi predmeta vraćeni iz drugostepenog suda, do 22. juna 2010. godine - kada je doneta druga po redu prvostepena presuda) , od kojih dva nisu održana zbog sprečenosti suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da su karakter spora u kome se odlučuje o pravima podnositeljke iz radnog odnosa i izuzetan značaj koji za podnositeljku ustavne žalbe ima ishod osporenog postupk a obavezivali sudove da obezbede maksimalnu ažurnost i efikasnost u postupanju, a i sam zakonodavac je ovu vrstu postupka označio kao hitnu. S druge strane, podnositeljka svojim ponašanjem tokom postupka ničim nije doprinela njegovom trajanju. Stoga Ustavni sud nalazi da je postupanje sudova odlučujuće doprinelo trajanju postupka i činjenici da ni posle više od četiri godin e i pet meseci osporeni radni spor nije pravnosnažno rešen. Ustavni sud je zato u tački 1. izreke utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnim sudovima da preduzm u sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke

7. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti