Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu. Poništena su rešenja o odbijanju prigovora radi ubrzavanja postupka, a podnosiocu je dosuđena naknada materijalne štete zbog neizvršenja sudske odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M. iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 2024. godine, doneo je

 

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba M. M. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4I. 19/21 od 11. juna 2021. godine i rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 47/21 od 6. septembra 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Čačku R4I. 19/21 od 11. juna 2021. godine i rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 47/21 od 6. septembra 2021. godine .

3. Usvaja se ustavna žalba M. M. i utvrđuje da su mu povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 227/21 (raniji broj predmeta Opštinskog suda u Čačku I.1010/08).

4. Utvrđuje se pravo M. M. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I.1010/08 od 13. avgusta 2008. godine, umanjenog za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M. iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 29. oktobra 2021. godine, preko punomoćnika V. V, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4I. 19/21 od 11. juna 2021. godine i rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 47/21 od 6. septembra 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike, kao i zbog povrede člana 142. stav 2. i člana 145. stav 2. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je pravnosnažno odbijen prigovor podnosioca radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 227/21 (raniji broj predmeta Opštinskog suda u Čačku I.1010/08).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da Osnovni i Viši sud u Čačku u svojim odlukama nisu dali značaj odlukama Ustavnog suda koje su dostavljene uz prigovor i žalbu na prvostepeno rešenje, a koje na jasan i nedvosmislen način zauzimaju stav da se postupak izvršenja po zakonu može okončati obustavom ili zaključenjem, a ne prostim arhiviranjem predmeta od strane izvršnog sudije; da činjenica arhiviranja „nije zakonski poznata u navedenom kontekstu“.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene akte. Nije tražena naknada materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac M. M, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 15. jula 2008. godine podneo predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku, na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 727/03 od 21. marta 2008. godine, protiv izvršnih dužnika (solidarnih dužnika) „F.“ ad Čačak, F. „A.“ doo Čačak, F. „S.“ doo Čačak, F. „P.“ doo Čačak, F. „A.“ doo Čačak, F. „T.“ doo Čačak, F. „A.“ doo Čačak i F. „A.“ doo Čačak, radi namirenja novčanog potraživanja iz radnog odnosa i to na novčanim sredstvima izvršnog dužnika i na pokretnim stvarima. Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 1010/08 od 13. avgusta 2008. godine odredio predloženo izvršenje.

Podnosilac ustavne žalbe je 23. aprila 2021. godine podneo Osnovnom sudu u Čačku prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 227/21 (raniji broj predmeta Opštinskog suda u Čačku I.1010/08).

Osnovni sud u Čačku je osporenim rešenjem R4I. 19/21 od 11. juna 2021. godine odbio predmetni prigovor.

Viši sud u Čačku je osporenim rešenjem Ržg. 47/21 od 6. septembra 2021. godine potvrdio osporeno prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je Narodna banka Srbije obavestila izvršni sud da se rešenje o izvršenju ne izvršava, jer na računima dužnika nema novčanih sredstava; da je podnosiocu ustavne žalbe dostavljen dopis Narodne banke Srbije, ali da podnosilac nije tražio promenu sredstava izvršenja; da su nakon toga spisi predmeta, u skladu sa članom 236. Sudskog poslovnika, razvedeni kao rešeni i arhivirani; da je članom 236. Sudskog poslovnika utvrđeno da je predmet upisnika I. i Iv. završen kada je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno, a uz to kod izvršenja plenidbom sredstava na računu, kada blagajna primi rešenje; da je predmetni izvršni postupak pravnosnažno okončan i arhiviran 12. decembra 2008. godine, u smislu člana 236. Sudskog poslovnika, a da je prigovor radi ubrzanja predmetnog izvršnog postupka podnet 23. aprila 2021. godine; da je prvostepeni sud pravilno stao na stanovište da nije osnovan prigovor predlagača kojim traži utvrđenje povrede prava, posebno imajući u vidu da je od dana podnošenja predloga za izvršenje i donošenja rešenje o izvršenju pa do dostavljanja istog Narodnoj banci Srbije (9. septembra 2008. godine) proteklo manje od dva meseca, u kom periodu predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.).

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

Odredbom člana 545. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 (Autentično tumačenje) i 113/17 (autentično tumačenje), koji je počeo da se primenjuje od 1. jula 2016. godine, propisano je da se izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 - US, 55/14 i 139/14).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 - US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, bilo je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Odredbom člana 75. navedenom zakona bilo je propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem.

5. Ustavni sud podseća da se u više svojih odluka izjasnio o tome da su redovni sudovi u prvom redu pozvani da tumače i primenjuju merodavno pravo i da zadatak Ustavnog suda nije da ispituje pravilnost njihovih pravnih zaključaka i da na taj način postupa kao instancioni sud, ali da proizvoljna ili arbitrerna primena merodavnog procesnog ili materijalnog prava na štetu podnosioca može da dovede do povrede ustavnog prava na pravično suđenje, te da stoga, u određenim situacijama koje zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i navedenih ustavnopravnih razloga, ima osnova da se povreda prava na pravično suđenje ceni i sa stanovišta primene merodavnog prava (videti, između ostalih, odluke Ustavnog suda Už-616/2008 od 2. decembra 2010. godine i Už-1038/2008 od 9. juna 2011. godine na: www.ustavni.sud.rs).

Ustavni sud najpre ukazuje da je osporenom drugostepenom aktu zauzet pravni stav da je predmetni izvršni postupak pravnosnažno okončan i arhiviran 12. decembra 2008. godine, u skladu sa odredbom člana 236. Sudskog poslovnika, a da je prigovor radi ubrzanja predmetnog izvršnog postupka podnet 23. aprila 2021. godine, kao i to da je od dana podnošenja predloga za izvršenje i donošenja rešenje o izvršenju pa do dostavljanja istog Narodnoj banci Srbije proteklo manje od dva meseca, u kom periodu podnosiocu nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud ocenjuje da u osporenim aktima nije utvrđeno da li je predmetni izvršni postupak okončan u skladu sa zakonom, zaključenjem ili obustavom, odnosno nije utvrđena činjenica da li je podnosilac namirio svoje potraživanje pre podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka. Ustavni sud ocenjuje da se zakonsko okončanje izvršnog postupka namirenjem poveriočevog potraživanja ne može izjednačiti sa okončanjem predmeta u sudskom upisniku i sa okončanjem predmeta arhiviranjem istog, jer dostavljanje rešenja o izvršenju Narodnoj banci Srbije, nakon čega se predmet arhivirao, ne znači automatski da je izvršenje sprovedeno (da je poveriočevo potraživanje namireno), te da je postupak usled toga okončan u skladu sa zakonom (videti odluke Ustavnog suda Už-2099/2015 od 11. jula 2017. godine i Už-668/2018 od 17. decembra 2020. godine).

Ustavni sud, dalje, ukazuje da iz priložene dokumentacije – predloga za izvršenja i osporenog prvostepenog rešenja, proizlazi da je podnosilac kao izvršni poverilac tražio izvršenje na novčanim sredstvima, ali i na pokretnim stvarima (dva predmeta izvršenja), pri čemu u osporenim aktima nije dato obrazloženje da li su eventualno preduzete izvršne radnje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika pre arhiviranja predmeta.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenim aktima, ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4I. 19/21 od 11. juna 2021. godine i osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 47/21 od 6. septembra 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenih rešenja, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što je ovde slučaj, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

6. Odlučujući o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 227/21 (raniji broj predmeta Opštinskog suda u Čačku I.1010/08), Ustavni sud je pošao od prakse ESLjP u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud za ljudska prava konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi ESLjP smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni izvršni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao 13 godine, pri čemu u navedenom periodu priznata potraživanja podnosioca iz radnog odnosa nije namireno, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosioca i utvrdio da mu je u izvršnom postupku u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 227/21 (raniji broj predmeta Opštinskog suda u Čačku I.1010/08), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Razmatrajući tvrdnje podnosioca da mu je u predmetnom izvršnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust organa izvršnog postupka da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca koja potiču iz radnog odnosa, prema izvršnom dužniku sa pretežnim državnim odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosioca i utvrdio da mu je u izvršnom postupku u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 227/21 (raniji broj predmeta Opštinskog suda u Čačku I.1010/08), povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je najpre konstatovao da u ustavnoj žalbi nije postavljen zahtev za naknadu materijalne štete. Međutim, imajući u vidu svrhu ustavnosudske zaštite prava na imovinu u ovoj vrsti predmeta, kao i činjenicu da su u međuvremenu izmenjena zakonska rešenja za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Sud smatra da se, u konkretnom slučaju, može utvrditi pravo na naknadu materijalne štete, kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu.

9. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke, utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I.1010/08 od 13. avgusta 2008. godine, umanjenog za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Kako je Ustavni sud utvrdio ustavnih prava i odredio otklanjanje štetnih posledica, to nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava.

11. Ustavni sud ukazuje da član 142. stav 2. i član 145. stav 2. Ustava ne jemče ustavna prav, te stoga ne mogu biti osnov za izjavljivanje ustavne žalbe.

12. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.