Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog nezakonite obustave izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je obustavom izvršnog postupka pre sprovođenja postupka za dobijanje izjave o imovini dužnika povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje. Osporeno rešenje o obustavi je poništeno i vraćeno na ponovno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić , dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi M . S . iz Repinca kod Vladičinog Hana , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. septembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je stavom drugim izreke rešenja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu Ipv(I). 169/18 od 25. jula 2018. godine, u delu u kojem je potvrđen stav drugi izreke rešenja tog suda I. 45/18 od 20. marta 2018. godine, povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se stav drugi izreke rešenja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu Ipv(I). 169/18 od 25. jula 2018. godine, u delu u kojem je potvrđen stav drugi izreke rešenja tog suda I. 45/18 od 20. marta 2018. godine, i određuje da Osnovni sud u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe podnetom protiv stava drugog izreke rešenja tog suda I. 45/18 od 20. marta 2018. godine.

3. Odbija se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz Rep inca kod Vladičinog Hana podnela je Ustavnom sudu, 28 . decembra 2018 . godine, preko punomoćnika J . C , advokata iz Vladičinog Hana , ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu Ipv(I). 169/18 od 25. jula 2018. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu Ipv(I). 169/18 od 25. jula 2018. godine, kojim je potvrđeno rešenje tog suda I. 45/18 od 20. marta 2018. godine, a kojim prvostepenim rešenjem je, u stavu prvom izreke, stavljeno van snage rešenje o promeni sredstva izvršenja i odbačen kao neuredan podnositeljkin predlog za promenu sredstva izvršenja kojim je traženo da se dalje izvršenje sprovodi na nepokretnosti izvršnog dužnika umesto na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, dok je, u stavu drugom izreke, obustavljen izvršni postupak.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je sud obustavio izvršenje određeno 2008. godine u kome je trebalo da se naplate minimalne zarade ostvarene do kraja 2003. godine; da je odlukom suda o obustavi postupka izvr šenja povređeno podnositeljkino pravo na imovinu i da je ona diskriminisana u odnosu na druge poverioce pred istim sudom s a istim potraživanjem od istog dužnika; da je u tim drugim postupcima stavljeno van snage rešenje da se naplata vrši prodajom nepokretnosti , ali postupak izvršenja nije obustavljen niti su ukinute sve sprovedene izvršne radnje i postupak izvršenja je nastavljen na pokretnim stvari ma izvršnog dužnika, a kako je u konkretnom slučaju bilo predloženo i odobreno rešenjem o izvršenju od 2008. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe p redložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povred u označenih ustavnih i poništi osporeno rešenje Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu Ipv(I). 169/18 od 25. jula 2018. godine . U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za naknadu nematerijalne štete , kao i zahtev za naknadu troškova na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 45/18 (raniji predmet Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 773/08), kao i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku:

Izvršni poverilac M. S , ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 21. maja 2008. godine predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Vladičinom Hanu protiv izvršnog dužnika HK „J .“ a.d. Vranje, na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne i izvršne presude istog suda P1. 1423/07 od 19. februara 2008. godine, radi namirenja novčanog potraživanja iz radnog odnosa , i to izvršenjem na pokretni m stvarima izvršnog dužnika. Opštinski sud u Vladičinom Hanu je rešenjem I. 773/08 od 10. juna 2008. godine odredio predloženo izvršenje.

Podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 30. marta 2009. godine tražila promenu sredstva izvršenja tako da se dalje izvršenje sprovodi na nepokretnosti izvršnog dužnika umesto na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, jer je zaključkom suda obaveštena da kod dužnika nisu nađene pokretne stvari koje mogu biti predmet popisa.

Opštinski sud u Vladičinom Hanu je rešenjem I. 773/08 od 3. septembra 2009. godine odredio promenu sredstva izvršenja tako da se dalje izvršenje sprovodi na nepokretnosti izvršnog dužnika umesto na pokretnim stvarima izvršnog dužnika.

Podnositeljka ustavne žalbe je 19. februara 2018. godine podnela izvršnom sudu zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika.

Postupajući po nalogu suda, podnositeljka ustavne žalbe je 21. februara 2018. godine izvršnom sudu dostavila dokaz o tome da je ne pokretnost, predmet izvršenja, upisana kao svojina izvršnog dužnika.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u predmetu I. 45/18.

Osnovni sud u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu je rešenjem I. 45/18 od 20. marta 2018. godine, u stavom prvom izreke, stavio van snage „rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vladičinom Hanu I. 773/08 od od 3. septembra 2009. godine“ i odbacio kao neuredan podnositeljkin predlog za promenu sredstva izvršenja kojim je traženo da se dalje izvršenje sprovodi na nepokretnosti izvršnog dužnika umesto na pokret nim stvarima dužnika, dok je u stavu drugom izreke obu stavio izvršni postupak vođen u predmetu tog suda I. 45/18 i ukinuo sprovedene izvršne radnje. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da podnositeljka nije dostavila dok az o tome da je nepokretnost, koja je predmet izvršenja, upisana kao svojina izvršnog dužnika niti je podnela isprav u podobnu za upis u prava svojine na izvršnog dužnika, zbog čega je predlog za izmenu sredstva izvršenja neuredan; da kako podnositeljka nije predložila dr ugo sredstvo izvršenja iz člana 19. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, niti je predložila da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvr šnog dužnika, već je predložila da sud uzme izjavu o imovini od du žnika, kao procesnu radnju, to je sud, u smislu odredbe člana 76.stav 7. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, obustavio postupak .

Osnovni sud u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu je osporenim rešenjem Ipv(I). 169/18 od 25. jula 2018. godine, u stavu prvom izreke, odbacio zahtev podnositeljke za izuzeće veća izvršnog suda od daljeg postupanja u ovoj pravnoj stvari, dok je u stavu drugom izre ke odbio prigovor podnositeljk e protiv navedenog prvostetepenog rešenja, u potpunosti prihvatajući pravni stav prvostepene odluke.

4. Odredbama Ustava utvrđeno je: da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je z abranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1 .); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1 .); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (čl an 58. stav 1 .).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da u predlogu za izvršenje, kao i u predlogu za sprovođenje izvršenja moraju biti naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, sa adresama propisanim članom 29. st. 1. i 2. ovog zakona, izvršna ili verodostojna isprava i obaveza izvršnog dužnika i da u predlogu za izvršenje izvršni poverilac navodi i sredstva i predmete izvršenja, odnosno zahtev da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, kao i druge podatke koji su potrebni za sprovođenje izvršenja (35. stav 1.); da izvršni poverilac koji je pokrenuo postupak izvršenja, odnosno obezbeđenja može pred sudom nadležnim za određivanje izvršenja da podnese zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, kada se obaveza izvršnog dužnika sastoji u novčanim davanjima (član 54. stav 1.); da se zahtev iz stava 1. ovog člana može podneti uz predlog za izvršenje i u toku izvršnog postupka, sve dok postupak ne bude okončan (član 54. stav 2.); da se izjava o imovini ne može zahtevati u odnosu na Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu i jedinicu lokalne samouprave, kao izvršne dužnike (član 54. stav 3.); da izvršni poverilac koji nije zahtevao dopunu izjave o imovini, odnosno novu izjavu u smislu stava 2. ovog člana, a izvršenje sprovodi sud, dužan je da u roku od pet radnih dana od dana dobijanja izjave o imovini predloži sredstva i predmete izvršenja (član 54. stav 4.); da u slučaju iz stava 4. ovog člana, ako izvršni poverilac ne predloži sredstva i predmete izvršenja u propisanom roku, izvršenje se obustavlja (član 54 . stav 5.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da se podnositeljka ustavne žalbe pozvala na povredu prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava . Međutim, imajući u vidu navode i sadržinu ustavne žalbe, to je Ustavni sud ustavnu žalbu podnositeljke posmatrao sa aspekta povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem je osporen stav drugi izreke rešenja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu Ipv(I). 1 69/18 od 25. jula 2018. godine, i to u delu u kojem je potvrđen stav drugi izreke rešenja tog suda I. 45/18 od 20. marta 2018. godine, a kojim je pravnosnažno obustavljen predmetni izvršni postupak u celini, Ustavni sud, najpre, ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, koji je prihvatio i Ustavni sud, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. navedene presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

Primenjujući navedeno na konkretni slučaj, Ustavni sud ukazuje da je podnositeljka ustavne žalbe kao izvršni poverilac 19. februara 2018. godine podnela izvršnom sudu zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, znači pre nego što je izvršni postupak okončan obustavom, 20. marta 2018. godine. Na ovaj način podnositeljka ustavne žalbe je postupila u skladu sa odredbom člana 54. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine kojim je propisano da se zahtev može podneti sve dok postupak ne bude okončan. Zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika može se podneti kada se obaveza izvršnog dužnika sastoji u novčanim davanjima, što je ovde slučaj, i navedenim zahtevom podnositeljka ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, iskazala volju da se izvršenje sprovodi i manifestovala je aktivni odnos prema postupku koji se po njenom predlogu vodio. Upravo je zakonski cilj dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika da se indentifikuje imovina izvršnog dužnika koja je podobna za izvršenje i kako bi se dala mogućnost izvršnom poveriocu da predloži (nova) sredstva i predmete izvršenja . Od daljeg postupanja izvršnog dužnika i izvršnog poverioca zavisi okončanje postupka za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika i način okončanja izvršnog postupka (videti „Bilten Privrednog apelacionog suda“ 4/14, strana 144 .). Odnosno, u slučaju da izvršni poverilac ne predloži sredstva i predmete izvršenja u propisanom roku, po dobijanju izjave o imovini, izvršni postupak se obustavlja (član 54. stav 5. Zakona ). Ustavni sud, stoga, ocenjuje da izvršni sud nije mogao da obustavi predmetni izvršni postupak pre prethodno sprovođenja postupka za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika odnosno bez dobijanje izjave o imovini koja sadrži izjavu dužnika da nema bilo kakvu imovinu. Ustavni sud, takođe, ukazuje da je u pravnom poretku ostalo na snazi pravnosnažno rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima, a izvršenje na pokretnim stvarima nije okončano na zakonom propisan način odnosno nije bilo ponovnog popisa pokretnih stvari i obustave izvršenja na pokretnim stvarima iz zakonom propisanih razloga, što predstavlja još jedan zakonski razlog zašto predmetni postupak nije mogao biti obustavljen (u celini).

Vezano za pravno stanovište izvršnog suda da podnositeljka ustavne žalbe nije postavila zahtev da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, Ustavni sud ukazuje da zahtev da se izvršenje spovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika i zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika predstavljaju dve zakonske mogućnosti koje su propis ane u korist izvršnog poverioca. Ustavni sud, međutim, ocenjuje da između ova dva zakonska pojma postoji bitna procesna razlika. Naime, u smislu same odredbe člana 35. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine , zahtev da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika izvršni poverilac je mogao da postavi samo u predlogu za izvršenje (videti „Bilten Privrednog apelacionog suda“ 4/15, strana 120 .), dok je zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika poverilac mogao da podnese sve dok postupak ne bude okončan, što je podnositeljka učinila u konkretnom slučaju.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je izvršni sud u konkretnom slučaju na ustavnopravno neprihvatljiv način obustavio izvršni postupak u celini.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je stavom drugim izreke rešenja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu Ipv(I). 169/18 od 25. jula 2018. godine, u delu u kojem je potvrđen stav drugi izreke rešenja tog suda I. 45/18 od 20. marta 2018. godine, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja u označenom delu i određenjem da Osnovni sud u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe podne tom protiv stava drugog izreke rešenja tog suda I. 45/18 od 20. marta 2018. godine, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica, to nije posebno razmatrao istaknutu povred u načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, niti istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

8. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj osporenog drugostepenog rešenja u označenom delu , adekvatna pravična satisfakcija, te je odbio njen zahtev na naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ustavna žalba se može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pošto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Ispitujući pretpostavke za izjavljivanje ustavne žalbe u delu u kojem je osporen stav prvi izreke rešenja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu Ipv(I). 169/18 od 25. jula 2018. godine, a kojim je odbačen zahtev podnositeljke za izuzeće veća izvršnog suda od postupanja u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio, a imajući u vidu pravnu prirodu i sadržinu osporenog akta u označenom delu , da se ne radi o pojedinačnom aktu iz člana 170. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu u tom delu odbacio, saglasno o dredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Z akonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Ispitujući pretpostavke za izjavljivanje ustavne žalbe u delu u kojem je osporen stav drugi izreke rešenja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu Ipv(I). 169/18 od 25. jula 2018. godine, u delu u kojem je potvrđen stav prvi izreke rešenja tog suda I. 45/18 od 20. marta 2018. godine, a kojim je stavljeno van snage rešenje o promeni sredstva izvršenja i odbačen kao neuredan podnositeljkin predlog za promenu sredstva izvršenja, Ustavni sud je ocenio , a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, da je podnositeljka samo formalno osporila navedeno rešenje u označenom delu, a da pri tome nije navela nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje. Ustavnom žalbom se osporava pojedinačni akt isključivo iz razloga koji se tiču obustave izvršnog postupka u celini. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je izvršni sud dao jasne i obrazložene razloge da podnositeljka nije dostavila dokaz da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika niti ispr avu podobnu za upis prava svojine. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu ESLjP Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

11. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.