Nadležnost parničnog suda za odlučivanje o uplati doprinosa za socijalno osiguranje

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Stanovište da parnični sud nije nadležan za tužbu radi uplate doprinosa kao dela zarade je proizvoljno i neustavno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. J . iz Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. marta 2023 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. J . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1600/18 od 12. jula 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1600/18 od 12. jula 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3727/17 od 17. novembra 2017 . godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. J . iz Kragujevca podneo je Ustavnom sudu, 28. decembra 2018. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1600/18 od 12. jula 2018. godine , zbog povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog članom 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete i prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 35. stav 2. i članom 60. stav 4. Ustava. Podnosilac je istakao i povredu člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je, imajući u vidu radnopravne propise prema kojima doprinosi za obavezno socijalno osiguranje predstavljaju integralni deo zarade zbog čega spadaju u kategoriju prava iz radnog odnosa, pogrešan zaključak revizijskog suda da postupanje po tužbi kojom je traženo da se poslodavac obaveže da uplati ove doprinose ne spada u nadležnost redovnih sudova. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenih načela i prava, poništi osporeno rešenje, kao i da obaveže Republiku Srbiju da podnosiocu naknadi štetu i troškove za sastav ustavne žalbe, u opredeljenim iznosima.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 944/16 od 10. jula 2017. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3727/17 od 17. novembra 201 7. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je tužena, njegov poslodavac, obavezana da, u korist tužioca, nadležnom fondu uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, za određen period.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1600/18 od 12. jula 201 7. godine, donetim u postupku po reviziji tužene, u stavu prvom izreke prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv drugostepene presude, kao izuzetno dozvoljenoj, dok su stavom drugim izreke ukinute presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3727/17 od 17. novembra 2018. godine i Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 944/16 od 10. jula 2017. godine, a tužba tužioca odbačena.

U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da se, prema odredbi člana 65. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, u pogledu utvrđivanja naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom (izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenja, olakšice i otpis), primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, kao i da, prema odredbi člana 69. istog zakona, kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši poreska uprava u skladu sa propisima koji uređuju poreski postupak i poresku administraciju. Prema stanovištu revizijskog suda iznetom u osporenom rešenju, iz navedenih odredaba proizlazi da je oblast doprinosa upravna materija. Stoga, kako je navedeno u obrazloženju, da bi redovan sud bio nadležan potrebno je da su iscrpljena pravna sredstva u upravnom postupku, odnosno da nadležna uprava prihoda nije preuzela da po službenoj dužnosti izvrši naplatu doprinosa. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je i da s obzirom na to da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (člana 16. Zakona o parničnom postupku), te da je o zahtevu tužioca odlučivao apsolutno nenadležan sud, što predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, revizijski sud je ukinuo donete odluke i odbacio tužbu tužioca.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1, 2. i 3); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave, kao i da zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo (član 35. st. 2. i 3.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći. (član 60. stav 4.).

Budući da se odredba člana 6. da Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, na čiju povredu je, takođe, ukazano ustavnom žalbom, sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud postojanje povrede ovog člana Evropske konvencije ispituje u odnosu na navedenu odredbu Ustava.

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe bitne su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US i 55/14) propisano je: da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka (član 1.); da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (član 16. stav 1.); da će sud da se oglasi nenadležnim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ (član 16. stav 2.).

Odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15 – dr. zakon, 106/15, 13/16, 108/16 i 113/17) propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi: u stambenim sporovima, sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom, kao i sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

Odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09, 7/09, 3/10, 4/11, 52/11, 101/11, 7/12, 8/13, 47/13, 108/13, 6/14, 5/15, 5/16, 112/15, 5/16, 7/17, 113/17 i 7/18) propisano je: da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to penzijskog i invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti (član 2.); da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4.); da je obveznik doprinosa osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos (član 6. stav 1. tačka 1)); da je obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda koji je dužan da obračuna, odnosno plati doprinos u svoje ime i u svoju korist ili u svoje ime, a u korist osiguranika (član 6. stav 1. tačka 2)); da je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove poslodavac (član 51. stav 1.); da je poslodavac dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja (član 51. stav 2.); da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenja, olakšice i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena (član 65.).

Odredbama člana 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 15/16 i 108/16) predviđeno je da: ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drukčiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona (stav 1.); ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (stav 2.).

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 – Odluka US RS, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – Odluka US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/14) propisano je: da penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje i sprovodi Fond, kao i da je Fond pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje (član 150.); da Fond osigurava na penzijsko i invalidsko osiguranje sva lica koja su po ovom zakonu obavezno osigurana i koja su se uključila u ovo osiguranje, da utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa u skladu sa ovim zakonom, da vrši kontrolu prijavljivanja na osiguranje kao i kontrolu svih podataka od značaja za sticanje, korišćenje i prestanak prava (član 151. tač. 1), 3) i 6)).

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13) propisano je: da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom (član 12. stav 1.); da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (član 105. stav 1.); da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (član 105. stav 2.).

Odredbama člana 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 63/06, 115/06, 101/07, 99/10 i 108/13) propisano je: da se plata državnih službenika i nameštenika sastoji od osnovne plate i dodataka na platu (stav 1.); da se u platu uračunavaju i porezi i doprinosi koji se plaćaju iz plate (stav 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu materijalnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Khamidov protiv Rusije , od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kome je taj sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, Sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrarne ili očigledno neosnovane.

Ispitujući da li je, u konkretnom slučaju, merodavno pravo proizvoljno primenjeno, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da su osporenim rešenjem ukinute presude kojima je pravnosnažno obavezana tužena da uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u korist podnosioca ustavne žalbe, uz obrazloženje da je o zahtevu podnosioca (kao tužioca) odlučivao apsolutno nenadležan sud, te je tužba tužioca odbačena.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da iz citiranih odredaba Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje proizlazi da je uplata ovih doprinosa zakonska obaveza poslodavca, koji je dužan da ih obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja. Takođe, Ustavni sud ukazuje da, saglasno odredbama člana 105. stav 2. Zakona o radu i člana 2. stav 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, zarada, odnosno plata sadrži i doprinose koji se plaćaju iz ovih prihoda, iz čega sledi da su doprinosi njihov sastavni deo. Budući da je zarada jedno od (osnovnih) prava iz radnog odnosa, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova propisano da osnovni sudovi u prvom stepenu sude, između ostalog, u sporovima o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa. Za razliku od navedenog, u situaciji kada je zahtev ovlašćenog lica usmeren na obračun, prinudnu naplatu ili kontrolu uplate doprinosa, Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, na čiju primenu upućuje odredba člana 65. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, primenjuju se pravila upravnog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ukazuje da je osporenim rešenjem odbačena tužba podnosioca, jer je revizijski sud našao da parnični sudovi nisu nadležni za rešavanje o zahtevu podnosioca kojim je tražio da se njegov poslodavac obaveže da u njegovu korist uplati doprinose, kao deo zarade, a koji nisu uplaćeni. Međutim, imajući u vidu sve navedeno, prema oceni Ustavnog suda, stanovište revizijskog suda da rešavanje o predmetnom zahtevu podnosioca, koji je imovinskopravne prirode, nije u nadležnosti parničnog suda, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, pri čemu je takva primena bila na štetu podnosioca .

Ustavni sud ukazuje da je isti stav izrazio, između ostalog, u Odluci Už-3506/2012 od 21. februara 2013. godine, Odluci 9145/2017 od 26. septembra 2019. godine i Odluci Už-13318/2018 od 18. juna 2020. godine, objavljenim na internet stranici Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs).

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda i određivanjem da taj sud u ponovnom postupku donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3727/17 od 17. novembra 201 7. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Budući da je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje, te poništio osporenu odluku, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode ustavne žalbe o povredi načela i prava utvrđenih, odnosno zajemčenih čl. 21, 35. i 60. Ustava.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i nalaganje otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava dovoljna mera da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija, te je odbio ovaj zahtev podnosioca, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 3 . izreke.

9. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.