Povreda prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko osam godina i još nije bio okončan. Glavni razlog za odugovlačenje bilo je neefikasno postupanje sudova, uključujući ponovno vraćanje predmeta na ponovno suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, Sabahudin Tahirović, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Žarka Maletića iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. maja 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Žarka Maletića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P. 1008/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Žarko Maletić iz Velike Plane izjavio je 8. aprila 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P. 784/03.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da parnični postupak traje duže od sedam godina, ali da još uvek nije okončan, zbog čega podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, ali zahtev za naknadu štete nije postavljen.

2. Ustavna žalba je, kao pravno sredstvo, ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta P. 1008/10 Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani (ranije predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 784/03), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac Radovan Maletić podneo je 22. oktobra 2003. godine Opštinskom sudu u Velikoj Plani (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženih S. P, S. M, P. I, M. B. i Ž arka Maletića, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi utvrđenja da kuća broj 83 u ulici M. Milanovića, bespravno sagrađena na katastarskoj parceli 7483/1 , KO Velika Plana, nije predmet fizičke deobe, s obzirom na to da je na njoj jedini i isključivi vlasnik tužilac, što su tuženi dužni priznati i trpeti.

Opštinski sud je 1. marta 2004. godine dostavio tužbu tuženima na odgovor, a ročište za glavnu raspravu zakazano za 29. mart 2004. godine je odloženo zbog „sprečenosti postupajućeg sudije“. Nakon četiri održana ročišta za glavnu raspravu, Opštinski sud je na ročištu održanom 24. januar 2005. godine zaključio glavnu raspr avu, da bi 8. jula 2005. godine otvorio glavnu raspravu „zbog potrebe da tužilac uredi tužbeni zahtev“. Nakon toga, Opštinski sud je održao još jedno ročište 15. septembra 2005. godine, na kome je zaključio glavnu raspravu i doneo međupresudu P. 784/2003, kojom je utvrdio da tužilac ima pravo svojine na predmetnoj kući po osnovu nasleđa iza smrti svoga pokojnog oca B. M. iz Zemuna, ali u delu koji će naknadno biti određen donošenjem konačne presude kojom će biti odlučeno o tužbenom zahtevu u celini .

Postupajući po žalbi tužioca od 2. februara 2006. godine, Okružni sud u Smederevu (u daljem: Okružni sud) je rešenjem Gž. 303/2006 od 9. maja 2006. godine ukinuo međupresudu Opštinskog suda P. 784/2003 od 15. septembra 2005. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje, uz obrazloženje da, u konkretnom slučaju, nije bilo zakonskih mogućnosti za donošenje međupresud e.

U ponovnom postupku, pred Opštinskim sudom je 12. septembra 2006. godine održano ročište na kome je glavna rasprav a zaključena i done ta presud a P. 784/03 kojom je u stavu prvom izreke odbi jen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je zahtevao utvrđenje da tuženi nemaju pravo na deobu 5/8 predmetne kuće, dok je u stavu drugom izreke odbačen deo tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđenje da tuženi nemaju pravo na deobu preostalih 3/8 predmetne kuće, zbog nepostojanja pravnog interesa. Stavom trećim izreke ove presude tužilac je obavezan da tuženima plati troškove postupka. Pismeni otpravak presude otpremljen je iz suda 11. januara 2007. godine.

Postupajući po žalbi tužioca od 30. januara 2007. godine, Okružni sud je rešenjem Gž. 311/07 od 24. marta 2009. godine ukinuo presudu Opštinskog suda P. 311/07 od 12. septembra 2006. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Spisi predmeta su 3. aprila 2009. godine dostavljeni Opštinskom sudu.

U ponovnom postupku, prvo ročište za glavnu raspravu pred sada Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani bilo je održano 19. maja 2010. godine. Naredna četiri zakazana ročišta za glavnu raspravu nisu održana. Naime, ročište zakazano za 29. jul 2010. godine nije održano „zbog sprečenosti postupajućeg sudije“, ročište zakazano 10. novembar 2010. godine nije održano jer tužilac i njegov punomoćnik nisu bili uredno pozvani, ročište zakazano za 27. januar 2011. godine takođe nije održano, jer tužena S. M nije bila uredno pozvana, dok je ročište zakazano za 9. mart 2011. godine odloženo.

Ročišta za glavnu raspravu zakazana za 18. maj i 20. jul 2011. godine su održana. Opštinski sud je na ročištu održanom 20. jula 2011. godine zaključio glavnu raspravu, da bi nakon toga - istog dana doneo rešenje P. 1008/2010 kojim je radi dopune postupka, ponovo otvorio glavnu raspravu, a novo ročište zakazao za 28. septembar 2011. godine.

Nakon ročišta za glavnu raspravu održanog 28. septembra 2011. godine, Opštinski sud je na ročištu održanom 3. novembra 2011. godine zaključio glavnu raspravu i doneo presudu P. 1008/10, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca , i to u delu u kome je utvrđeno da je tužilac vlasnik 7/12 idealnih delova predmetne kuće, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Tuženi su 29. decembra 2011. godine i 4. januara 2012. godine izjavili žalbe, dok je punomoćnik tužioca 5. januara 2012. godine izjavio žalbu protiv presude Opštinskog suda P. 1008/10 od 3. novembra 2011. godine.

4. Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ) (u daljem tekstu: ZPP) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave, da kad veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom, kao i da će drugostepeni sud zakazati raspravu i odlučiti o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpunom utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka (član 369.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, Ustavni sud je stanovišta da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen tri godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period - od 22. oktobra 2003. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe podneo tužbu Opštinskom sudu, pa do danas.

Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao šest godina i pet meseci. Ipak, p ri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da je u ovom parničnom predmetu bilo nešto složenijih pravnih i činjeničnih pitanja, posebno imajući u vidu da je bilo više tuženih.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je on imao legitiman interes da postupajući sudovi odluče o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca koji se , pored ostalog, odnosio na utvrđivanje prava svojine na spornoj nepokretnosti u odnosu na njega kao jednog od tuženih u toj parnici .

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe koji u parničnom postupku ima procesnu ulogu tuž enog, Ustavni sud je utvrdio da ni on, niti njegov punomoćnik nisu svojim ponašanjem doprineli odugovlačenju parničnog postupka.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je postupanje sudova koji ni su preduzima li sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima, odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Pored činjenice da je Opštinski sud tužbu dostav io tuženima tek četiri meseca nakon njenog podnošenja, Opštinski sud i Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani su, svaki po jednom, ponovo otvarali glavnu raspravu koju su prethodno zaključili, što je uzrokovalo produženje postupka od sedam meseci.

U prilog oceni o neprimereno dugom trajanju predmetnog parničnog postupka, govori i činjenica da su dve prvostepene presude bile ukinute od strane Okružnog suda , i da je predmet dva puta vraćan Opštinskom sudu na ponovno suđenje. Štaviše, Okružni sud, kao drugostepeni sud, bio je u obavezi da, saglasno odredbi člana 369. stav 3. ZPP, zakaže raspravu i odluči o žalbi i zahtevima stranaka , jer je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta po odredbama tog zakona. Ustavni sud napominje da svako vraćanje predmeta na prvu instancu po pravilu doprinosi odugovlačenju postupka (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už-118/2010 od 21. oktobra 2010. godine). S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine (broj aplikacije 70767/01, stav 51.), u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države.

Dužnost sudova je da postupak sproved u bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reagu ju i da blagovremeno preduzm u sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje kako prvostepenih sudova, tako i drugostepenog suda, dovelo do toga da predmetni parnični postupak traje osam i po godina i da još uvek nije pravnosnažno okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

7. Ustavni sud je našao, budući da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i njeno objavljivanje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dovoljno da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnosiocu ustavne žalbe, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti