Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete zbog povrede na radu. Postupak je trajao preko šest godina, što je ocenjeno kao nerazumno dugo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1504/2012
18.09.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsedni k Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. T. iz sela D. B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. T. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 5165/05 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. T. iz sela D. B. je 28. februara 2012. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz L, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 5165/05.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je dana 17. oktobra 2005. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv Javnog preduzeća „S.“, radi naknade nematerijalne štete; da je Opštinski sud u Leskovcu 5. oktobra 2007. godine doneo presudu P. 5165/05 kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev, dok je višak tužbenog zahteva od dosuđenih do traženih iznosa odbijen kao neosnovan; da je Okružni sud u Leskovcu rešenjem Gž. 3423/07 od 27. januara 2009. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovni postupak; da je novom prvostepenom presudom P. 460/09 od 25. avgusta 2009. godine ponovo delimično usvojen tužbeni zahtev, a višak tužbenog zahteva od dosuđenih do traženih iznosa je odbijen kao neosnovan; da je Apelacioni sud u Nišu presudom Gž1. 2571/10 od 13. januara 2012. godine potvrdio prvostepenu presudu; da mu je nerazumno dugim trajanjem predmetnog postupka od preko šest godina, a koji nije bio složen, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 923/12 (ranije P. 5165/05 Opštinskog suda u Leskovcu) utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 17. oktobra 2005. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženog Javnog preduzeća „S.“ B, Šumsko gazdinstvo „Š.“ L, radi naknade štete. Predmet je dobio broj P. 5165/05.

Pred Opštinskim sudom u Leskovcu prvo ročište za glavnu raspravu je bilo zakazano za 13. februar 2007. godine i ukupno je održano četiri ročišta na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, saslušanjem svedoka, dok jedno ročište nije bilo održano bez navođenja razloga. Tužbeni zahtev je preciziran 10. jula 2007. godine.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 5165/05 od 5. oktobra 2007. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete, koju je pretrpeo usled povrede u vezi sa radom kod tuženog, isplati iznose bliže navedene u izreci presude, a sve sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan preostali deo tužbenog zahteva od dosuđenih iznosa na ime straha od 100.000,00 dinara, fizičkog bola od 130.000,00 dinara, duševnih bolova zbog naruženosti od 100.000,00 dinara i duševnih bolova zbog smanjene opšte životne aktivnosti od 170.000,00 dinara, pa do traženih iznosa; u stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 122.055,00 dinara.

Rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 3423/07 od 27. januara 2009. godine ukinuta je ožalbena presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 5165/05 od 5. oktobra 2007. godine i predmet je vraćen istom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 460/09 i održana su dva ročišta, dok dva ročišta nisu bila održana zbog nedolaska pozvanih svedoka. Na ročištima su saslušane parnične stranke kao i svedoci. Tužbeni zahtev je preciziran 22. aprila 2009. godine.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 460/09 od 25. avgusta 2009. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah iznos od 100.000,00 dinara, na ime pretrpljenog fizičkog bola iznos od 130.000,00 dinara, zbog duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 100.000,00 dinara i na ime duševnih patnji zbog umanjene opšte životne aktivnosti iznos od 170.000,00 dinara, ili ukupno 500.000,00 dinara, a preostali deo tužbenog zahteva od dosuđenih iznosa do traženih iznosa iz preciziranog tužbenog zahteva odbijen je kao neosnovan; stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 179.530,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2571/10 od 13. januara 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 460/09 od 25. avgusta 2009. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen godinu dana, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu, 17. oktobra 2005. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odlučivanja.

Naime, nakon podnošenja tužbe prvo ročište je zakazano nakon godinu dana i četiri meseca, prva prvostepena presuda je doneta posle dve godine i u tom periodu bilo je održano četiri ročišta, dok jedno ročište nije bilo održano. Drugostepeni sud je posle godinu dana i tri meseca odlučio tako što je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Zatim, nova prvostepena presuda je doneta posle sedam meseci dok je drugostepeni sud odlučio posle dve godine i pet meseci.

Dakle, predmetni postupak koji se vodio radi naknade štete zbog povrede na radu je ukupno trajao šest godina i tri meseca što, po oceni Ustavnog suda, prekoračuje standard suđenja u razumnom roku s obzirom na predmet odlučivanja.

Prema oceni Suda, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka, imajući u vidu da je prisustvovao svim ročištima, postupao je po nalozima suda i pri tome nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od značaja za podnosioca imajući u vidu da se radilo o zahtevu za naknadu štete za njega značajnog novčanog iznosa.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 5165/05, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke, usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka kao i značaj predmeta spora za podnosioca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti