Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu akcionarskog društva zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao devet i po godina. Utvrđuje se pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Akcionarskog društva … „S.“ Čačak, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. decembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Akcionarskog društva … „S.“ Čačak i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P1. 27/16 (stari broj P1. 229/09) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo Akcionarskog društva … „S.“ Čačak na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinar skoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Akcionarsko društvo … „S .“ Čačak podnelo je Ustavnom sudu, 16. februara 2019. godine, preko punomoćnika D . J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P1. 27/16 (stari broj P1. 229/09).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveo: da je osporeni parnični postupak trajao devet godina i šest meseci; da je nerazumno dugo trajanje postupka posledica nedelotvornog postupanja suda koji nije preduzimao odgovarajuće mere da se obezbedi efikasno sprovođenje dokaznog postupka i donošenje sudske odluke u primerenom roku i da podnosilac nije doprineo prekomernoj dužini trajanja postupka. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P1. 27/16 (stari broj P1. 229/09) , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac T.S. iz Čačka podneo je 23. juna 2009. godine, tužbu Opštinskom sudu u Čačku protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe radi naknade štete zbog izgubljene zarade usled nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Do donošenja rešenja Osnovnog suda u Čačku P1. 335/10 od 7. septembra 2011. godine kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom, zbog izostanka punomoćnika parničnih stranaka sa ročišta od 12. maja 2011. godine, održana su četiri ročišta na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke, pribavljeni izveštaji Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o uplati doprinosa tužiocu za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i izveštaj o visini primanja tužioca kod poslodavca kod koga je bio zaposlen po prestanku radnog odnosa kod tuženog. Pet ročišta nije održano zbog nepostojanja procesnih pretpostavki (na saglasan predlog parničnih stranaka, sprečenosti postupajućeg sudije i nedostavljanja traženih izveštaja).

Povodom predloga tužioca za vraćanje u pređašnje stanje, rešenjem Osnovnog suda u Čačku P1. 335/10 donetim na ročištu od 12. januara 2012. godine, dozvoljeno je vraćanje u pređašnje stanje i stavljeno van snage rešenje suda P1. 335/10 od 7. septembra 2011. godine.

Nakon 17 održanih ročišta na kojima su izvedeni dokazi ekonomskim veštačenjem i dopunskim ekonomskim veštačenjem, kao i saslušanjem sudskog veštaka, pribavljeni izveštaji sudova u pogledu isplaćenih naknada tužiocu za izvršena veštačenja u spornom periodu i devet neodržanih ročišta zbog nepostojanja procesnih pretpostavki (na saglasan predlog parničnih stranaka, štrajka advokata, sprečenosti postupajućeg sudije, nepostupanja sudskog veštaka po nalogu suda), zaključena je glavna rasprava 30. marta 2015. godine..

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1. 19/12 od 30. marta 2015. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade , i to za period od 8. aprila 2002. godine do 30. septembra 2002. godine , isplati iznos od 41.697,89 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. januara 2003. godine do isplate ; stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete zbog izgubljene zarade preko iznosa dosuđenog stavom prvim izreke do traženog iznosa od 153.819,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. januara 2003. godine do isplate ; stavom trećim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade isplati pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom, a stavom četvrtim izreke je konstatovano da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka, Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž1. 1158/15 od 14. januara 2016. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje iz razloga nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja , odnosno propusta suda da utvrdi koliku je zaradu ili prihode po bilo kom osnovu tužilac ostvarivao u periodu od 8. aprila 2002. godine do 30. septembra 2002. godine, kao i odlučivanja o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja.

U ponovnom postupku je, nakon četiri održana ročišta , zaključena glavna rasprava 28. aprila 2016. godine.

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1. 27/16 od 28. aprila 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od 8. aprila 2002. godine do 30. septembra 2002. godine isplati iznos od 153.819,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. januara 2003. godine do isplate ; stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade isplati pojedinačno opredeljene iznosa, sa zakonskom zateznom kamatom ; stavom trećim izreke je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 307.913,00 dinara.

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1. 3537/16 od 1. septembra 2017. godine potvrdio prvostepenu presudu u stavovima prvom i drugom izreke, dok je istu ukinuo u stavu trećem izreke kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka i predmet u ukinutom delu vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Nakon podnete pritužbe predsedniku suda, navedena presuda dostavljena je punomoćniku tuženog 16. januara 2019. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku P1. 27/16 od 25. januara 2018. godine obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 313.915,28 dinara.

Postupajući po žalbi tužioca, Viši sud u Čačku je rešenjem Gž1. 41/18 od 4. decembra 2018. godine preinačio rešenje Osnovnog suda u Čačku P1. 27/16 od 25. januara 2018. godine, tako što je obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 252.177,26 dinara.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka ustavne žalbe , utvrđeno je da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni

glasnik RS“, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 – Odluka US), koji je važio u vreme kada je započet predmetni parnični postupak, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova. Takođe, odredbom člana 10. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – odluka US, 74/13 – odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20), na osnovu koga je okončan predmetni parnični postupak, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1), da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova (stav 2).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajmečenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 23. juna 2009. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Čačku i da je pravnosnažno okončan rešenjem Višeg suda u Čačku Gž1. 41/18 od 4. decembra 2018. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak trajao devet godina i šest meseci, što može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da je predmetni parnični postupak bio činjenično i pravno složen, zbog čega je sproveden obiman dokazni postupak. Pored toga, postojale su i objektivne okolnosti koje su u manjoj meri uticale na duže trajanje postupka, a za čije postojanje nadležni sud ne može biti odgovoran, pa tako četiri ročišta nisu održana zbog obustave rada advokata.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da se parnični postupak okonča u okviru standarda razumnog roka. Kada je reč o ponašanju podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio njegov neznatan doprinos dužini trajanja postupka koji se ogleda u prihvatanju predloga tužioca da se odlože dva ročišta (9. juna 2010. godine i 6. novembra 2012. godine).

Ipak, osnovni razlog dugog trajanja parničnog postupka je postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutom tužbenom zahtevu odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Ispitujući postupanje sudova, Ustavni sud konstatuje da je donošenju presude prethodio obiman dokazni postupak (saslušanje parnične stranke, veštačenje preko dva sudska veštaka ekonomske struke na okolnost zarada koje je tužilac ostvarivao kod tuženog, u svom preduzeću i kod drugog poslodavca, utvrđivanje razlike u ostvarenoj zaradi i zaradi koju bi ostvario da je ostao u radnom odnosu kod tuženog, visini primanja koja je tužilac ostvario kao sudski veštak na području sudova gde je veštačio, dopunsko veštačenje i saslušanje sudskog veštaka, kao i pribavljanje izveštaja Fonda PIO o uplaćenim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje, od poslodavaca kod kojih je tužilac ostvarivao zaradu nakon donošenja rešenja o otkazu, zatim i od sudova u predmetima u kojima je postupao kao sudski veštak građevinske struke). Pored navedenog, prva presuda doneta je nakon nepunih šest godina od podnošenja tužbe, ali je ista po žalbama parničnih stranaka ukinuta zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i neodlučivanja o materijalnopravnom prigovoru zastarelosti potraživanja. U daljem toku postupka je nakon četiri održana ročišta zaključena glavna rasprava i doneta druga prvostepena presuda koja je u postupku po žalbi potvrđena u delu glavnog zahteva, ali je ista ukinuta u delu odluke o troškovima parničnog postupka. U ponovnom postupku prvostepeni sud je novim rešenjem odlučio o troškovima parničnog postupka koje je u postupku po žalbi preinačeno i konačno odlučeno o troškovima postupka.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove, te da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud odlučujuće doprineo dužini trajanja ovog parničnog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P1. 27/16 (stari broj P1. 229/09).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, obračunatom u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, složenost predmeta spora, doprinos suda dužini trajanja postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo.

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti