Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog fikcije povlačenja tužbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda kojim je potvrđena odluka o povlačenju tužbe. Podnosilac je bio uredno pozvan na ročište i prethodno upozoren na posledice izostanka, pa nema povrede prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1507/2008
12.03.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija mr Stanka Milanović, koja zamenjuje predsednika Suda, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ranka Mosurovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. marta 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ranka Mosurovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 118/08 od 16. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ranko Mosurović iz Beograda, preko punomoćnika Mire Mosurović, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 18. decembra 2008. godine dopuštenu i blagovremenu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 118/08 od 16. oktobra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
Ustavnom žalbom se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije kojim je odbijena kao neosnovana revizija podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu GžI 1849/07 od 31. avgusta 2007. godine, u odnosu na deo kojim je odbijena žalba i potvrđeno rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1.1001/06 od 29. decembra 2006. godine, a kojim rešenjem je konstatovano da se tužba smatra povučenom. Na ovaj način su, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka povređena njegova prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je na ročištu održanom 27. novembra 2006. godine postupajući sudija saopštio da se naredno ročište zakazuje za 29. decembar 2006. godine u 12,45 časova, a što je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe zapisala na omotu spisa i u svom rokovniku, ali da prilikom potpisivanja zapisnika nije obratila pažnju da je kao termin za naredno ročište određen 29. decembar 2006. godine u 9,45 časova, tako da smatra da je zbog "greške suda" došlo do nesporazuma, zbog koga je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe propustila ročište. Dalje navodi da su povređene i odredbe člana 108. stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer postupajući sudija nije prilikom odlaganja ročišta upozorio stranke na zakonske posledice izostanka sa ročišta.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajamčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. br. 1001/06, osporeno rešenje i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Četvrti opštinski sud u Beogradu je 29. decembra 2006. godine doneo rešenje P1.1001/06 kojim se tužba smatra povučenom. U obrazloženju rešenja je navedeno da su parnične stranke izostale sa ročišta za glavnu raspravu od 29. decembra 2006. godine, iako su uredno pozvane, te je sud, primenom odredbe člana 296. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u dispozitivu rešenja.
U zapisniku sa ročišta za glavnu raspravu od 27. novembra 2006. godine je navedeno da je ročište odloženo za 29. decembar 2006. godine u 9,45 časova i konstatovano da je strankama ovaj poziv saopšten. Ovaj zapisnik potpisali su punomoćnici parničnih stranaka, zapisničar i sudija - predsednik veća.
U spisima predmeta se nalazi povratnica kao dokaz da je 30. septembra 2004. godine punomoćniku podnosioca ustavne žalbe uručen poziv za prvo ročište za glavnu raspravu za 3. novembar 2004. godine, u kom pozivu je podnosilac ustavne žalbe upozoren na zakonske posledice izostanka sa ročišta. Poziv za sva naredna ročišta strankama je saopšten na prethodnom ročištu.
Protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. br. 1001/06 od 29. decembra 2006. godine podnosilac ustavne žalbe podneo je 3. januara 2006. godine predlog za povraćaj u pređašnje stanje, uz navod da se pomenuti predlog ima smatrati žalbom ukoliko sud ne dozvoli povraćaj u pređašnje stanje. Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1.1001/06 od 19. januara 2007. godine odbijen je kao neosnovan predlog za povraćaj u pređašnje stanje, uz obrazloženje da se navod da je usmeno saopšteno da se naredno ročište zakazuje za 29. decembar 2006. godine u 12,45 časova, a da je u zapisniku o glavnoj raspravi navedeno da se zakazuje u 9,45 časova, iz kog razloga punomoćnik tužioca nije došao na ročište za glavnu raspravu, ne može smatrati opravdanim razlogom za izostanak sa zakazanog ročišta. Protiv prvostepenog rešenja P1. br. 1001/06 od 29. decembra 2006. godine podnosilac ustavne žalbe izjavio je žalbu zbog bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postupku.
Rešenjem Okružnog suda u Beogradu GžI 1849/07 od 31. avgusta 2007. godine žalbe podnosioca ustavne žalbe su odbijene kao neosnovane i potvrđena su rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. br. 1001/06 od 29. decembra 2006. godine i od 19. januara 2007. godine.
Protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu GžI 1849/07 od 31. avgusta 2007. godine podnosilac ustavne žalbe izjavio je reviziju zbog bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postupku. Vrhovni sud Srbije je na sednici održanoj 16. oktobra 2008. godine doneo osporeno rešenje Rev. II 118/08, kojim je u stavu 1. izreke odbijena kao neosnovana revizija izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu GžI 1849/07 od 31. avgusta 2007. godine u odnosu na deo kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđeno rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 1001/06 od 29. decembra 2006. godine, a kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom, dok je u stavu 2. izreke odbačena kao nedozvoljena revizija izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu GžI 1849/07 od 31. avgusta 2007. godine u odnosu na deo kojim je žalba odbijena i potvrđeno rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 1001/06 od 19. januara 2007. godine o odbijanju predloga za povraćaj u pređašnje stanje. U obrazloženju je navedeno da su razlozi revizije u odnosu na rešenje kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom neosnovani iz razloga što je u zapisniku sa ročišta za glavnu raspravu od 27. novembra 2006. godine navedeno da je ročište odloženo za 29. decembar 2006. godine u 9,45 časova i konstatovano da je strankama ovaj poziv saopšten i da su zapisnik potpisali punomoćnici parničnih stranaka. Dalje je navedeno da u odnosu na rešenje kojim je odbijen predlog za povraćaj u pređašnje stanje revizija nije dozvoljena, s obzirom da je podneta protiv rešenja protiv koga se po zakonu ne može podneti. Naime, stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, a u konkretnom slučaju rešenje drugostepenog suda kojim je potvrđeno rešenje prvostepenog suda o odbijanju predloga za povraćaj u pređašnje stanje, nije rešenje kojim se postupak pravnosnažno okončava.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).
Odredbama člana 108. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da se ročište određuje kada je to zakonom propisano ili kada to zahtevaju potrebe postupka, a da protiv rešenja o određivanju ročišta nije dozvoljena žalba (stav 1.); da će sud na ročište blagovremeno pozvati stranke i ostala lica čije prisustvo smatra potrebnim, da će se uz poziv stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za određivanje ročišta i u pozivu naznačiti mesto, prostorija i vreme održavanja ročišta, a ako se uz poziv ne dostavlja podnesak, u pozivu će se navesti stranke, predmet spora, kao i radnja koja će se na ročištu preduzeti (stav 2.); da će sud u pozivu naročito upozoriti stranke na zakonske posledice izostanka sa ročišta (stav 3.).
Odredbom člana 111. stav 1. Zakona propisano je da ako stranka propusti ročište ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud će toj stranci na njen predlog dozvoliti da naknadno izvrši tu radnju (vraćanje u pređašnje stanje) kad postoje opravdani razlozi za propuštanje.
Odredbom člana 296. stav 2. Zakona propisano je da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac, tužba se smatra povučenom.
5. Polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti u ovom predmetu, Ustavni sud je utvrdio da je Četvrti opštinski sud u Beogradu, u toku postupka koji se vodio u predmetu P1. 1001/06, u pozivu za prvo ročište za glavnu raspravu upozorio podnosioca ustavne žalbe na zakonske posledice izostanka sa ročišta, saglasno odredbi člana 108. Zakona o parničnom postupku. Ustavni sud je ocenio da ovo upozorenje ima procesna i pravna dejstva za sva sledeća ročišta, odnosno da jednom upozorenu stranku sud više ne upozorava, te su neosnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da je postupajući sudija propustio da prilikom odlaganja ročišta parnične stranke upozori na zakonske posledice eventualnog izostanka sa narednog ročišta.
S obzirom na izneto, a polazeći od sadržine prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da su rešenja koja su doneta u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom postupku, doneta od strane Ustavom i zakonom ustanovljenih sudova i u zakonito sprovedenom postupku, da je podnosiocu ustavne žalbe bilo omogućeno da obrazloži svoj tužbeni zahtev i da učestvuje u postupku i prati njegov tok. Imajući u vidu kogentno dejstvo odredbe člana 296. Zakona o parničnom postupku, kao i činjenicu da su sa ročišta od 29. decembra 2006. godine neopravdano izostale obe parnične stranke, odnosno njihovi punomoćnici iako su bili uredno pozvani, Ustavni sud je ocenio da nema povrede navedenog ustavnog prava.
Podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem Vrhovnog suda Rev. II 118/08 od 16. oktobra 2008. godine nije povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, iz razloga što mu je bilo omogućeno da izjavi reviziju Vrhovnom sudu Srbije protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda, a da je Vrhovni sud razmatrao i odlučio o svim razlozima navedenim u reviziji zbog kojih se pobija pomenuto rešenje, vodeći računa o bitnim povredama odredaba parničnog postupka na koje pazi po službenoj dužnosti i pravilnoj primeni materijalnog prava. U obrazloženju osporenog rešenja Vrhovnog suda su navedeni i razlozi zbog kojih revizija nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda u odnosu na deo kojim je odbijena žalba i potvrđeno rešenje prvostepenog suda o odbijanju predloga za povraćaj u pređašnje stanje, odnosno navedeno je da je revizija podneta protiv rešenja protiv koga se po zakonu ne može podneti, jer je podneta protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno ne okončava.

6. Na osnovu izloženog, kao i odredaba člana 89. stav 1. i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/08), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA
USTAVNOG SUDA
Sudija

mr Stanka Milanović

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog fikcije povlačenja tužbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti