Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao osam godina. Kao osnovni razlog za dugotrajnost postupka, Sud navodi nedelotvorno postupanje nadležnih sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1507/2010
06.12.2012.
Beograd

Ustavni sud , Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoslava Živojinovića iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Dragoslava Živojinovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani vođen u predmetu P. 370/04 , a zatim pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu P. 819/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoslav Živojinović iz Velike Plane je 8. marta 2010. godine, preko punomoćnika Dragana Bogdanovića, advokata iz Kosovske Mitrovice , podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P. 370/04, a zatim pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu P . 819/10.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da se osporeni postupak vodi već šest godina i da do podnošenja ustavne žalbe nije doneta ni prvostepena odluka. Naknadu štetu nije tražio.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava a stavom 2. člana 82. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 370/04, a sada Osnovnog suda u Smederevu P. 819/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom sporu:

Tužilac S. R. je 14. maja 2004. godine podneo Opštinskom sudu u Velikoj Plani tužbu protiv Dragoslava Živojinovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi duga. Tuženi je 4. juna 2004. godine podneo protivtužbu za isplatu naknade štete.

Pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani održano je sedam ročišta za glavnu raspravu, dok je dno ročište nije održano zbog bolesti postupajućeg sudije.

Presudom Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 370/04 od 6. aprila 2006. godine, u stavu jedan izrek e usvojen je tužbeni zahtev te j e obavezan tuženi da isplati tužiocu na ime duga iznos od 5200 evra sa domicilnom kamatom , u stavu dva izreke odbijen je deo tužbenog zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđen iznos iz stava jedan preko dosuđenog iznosa domicilne kamate do traženog iznosa zakonske zatezne kamate , u stavu tri izreke odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog kao neosnovan, a u stavu četiri izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove.

Rešenjem Okružnog suda u Smederevu Gž. 1396/06 od 11. novembra 2008. godine , donetim po žalbi tuženog, ukinuta je presuda O pštinskog suda u Velikoj Plani P. 370/04 od 6. aprila 2006. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U nastavku postupka pred prvostepenim sudom održano je dva ročišt a za glavnu raspravu , da bi od 2010. godine predmet bio u nadležnosti Osnovnog suda u Smederevu. Pred Osnovnim sudom u Smederevu održa no je četiri ročišta za glavnu raspravu.

Na svim ročištima su uglavnom izvođeni dokazi saslušanjem parničnih strana kao i saslušanjem svedoka.

Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je posle podnošenja ustavne žalbe doneta p resuda Osnovnog suda u Smederevu P . 819/10 od 25. oktobra 2010. godine kojom je u stavu jedan izreke obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime duga iznos od 5200 eura , sa domicilnom kamatom, u stavu dva izreke odbijen je protivtužbeni zahtev kao neosnovan , a u stavu tri izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedene presude izjavio žalbu Apelacionom sudu u Beogradu 10. januara 2011. godine.

Apelacioni sud u Beogradu, je odlučujući o žalbi tuženog protiv presude Osnovnog suda u Smederevu P. 819/10 od 25. oktobra 2010. godine, presudom Gž. 1141/11 od 14. septembra 2012. godine , u stavu jedan izreke odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepen u presud u u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime duga iznos od 5200 evra, a u stavu dva izreke preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi na plaćanje kamate za iznos glavnog duga tako što je obavezan tuženi da na iznos glavnog duga plati kamatu po stopi Evropske centralne banke počev od dana podnošenja tužbe, do konačne isplate.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 I 35/91 I „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko dve godine, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 14. maja 2004. godine, pa do okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P. 370/04 , a zatim pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu P. 819/10.

Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje nadležnih sudova, imajući u vidu da je parnični postupak trajao osam godina , što je nerazumno dugo trajanje postupka kako po praksi Ustavnog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava.

Naime, od podnošenja tužbe do donošenja prve prvostepene presude prošlo je dve godine, drugostepeni sud je odlučio posle godinu dana i šest meseci. Zatim je u nastavku postupka prvostepeni sud odlučio posle dve godine a drugostepeni takođe posle dve godine.

Po oceni Ustavnog suda, i ukidanje prvostepene presude od strane drugostepenog suda je uticalo na dužinu trajanja postupka .

Takođe, podnosilac nije doprineo dužini trajanja postupka jer se uredno odazivao pozivima suda i nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja. Međutim, iako je navedeni predmet imao određenu složenost i iziskivao izvođenje većeg broja dokaza saslušanjem raznih svedoka kao i parničnih stranaka, po oceni Suda ni te okolnosti ne mogu biti opravdanje za osmogodišnje trajanje parničnog postupka.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u osporenom parničnom postupku povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , pa je krećući se u granicama ustavne žalbe usvojio ustavnu žalbu , na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

5. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti