Odluka Ustavnog suda o odbacivanju zahteva u vezi sa ubrzavanjem postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu, poništivši rešenje Privrednog suda kojim je odbačen prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka. Sud je utvrdio da arhiviranje i izlučivanje spisa ne znače da je postupak okončan, te da je odluka o odbacivanju prigovora proizvoljna.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić , dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Organizacije … O. Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. aprila 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Organizacije … O. Beograd i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4I. 34/18 od 22. novembra 201 8. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Beogradu R4I. 3 4/18 od 22. novembra 201 8. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Privrednog suda u Beogradu Iv. 20476/08.

3. Odbacuje se zahtev p odnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Organizacija … O. Beograd podnela je Ustavnom sudu, 28. decembra 2018. godine, preko punomoćnika Lj. I , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4I. 3 4/18 od 22. novembra 2018. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, te prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 21, 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izršnom postupku u predmetu Privrednog suda u Beogradu Iv. 20476/08.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Privrednog suda u Beogradu kojim je odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Privrednog suda u Beogradu I v. 20476/08, sa obrazloženjem da se prigovor može podneti samo dok se postupak ne okonča, a da se u konkretnom slučaju radi o predmetu koji je okončan, te koji je arhiviran nakon što je rešenje o izvršenju prosleđeno Narodnoj banci Srbije na sprovođenje, a nakon isteka roka od pet godina od pravnosnažnosti rešenja, predmet i izlučen u redovnom postupku izlučivanja nepotrebnog registarskog materijala u 2012. godini.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da podnosilac svoje potraživanje u navedenom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predm etu Iv. 20476/08 nije namirio, niti je sud preduzimao radnje u cilju naplate potraživanja poverioca , zbog čega nije imao osnova da donese pobijanu odluku kojom prigovor odbacuje.

Podnosilac je predložio da U stavni sud usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenih ustavnih načela i prava , te poništi osporeno rešenje Privrednog suda u Beogradu R4I. 3 4/18 od 22. novembra 2017. godine. Tražio je novčano obeštećenje za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, naknadu imovinske štete u visini iznosa utvrđenog rešenjima o izvršenju, troškove postupka u postupku po prigovoru i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Privrednog suda u Beogradu Iv. 20476/08, koji se vodi po predlogu za izvršenje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca protiv izvršnog dužnika Agencije … „H.“ PR D. P , radi namirenja potraživanja poverioca, i to na novčanim sredstvima izvršnog dužnika.

Privredni sud u Beogradu je osporenim rešenjem R4I. 34/18 od 22. novembra 2018. godine odbacio navedeni prigovor, sa obrazloženjem da su spisi predmeta izlučeni u redovnom postupku izlučivanja nepotrebnog registarskog materijala u 2012. godini. Ovo stoga što se prema evidenciji izvršnog suda radi o predmetu koji je arhiviran nakon što je rešenje o izvršenju prosleđeno Narodnoj banci Srbije na sprovođenje i naplaćene sudske takse. Sud je naveo da imajući u vidu da je prošlo pet godina od pravnosnažnosti rešenja o izvršenju da su se stekli uslovi da se predmet izluči. Takođe, Privredni sud je istakao da se, shodno članu 5. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, prigovor može podneti dok se postupak ne okonča, te da poverilac kao stranka u postupku koji je okončan nije ovlašćen na podnošenje prigovora radi ubrzavanja postupka.

Ustavni sud je dopisom od 17. marta 202 1. godine tražio od Privrednog suda u Beogradu da dostavi spise svog predmeta Iv. 20476/08. Privredni sud u Beogradu je dopisom od 24. marta 202 1. godine obavestio Ustavni sud da je prema izjašnjenju šefa izvršne pisarnice, uvidom u evidenciju predmeta arhiv e suda, utvrđeno da je predmet Iv. 20476/08 uništen u redovnom postupku izlučivanja nepotrebnog registarskog materijala.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 545. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17 -autentično tumačenje), koji je počeo da se primenjuje od 1. jula 2016. godine, propisano je da se izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, bilo je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započ eto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Odredbom član a 75. navedenog Z akona bilo je propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitr erna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava.

Ustavni sud, najpre , konstatuje da je u stavnom žalbom osporeno rešenje Privrednog suda u Beogradu R4I. 3 4/18 od 22. novembra 201 8. godine kojim je odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Privrednog suda u Beogradu I v. 20476/08, sa obrazloženjem da je spis predmeta izlučen u redovnom postupku izličivanja nepotrebnog registrarskog materijala u 2012. godini, a odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja postupka može podneti dok se postupak ne okonča .

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine , koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud ocenjuje da u osporeno m rešenju nije utvrđeno da li je predmetni izvršni postupak okončan u skladu sa zakonom, zaključenjem ili obustavom , odnosno nije utvrđena činjenica da li je podnosilac namirio svoje potraživanje pre podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka. Sama činjenica da je spis predmet arhiviran i izlučen, sama po sebi, ne znači da je izvršni postupak okončan u skladu sa zakonom , odnosno da je podnosilac namirio potraživanje , s obzirom na to da je postojala praksa izvršnih sudova da arhiviraju predmete nakon dostavljanja rešenja o izvršenju Narodnoj banci Srbije – Organizaciji za prinudnu naplatu, bez obzira na to da li je izvršni poverilac namirio svoje potraživanje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanov ište koje je zauzeto u osporenom rešenju Privrednog suda u Beogradu da je prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka nedozvoljen, jer je podnet nakon okončanja postu pka pred sudom, ustavnopravno neprihvatljivo (ovakav stav je Ustavni sud izrazio, pored drugih, i u Odluci Už-668/2018 od 17. decembra 2020. godine).

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4I. 34/18 od 22. novembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4I. 3 4/18 od 22. novembra 2018. godine i određ ivanjem da nadležni sud don ese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Privrednog suda u Beogradu I v. 20476/08. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava , to nije posebno razmatrao istaknute povred e načela i prava iz čl. 21, 36. i 58. Ustava. Takođe, imajući u vidu da je usvojio ustavnu žalb u i poništio osporen o rešenj e, te da će sud u vanparničnom postupku ponovo razmatrati prigovor radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud nije razmatrao istaknutu povred u prava na suđenje u razumnom roku u izvršn om postupku koji se vo di pred Privrednim sudom u Beogradu.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi novčano obeštećenje za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a da saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, a pravo na pravično zadovoljenje, saglasno navedenom Zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju , Ustavni sud konstatuje da je podnosiocu ustavne žalb e, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, na raspolaganju pravo da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje . Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete, rešavajući kao u tački 4. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

Razmatrajući zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova u postupku po prigovoru, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavn e žal be, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

11. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.