Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu. Deo koji se odnosi na sudske presude je neblagovremen, jer je podnet nakon roka od 30 dana. Deo protiv akta tužilaštva je nedopušten, jer obaveštenje tužilaštva nije pojedinačni akt.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bratislava Miloševića iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. juna 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Bratislava Miloševića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kraljevu K. 693/07 od 13. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Kraljevu Kž. 602/2008 od 29. januara 2009. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 725/09 od17. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bratislav Milošević iz Kraljeva je 12. avgusta 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Kraljevu K. 693/07 od 13. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Kraljevu Kž. 602/2008 od 29. januara 2009. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 725/09 od 17. jula 2009. godine. Podnosilac je naveo da su u osporenim presudama protiv zakonito doneti zaključci koji nisu u skladu sa postojećim zakonima. Navodi da "postupajuće sudije odbijaju predlog veštačenja od strane sudskog veštaka, i na taj način unose svoje reči i zaključke koji su kontradiktorni činjeničnom stanju i koji direktno štete tužiocu". Predložio je da Ustavni sud "donese akt uz primenu zakona u ponovnom odlučivanju".
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je vodio krivični postupak po privatnoj tužbi, koji je pravnosnažno okončan donošenjem presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 602/2008 od 29. javuara 2009. godine, kojom je potvrđena presuda Opštinskog suda u Kraljevu K. 693/07 od 13. maja 2008. godine. Protiv navedenih presuda podnosilac ustavne žalbe je uputio Republičkom javnom tužilaštvu 9. juna 2009. godine inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Republičko javno tužilaštvo je aktom KTZ. 725/09 od 17. jula 2009. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda.
Saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 122/08), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem oštećeni kao tužilac stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što oštećeni kao tužilac ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju oštećenom kao tužiocu, to se ne može smatrati pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona, već se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu, odnosno na drugostepenu presudu, ili po žalbi na rešenje, smatra da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe.
Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporene drugostepene krivične presude podnosiocu ustavne žalbe. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe u referatu ustavne žalbe naveo da je osporenu presudu Okružnog suda u Kraljevu Kž. 602/2008 primio 11. marta 2009. godine, a da je 9. juna 2009. godine, kako to nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba, u ovom delu, neblagovremena, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
4. Osporenim aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 725/09 od 7. jula 2009. godine obavešten je podnosilac ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Kraljevu K. 693/07 od13. maja 2009. godine i presude Okružnog suda u Kraljevu Kž. 602/2008 od 29. januara 2009. godine. Iz navedenog sledi da osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva po svojoj prirodi predstavlja obaveštenje, a ne pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama fizičkih ili pravnih lica protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba. Ustavni sud je, stoga, utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
5. S obzirom da je ustavna žalba u delu koji se odnosi na osporene presude Opštinskog i Okružnog suda u Kraljevu neblagovremena, a da je u delu koji se odnosi na osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva nedopuštena, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač. 2) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 651/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 592/2009: Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku zbog isteka roka
• Už 315/2009: Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 510/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 1978/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 3489/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 1887/2009: Rešenje Ustavnog suda o računanju roka za ustavnu žalbu u krivičnom postupku