Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje deset godina i još uvek je u prvostepenoj fazi. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme mere za hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Aranđelovića iz Miloševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slobodana Aranđelovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P. 864/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P. 83/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Aranđelović iz Miloševca je 8. marta 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu broj P. 717/02 (P. 864/03).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani P. 83/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je, kao tužilac, 31. oktobra 2002. godine podneo Opštinskom sudu u Velikoj Plani tužbu protiv tuženih, radi predaje stvari. Odgovor na tužbu je primljen u prvostepenom sudu 6. decembra 2002. godine. Tuženi su 19. aprila 2005. godine podneli protivtužbu .

U ovoj pravnoj stvari Opštinski sud u Velikoj Plani je zakazao 22 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 18 održano ( na ročištima su saslušane parnične stranke, svedoci, obavljen je uviđaj, kao i veštačenja putem veštaka građevinske i mašinske struke). Nakon uspostavljanja nove mreže sudova 1. januara 2010. godine, Osnovni sud u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani je u ovoj pravnoj stvari zakazao još pet ročišta za glavnu raspravu , od kojih su četiri održana, nakon čega je doneo delimičnu presudu P. 83/10 od 15. marta 2011. godine kojom je delimično usvojen protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje R. L. i utvrđeno šta čini zaostavštinu pok. S.A. iz Miloševca.

Protiv navedene delimične presude žalbe su izjavile obe parnične stranke u maju 2011. godine, te je Apelacioni sud u Beogradu svojim rešenjem Gž. 4745/11 od 16. maja 2012. godine ukinuo navedenu delimičnu presudu u st. 1, 2. i 3. izreke i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu 19. juna 2012. godine i naredno ročište za glavnu raspravu je zakazano za 9 . oktobar 2012. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da parnični postupak u konkretnom predmetu traje deset godina, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo postupanje prvostepenog suda. Ustavni sud je našao da ni relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari koja su zahtevala nešto obimniji i dugotrajniji dokazni postupak (između ostalog, tužena je 19. aprila 2005. godine podnela protivtužbu , te su tokom postupka saslušane parnične stranke, brojni svedoci, obavljen je uviđaj, kao i veštačenja putem veštaka građevinske i mašinske struke), kao ni delimični doprinos podnosioca trajanju postupka, ne mogu opravdati dugo trajanje postupka, posebno imajući u vidu da je postupak još uvek u fazi prvostepenog rešavanja . Naime, prvostepeni sud je nakon šest godina odlučio o protivtužbi, delimičnom presudom P. 83/10 od 15. marta 2011. godine, ali je ista ukinuta rešenjem drugostepenog suda zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, dok o tužbi podnosioca ustavne žalbe nije odlučeno ni nakon deset godina od njenog podnošenja.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu da predmetni parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke ustavnu žalbu usvojio. Sud je ocenio da se pravično zadovoljenje u ovom slučaju ostvari objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, budući da podnosilac ustavne žalbe nije podneo zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom, doneo Odluku kao u izreci .

Slični dokumenti

• Už 1504/2010: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu
• Už 1419/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 8002/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu
• Už 658/2011: Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka
• Už 7004/2012: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u dvanaestogodišnjem postupku
• Už 3990/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 1476/2010: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku