Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravnu sigurnost zbog različitih sudskih odluka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je presudom Privrednog apelacionog suda povređeno pravo na pravnu sigurnost. Sud je u gotovo identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneo suprotnu odluku u odnosu na svoju raniju praksu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-15094/2018
29.09.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S . B . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. B . i utvrđuje da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4.g 65/17 od 29. jula 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4.g 65/17 od 29. jula 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 5212/17.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. B . izjav ljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4.g 55/18 od 12. decembra 2018. godine.

4. Odbacuju se ustavne žalbe S. B . izjavljene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 900/14.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. B . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 28. decembra 2018. godine, preko punomoćnika A. O , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4.g 55/18 od 12. decembra 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom č lana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede p rava na suđenje u razumnom roku u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 900/14.

Navedena podnositeljka je podnela 5. septembra 2019 . godine, preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4.g 65/17 od 29. jula 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 900/14.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Podnositeljka u inicijalnoj ustavnoj žalbi osporava rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4.g 55/18 od 12. decembra 2018. godine navodeći da je postupajući sud odbacio prigovor za ubrzavanje postupka, jer umesto da oceni dužinu trajanja postupka od podnošenja tužbe do pravosnažnog okončanja , razmatrao je samo trajanje drugostepenog postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5212/17. Podnositeljka je predložila da se poništi osporeno rešenje i da joj se zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku odredi naknada štete u iznosu od 3.000 evra.

U drugopodnetoj ustavnoj žalbi podnositeljka osporava rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4.g 65/17 od 29. jula 2019. godine, tvrdeći, pored ostalog, da je više puta podnosila prigovore radi ubrzavanja postupka koji traje više od 22 godine, ali da su svi prigovori odbačeni. Podnositeljka je predložila da se poništi osporeno rešenje i da joj se zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku odredi naknada štete u iznosu od 3.000 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 900/14 i dokumentaciju priloženu uz ustavne žalbe, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

M. B . i tada maloletni Z . B . i S . B, ovde podnositeljka ustavne žalbe , podneli su 14. juna 1996. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženih O. „S .“ d.d. iz Kovina i D.M i R.M. iz Beograda, radi naknade materijalne i nematerijalne štete. Predmetni parnični postupak je pravosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5212/17 od 5. septembra 2018. godine, koja je punomoćniku tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, dostavljena dana 25. oktobra 2018. godine.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4.g 55/18 od 12. decembra 2018. godine odbačen je prigovor S. B . od 19. novembra 2018. godine. U obrazloženju tog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je prigovor radi ubrzavanja postupka podnet 19. novembra 2018. godine kada je osporeni postupak već bio pravosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5212/17 od 5. septembra 2018. godine, a da se, u smislu odredbe člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , prigovor može podneti dok se postupak ne okonča.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4.g 65/17 od 29. jula 2019. godine odbačen je prigovor S. B, radi ubrzavanja postupka koji se vodi pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 5212/17. U obrazloženju tog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je prigovor radi ubrzavanja postupka podnet 26. septembra 2017. godine; da je 11. oktobra 2017. godine predmet Gž. 5212/17 iznet na sednicu veća kada je doneta odluka da se zakaže rasprava pred drugostepenim sudom; da je 5. septembra 2018. godine postupak pravosnažno okončan donošenjem drugostepene presude.

Kako je predmet Gž. 5212/17 okončan u vreme odlučivanja o prigovoru radi ubrzavanja postupka, Apelacioni sud je, u smislu člana 8. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom rok u, odbacio prigovor. Takođe je Apelacioni sud ukazao da ovakva odluka ne lišava predlagača prava da eventualnu povredu prava na suđenje u razumnom roku utvrđuje u postupku propisanom za zaštitu tog prava u okončanim predmetima.

4. Za ocenu navoda ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni gla snik RS“, broj 40/15) propisano je da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča. Odredbom člana 7. Zakona je propisano da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo, da postupak po prigovoru vodi predsednik suda, ko ji i odlučuje o prigovoru, da godišnjim rasporedom poslova on može odrediti jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupa k i odlučuju o prigovorima, da se usmena rasprava ne održava, a na ostala pitanja shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak, da je predsednik suda dužan da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora.

5. Imajući u vidu navedene ustavnopravne razloge na kojima podnositeljka temelji tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud ukazuje da pravo na pristup sudu, kao segment prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, podrazumeva da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama. Povreda ovog prava sastojala bi se u uskraćivanju stranci prava da se obrati sudu radi ostvarivanja ili zaštite njenih prava, odnosno radi preispitivanja za nju spornih obaveza. Uskraćivanje ovog prava postoji, kako u slučaju potpunog onemogućavanja obraćanja sudu, tako i u slučaju stvaranja uslova za obraćanje sudu koji bi pristup sudu učinili znatno otežanim, u meri da pristup sudu čine nemogućim u značajnom broju slučajeva.

O dredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kao procesna pretpostavka za izjavljivanje prigovora radi ubrzavanja postupka, je predviđeno da se prigovor podnosi dok postupak u odnosu na koji se traži zaštita prava na suđenje u razumnom roku nije okončan, p ri čemu Zakon u članu 7. propisuje i da je o tom prigovoru predsednik nadležnog suda dužan da odluči u roku od dva m eseca od dana prijema prigovora.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da iz činjenica utvrđenih pred Apelacionim sudom u Beogradu proizlazi; prvo, da je konkretnom slučaju prigovor radi ubrzavanja postupka podn et 26. septembra 2017. godine; drugo, da je postupak pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 5212/17 prav nosnažno okončan 5. septembra 2018. godine; treće, da je o pr igovoru za ubrzavanje postupka od lučeno osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4.g 65/17 od 29. jula 2019. godine.

Dakle, predmetni postupak u odnosu na koji se tražila zaštita prava na suđenje u razumnom roku je pravosnažno okončan nakon skoro godinu dana od dana podnošenja prigovora radi ubrzavanja, a o tom prigovoru je odlučeno tek nakon godinu dana i deset meseci od podnošenja prigovora.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da a ko u momentu podnošenja prigovora radi ubrzavanja parničnog postupka taj postupak nije pravnosnažno okončan (bez obzira da li je u među vremenu do odluke suda o prigovoru postupak pravnosnažno okonč an), sud je duž an da odluči meritorno o prigovoru i da utvr di da li je do podnošenja prigovora učinjena povreda . Pri tom, je nadležni sud dužan da o prigovoru odluči u roku od dva meseca od dana podnošenja. Samim tim, po oceni Ustavnog suda, odbacivanjem prigovora podnositeljke radi ubrzavanja postupka osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4.g 65/17 od 29. jula 2019. godine zbog toga što je „predmet Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5212/17 okončan u vreme odlučivanja o prigovoru radi ubrzavanja postupka“, njoj je povređeno pravo na pristup sudu, kao jedan od elemenata prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Takođe, u pogledu obrazloženja rešenja R4.g 65/17 od 29. jula 2019. godine kojim je Apelacioni sud u Beogradu ukazao da ovakva odluka ne lišava predlagača prava da eventualnu povredu prava na suđenje u razumnom roku utvrđuje u postupku propisanom za zaštitu tog prava u okončanim predmetima, Ustavni sud napominje da se z aštita prava na suđenje u razumnom roku, kao dela prava na pravično suđenje iz član a 32. Ustava, ostvaruje i pred Ustavnim sudom kada je postupak pred redovnim sudovima okončan i kada su iscrpljena ostala pravna sredstva. Z akonodavac je regulisao zaštitu navedenog prava propisivanjem pravila da se pred redovnim sudovima zaštita prava na suđenje u razumnom roku ostvaruje kada je postupak u toku. U konkretnom slučaju , podnositeljka ustavne žalbe je pred redovni m sudom tražila zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji u trenutku podnošenja prigovora jo š nije bio pravosnažno okončan. Time je podnositeljka izabrala sud koji je nadležan da odluči o njenom zahtevu, zbog čega je Apelacioni sud na pravno neutemeljen način odbacio prigovor radi ubrzavanja postupka.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4.g 65/17 od 29. jula 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja i određiv anjem da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnositeljke radi ubrzavanja postupka koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 5212/17, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Što se tiče ustavne žalbe kojom se osporava rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4.g 55/18 od 12. decembra 2018. godine, Ustavni sud je utvrdio da je to rešenje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te da se navodi podnositeljke ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za odlučivanje o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenog rešenja . Stoga je, Ustavni sud , navedenu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. U odnosu na deo ustavnih žalbi kojima podnositeljka traži da se utvrdi povreda p rava na suđenje u razumnom roku u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 900/1 4, Ustavni sud ukazuje da je jedno od pretpostavki za vođenje ustavnosudskog postupka blagovremenost ustavne žalbe. Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da se ustavna žalba može podneti u roku od 30 dana, u ovom slučaju, od dana prijema drugostepene presude kojom je pravosnažno okončan parnični postupak čije se trajanje osporava pred Ustavnim sudom. Imajući u vidu da je presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5212/17 od 5. septembra 2018. godine kojom je okončan osporeni parnični postupak, punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe dostavljena 25 . oktobra 2018. godine, a da su ustavne žalbe podnete 28. decembra 2018. godine i 5. septembra 2019. godine, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka povredu prava na suđenje u razumnom roku istakla nakon proteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, zbog čega je u tom delu odbacio ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, rešavajući kao u tački 4. izreke.

8. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravnu sigurnost zbog različitih sudskih odluka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti