Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji traje šest godina. Nalaže se hitno okončanje postupka i dosuđuje se podnosiocu naknada nematerijalne štete u iznosu od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1510/2009
04.04.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Srboljuba Savića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. aprila 201 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Srboljuba Savića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu vodio u premetu P. 3547/05, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u ostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Srboljub Savić iz Čačka je, preko punomoćnika Dragane Ranković, advokata iz Čačka 12. avgusta 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava , u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3547/05.

Podnosilac ustavne žalbe je istakao da u predmetnom parničnom postupku čiji je predmet radni spor nije doneta prvostepena odluka po njegovoj tužbi koju je podneo aprila 2005. godine protiv Kompanije „Ratko Mitrović“ a.d. iz Beograda. Zatim je podnosilac detaljno obrazložio tok sudskog postupka i naveo je da je od podnošenja tužbe održano samo jedno ročište, i da postupak po žalbi na rešenje o odbačaju predloga za vraćanje u pređašnje stanje traje više od tri godine pred drugostepenim sudom. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i naloži Drugom opštinskom sudu da donese prvostepenu presudu. Tražio je i naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. člana 82. Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3547/05, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 6. maja 2005. godine podneo tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog Preduzeća „Ratko Mitrović Holidng“ a.d. Beograd , radi duga, odnosno isplate zarade. Odgovor na tužbu je podnet 7. juna 2005. godine.

Pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu prvo ročište za glavnu raspravu je održano 21. oktobra 2005. godine, sledeće ročište zakazano za 23. januar 2006. godine nije održano zbog nedostatka procesnih pretpostavki, a na ročištu 27. marta 2006. godine sud je doneo rešenje P. 3547/05 kojim se utvrđuje da je tužba povučena jer na to ročišt e nisu uredno pristupili ni tužilac ni tuženi a svoj izostanak nisu opravdali.

Podnosilac ustavne žalbe je 31. marta 2006. godine podneo žalbu protiv rešenja P. 3547/05 od 27. marta 2006. godine, kao i predlog za vraćanje u pređašnje stanje i Drugi opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje P. 3547/05 od 25. maja 2006. godine kojim je odbačen predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Protiv rešenja P. 3547/05 od 25. maja 2006. godine podnosilac je 17. juna 2006. godine podneo žalbu i Okružni sud u Beogradu je doneo rešenje Gž. I 4491/06 od 7. novembra 2007. godine da se predmet P. 3547/05 vraća prvostepenom sudu radi dopune postupka, uz nalog prvostepenom sudu da traži od tužioca da se izjasni da li odobrava preduzete radnje od strane drugog advokata , a posebno izjavljivanje žalbe na rešenja od 27. marta i 25. maja 2006. godine.

Podnosilac je postupio po nalogu suda i zatim je prvostepeni sud dostavio predmet Okružnom sudu u Beogradu radi odlučivanja o žalbi.

Posle podnošenja ustavne žalbe utvrđeno je da se Apelacioni sud u Beogradu rešenjem Gž1.785/10 od 25. februara 2010. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3547/05 od 25. maja 2006. godine i ustupio je predmet Višem sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Dalje nije odlučivano u predmetnom postupku.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovništva Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva od značaja su sledeće odredbe Ustava i Zakona.

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, odredbom člana 58. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koje se na osnovu člana 506. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/11), primenjuju na osporeni parnični postupak, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.). Odredbom člana 435. Zakona propisano je da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova.

Period ocene razumnosti dužine trajanja predmetnog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione tmporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen jednu godinu i šest meseci, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe 6. maja 2005. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni postupak, koji je započeo podnošenjem tužbe 6. maja 2005. godine , traje šest godina, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u ovom predmetu, Ustavni sud je našao da prvostepeni i drugostepeni sud, u konkretnom slučaju, nisu preduzeli sve mere i radnje na koje su po zakonu bili obavezni kako bi se postupak završio u razumnom roku. Dakle, osnovni razlog šestogodišnjem trajanju parničnog postupka koji za predmet tužbenog zahteva ima radni spor koji još uvek nije okončan je nedelotvorno postupanje Drugog opštinskog suda u Beogradu, kao i nadležnog drugostepenog suda koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere da se predmetni postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi odluči bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, od podnošenja tužbe 6. maja 2005. godine u periodu od godinu dana kada je prvostepeni sud doneo rešenje kojim je utvrđeno da je tužba povučena održano je samo jedno ročište za glavnu raspravu. Takođe, od marta 2008. godine, kada je predmet dostavljen drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbi, tek posle dve godine, 25. februara 2010. godine Apelacioni sud se oglasio stvarno nenadležnim i ustupio predmet Višem sudu u Beogradu kao nadležnom, međutim, do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi Viši sud nije odlučio.

Ustavni sud nalazi da predmet spora nije bio složen niti je iziskivao izvođenje većeg broja dokaza da bi trajao šest godina pogotovu što se radi o parnici iz radnog odnosa koja zahteva hitno postupanje.

Takođe, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo trajanju postupka budući da je postupao po nalozima suda i nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja, takođe je i više puta urgirao da se postupak okonča.

Iz svega iznetog Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu vodio u predmetu P. 3547/05, te je na osnovu člana 89. st. 1. 2. Zakona o Ustavnom sudu u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 eura, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu ekonomsko -socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i u samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. U vezi osporavanja prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da je u tom delu ustavna žalba preuranjena, imajući u vidu da ne postoje procesne pretpostavke za ocenu povrede navedenih ustavnih prava u postupku koji nije okončan, odnosno koji i dalje traje. Stoga je u tom delu ustavna žalba odbačena , saglasno član u 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti