Neustavnost uslovljavanja upisa prava na nepokretnosti plaćanjem poreza

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da je odredba člana 38a Zakona o porezima na imovinu neustavna. Uslovljavanje upisa prava svojine na nepokretnosti u javne knjige dokazom o plaćenom porezu predstavlja neustavno ograničenje Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jelenke Biljić iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. decembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Jelenke Biljić izjavljena protiv "akta nečinjenja" Opštinskog suda u Užicu u predmetu P. 954/08 i rešenja Okružnog suda u Užicu Gž. 984/09 od 6. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jelenka Biljić iz Užica je 13. avgusta 2009. godine, preko punomoćnika Slavice Raković i Vojina Biljića, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu dozvoljenu i blagovremenu ustavnu žalbu protiv "akta nečinjenja" Opštinskog suda u Užicu u predmetu P. 954/08 i rešenja Okružnog suda u Užicu Gž. 984/09 od 6. jula 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.
U ustavnoj žalbi se navodi: da je 18. septembra 2008. godine podnositeljka ustavne žalbe podnela Opštinskom sudu u Užicu tužbu za naknadu neimovinske štete i da je istovremeno tražila od prvostepenog suda da donese privremenu meru prema prvotuženom radi obezbeđenja njenog potraživanja; da je Opštinski sud u Užicu doneo rešenje P. 954/08 od 15. januara 2009. godine, kojim je odbacio tužbu kao neblagovremenu; da je prvostepeni sud propustio da hitno odluči o zahtevu za određivanje privremene mere, čime je povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku; da Opštinski sud u Užicu nije odlučio o navedenom zahtevu i da je time povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pristup sudu; da je takvim postupanjem prvostepenog suda povređeno i pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravno sredstvo, s obzirom na to da je žalbom protiv rešenja Opštinskog suda u Užicu P. 954/08 od 15. januara 2009. godine podnositeljka mogla da pobija samo izreku rešenja kojom je tužba odbačena kao neblagovremena. Podnositeljka ustavne žalbe je zahtevala da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i da joj se naknadi šteta "koju je pretrpela postupanjem sudova suprotno odredbama Zakona o izvršnom postupku, Zakona o parničnom postupku i Ustava Republike Srbije".
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo, odnosno sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:
Podnositeljka ustavne žalbe je 18. septembra 2008. godine podnela Opštinskom sudu u Užicu tužbu protiv preduzeća za marketing i druge usluge u oblasti prometa "JUTRO PRODUCTION" d.o.o. iz Gornjeg Milanovca i Stojana Markovića iz Čačka, glavnog i odgovornog urednika nedeljnika "Čačanske novine". Predmet tužbenog zahteva je bila naknada nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda tužilje, nastala objavljivanjem članka "Uvreda zdravog razuma po ovlašćenju ministra" u nedeljniku "Čačanske novine" dana 11. decembra 2007. godine. U tužbi je istaknut i predlog za određivanje privremene mere zabranom otuđenja i raspolaganja udelima osnivača prvotuženog, a imajući u vidu opasnost da tužilja neće moći da realizuje svoje potraživanje.
Tužilja je podnescima od 6. i 14. oktobra 2008. godine i 12. januara 2009. godine tražila od Opštinskog suda u Užicu da hitno donese rešenje o privremenoj meri i izjasnila se da je štetu pretrpela objavljivanjem spornog članka na Internetu.
Na pripremnom ročištu od 26. decembra 2008. godine tuženi su istakli da je tužba neblagovremena, pa je Opštinski sud u Užicu naložio tužilji da, u roku od 15 dana, dostavi dokaze u pogledu blagovremenosti tužbe.
Opštinski sud u Užicu je rešenjem P. 954/08 od 15. januara 2009. godine odbacio tužbu tužilje kao neblagovremenu, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 85. Zakona o javnom informisanju.
Okružni sud u Užicu je osporenim rešenjem Gž. 984/09 od 6. jula 2009. godine potvrdio rešenje Opštinskog suda u Užicu P. 954/08 od 15. januara 2009. godine i odbio žalbu tužilje kao neosnovanu. U obrazloženju drugostepenog rešenja ocenjeni su kao neosnovani navodi tužilje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka kada nije odlučio o zahtevu za određivanje privremene mere, s obzirom na to da takva odluka zavisi od odluke o blagovremenosti tužbe.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 36. stav 2. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koje se odnose na pripremanje glavne rasprave i koje su od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, je propisano: da sud priprema glavnu raspravu po prijemu tužbe i da pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivanje tužbe, dostavljanje tužbe tuženom na odgovor, održavanje pripremnog ročišta i zakazivanje glavne rasprave (član 274.); da je po prethodnom ispitivanju tužbe sud ovlašćen da donosi rešenja iz člana 279. ovog zakona (član 277.); da sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je tužba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima određen rok za podizanje tužbe (član 279. tačka 2)); da ako smatra da nema dovoljno osnova za donošenje odluke o nekom pitanju koje se postavilo u toku prethodnog ispitivanja tužbe, predsednik veća će ostaviti da o ovom pitanju donese odluku po prijemu odgovora na tužbu ili na pripremnom ročištu, odnosno na ročištu za glavnu raspravu, ako pripremno ročište nije održano (član 280.); da pripremno ročište počinje izlaganjem tužbe, a potom tuženi iznosi svoj odgovor na tužbu (član 290. stav 1.); da će se posle izlaganja tužbe i odgovora na tužbu raspravljati o pitanjima koja se odnose na smetanje za dalji tok postupka i o tome izvoditi dokazi kada je to potrebno i da će sud po prigovoru stranke ili po službenoj dužnosti odlučivati o pitanjima iz člana 279. ovog zakona, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 291. st.1. i 2.).
Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koje se odnose na privremene mere, je propisano: da se privremena mera može odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka, kao i po okončanju tih postupaka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno (član 291.); da se privremena mera za obezbeđenje novčanog potraživanja može odrediti ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez takve mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja, time što će svoju imovinu, odnosno svoja sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati (član 299. stav 1.).
Odredbama Zakona o javnom informisanju ("Službeni glasnik RS", broj 43/03) je propisano: da svako lice na koje se odnosi netačna, nepotpuna ili druga informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja tom licu stoje na raspolaganju (član 79.); da se tužba za naknadu štete podnosi u roku od šest meseci od dana objavljivanja informacije (član 85.).
5. Ispitujući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da pravo na pravično suđenje predstavlja kompleksno pravo koje sadrži niz prava koja treba da obezbede određene procesne garancije strankama u postupcima u kojima sudovi odlučuju o njihovim pravima i obavezama - pravo na pristup sudu, pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravo na pravičnu i javnu raspravu, pravo na suđenje u razumnom roku, pravo na jednakost procesnih sredstava, pravo na obrazloženu sudsku odluku itd.
Razmatrajući suštinu i obim prava na pristup sudu, Ustavni sud je konstatovao da se odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome garantuje, pored ostalog, pravo na pokretanje postupka pred sudom i pravo na konačno rešenje spora, tj. na odluku suda o građanskim pravima i obavezama lica koje je pokrenulo parnični postupak. S obzirom na to da se u postupku obezbeđenja potraživanja pruža zaštita potencijalnim poveriocima i omogućava buduća realizacija njihovih prava nakon sprovedenog sudskog postupka i dobijanja izvršne isprave, postavilo se pitanje da li se pravo na pristup sudu garantuje i u postupku obezbeđenja potraživanja, odnosno da li je sud obavezan da donese odluku po zahtevu za određivanje privremene mere. Imajući u vidu prirodu postupka obezbeđenja potraživanja, kao i njegov odnos sa parničnim postupkom u kome se konačno odlučuje o građanskim pravima i obavezama stranaka, Ustavni sud je ocenio da je ostvarivanje prava na pristup sudu povodom istaknutog zahteva za određivanje privremene mere, u konkretnom slučaju, bilo uslovljeno postojanjem materijalnopravnih i procesnopravnih pretpostavki za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva. Odredbom člana 299. stav 1. Zakona o izvršnom postupku je, kao jedna od pretpostavki za određivanje privremene mere, predviđena obaveza poverioca da učini verovatnim postojanje potraživanja, pa je Ustavni sud zaključio da je od odluke prvostepenog suda o blagovremenosti tužbe zavisilo i donošenje odluke o zahtevu za određivanje privremene mere. Kako je Opštinski sud u Užicu u fazi pripremanja glavne rasprave utvrdio da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta nakon isteka prekluzivnog roka za podnošenje tužbe propisanog odredbom člana 85. Zakona o javnom informisanju, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni parnični sud nije mogao da odluči o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za određivanje privremene mere, te da nedonošenjem odluke o ovom zahtevu nije povredio njeno pravo na pristup sudu. Naime, odbacivanje tužbe zbog postojanja smetnji za vođenje parničnog postupka onemogućava sud da odlučuje o pojedinim zahtevima koji su u njoj postavljeni.
Ocenjujući navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je imao u vidu navedenu povezanost postupka obezbeđenja potraživanja sa parničnim postupkom, pa je zaključio da pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje o predloženoj privremenoj meri bio razuman treba uzeti u obzir vremenski period u kome je Opštinski sud u Užicu ispitivao postojanje svih pretpostavki za meritorno odlučivanje o tužbenom zahtevu. S obzirom na navedeno, kao i na činjenice da je zahtev za određivanje privremene mere istaknut u tužbi od 18. septembra 2008. godine, a da je nakon četiri meseca prvostepeni sud doneo rešenje kojim je tužbu odbacio kao neblagovremenu, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.
Ustavni sud smatra da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Naime, podnositeljka ustavne žalbe je u žalbi protiv rešenja Opštinskog suda u Užicu P. 954/08 od 15. januara 2009. godine istakla da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka kada nije odlučio o zahtevu za određivanje privremene mere, a te navode je ocenio Okružni sud u Užicu rešenjem Gž. 984/09 od 6. jula 2009. godine. Stoga je, po oceni Ustavnog suda, u drugostepenom parničnom postupku obezbeđeno pravo podnositeljke zajmčeno članom 36. stav 2. Ustava.
6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. u vezi odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Neustavnost uslovljavanja upisa prava na nepokretnosti plaćanjem poreza

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti