Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog odbijanja izvršenja prema subjektu u restrukturiranju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni sud je arbitrerno primenio pravo kada je odbio predlog za izvršenje protiv dužnika u restrukturiranju, iako je zakonski rok za restrukturiranje istekao, čime je onemogućio naplatu potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Holding kompanije „Boro Škorić“ a.d. Loznica, sa sedištem u Loznici, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Holding kompanije „Boro Škorić“ a.d. Loznica i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu Ipv. (I) 753/11 od 27. decembra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Holding kompanija „Boro Škorić“ a.d. Loznica, sa sedištem u Loznici, je podnela , 29. februara 2012. godine, preko punomoćnika Bobana Mitrovskog, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu Ipv. (I) 753/11 od 27. decembra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da je pravnosnažnom i izvršnom presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 3918/01 od 15. maja 2002. godine, obavezan tuženi Holding kompanija „Prva iskra“ a.d. Barič da tužiocu isplati iznos od 630.697,57 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno utvrđene iznose od dospelosti do isplate; da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac , 18. novembra 2011. godine podneo predlog Privrednom sudu u Beogradu, radi izvršenja plenidbom, procenom i prodajom 572 akcije u vlasništvu izvršnog dužnika; da je Privredni sud u Beogradu rešenjem I. 5439/11 od 23. novembra 2011. godine odbacio kao nedozvoljen predlog za izvršenje, zbog donošenja odluke o pokretanju postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom, koje je u postupku po njegovom prigovoru potvrđeno rešenjem veća istog suda Ipv. (I) 753/11 od 27. decembra 2011. godine; da je stanovište izvršnog suda utemeljeno na pogrešnoj primeni materijalnog prava, i to odredbe člana 20ž Zakona o privatizaciji, koja se mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. istog zakona koji predviđa da za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji mora biti objavljen najkasnije do 31. decembra 2008. godine, a ako se to ne učini, onda Agencija za privatizaciju mora da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije; da nakon navedenog datuma nije moguće sprovoditi postupak restrukturiranja, te da ne postoji pravni osnov za primenu odredbe člana 20ž Zakona o privatizaciji. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je Privrednom sudu u Beogradu, 18. novembra 2011. godine , predlog za izvršenje plenidbom, procenom i prodajom 572 akcije u vlasništvu izvršnog dužnika Holding kompanija „Prva iskra“ a.d. Barič, na osnovu izvršne isprave - presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 3918/01 od 15. maja 2002. godine.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu I. 5439/11 od 23. novembra 2011. godine je odbačen, kao nedozvoljen, predlog za izvršenje izvršnog poverioca, zbog donošenja odluke Agencije za privatizaciju od 23. aprila 2003. godine o pokretanju postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom Holding kompanija „Prva iskra“ a.d. Barič, u restrukturiranju.

Veće Privrednog suda u Beogradu je osporenim rešenjem Ipv. (I) 753/11 od 27. decembra 2011. godine odbilo kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrdilo prvostepeno rešenje istog suda I. 5439/11 od 23. novembra 2011. godine. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi: da je na opisanu situaciju pravilno primenjena odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, po kojoj je, u slučaju donošenja odluke o restrukturiranju, ustanovljena zabrana određivanja i sprovođenja prinudnog izvršenja protiv subjekta privatizacije; da kako je Zakonom o privatizaciji određena zabrana prinudnog namirenja potraživanja protiv subjekta privatizacije, koja se po svojim pravnim dejstvima izjednačava sa nesavladivom preprekom da se sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze, to vreme potrebno za zastarelost potraživanja nastavlja da teče tek kada prestane uzrok koji je zaustavio njegov tok, a što bi u opisanoj situaciji predstavljalo donošenje odluke o okončanju postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom; da je ukazivanje izvršnog poverioca na stanovište Ustavnog suda, prema kome se odredba člana 20ž Zakona o privatizaciji ima tumačiti u vezi sa članom 14. istog zakona koji oročava trajanje postupka restrukturiranja u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala, bez uticaja na ocenu zakonitosti i ispravnosti pobijanog rešenja, budući da zauzeti stav navedenog organa ne može derogirati izričitu zakonsku odredbu člana 20ž Zakona o privatizaciji, niti uticati na primenu iste u postupcima prinudnog izvršenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenog činjeničnog i pravnog stanja vezanog za osporeni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe prema izvršnom dužniku imao nesporno potraživanje, koje je utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 3918/01 od 15. maja 2002. godine. Privredni sud u Beogradu je odbacio kao nedozvoljen predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, pozivajući se na odredbu člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, kojom je propisano da se protiv izvršnog dužnika koji je u postupku restrukturiranja ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje sve do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja. Međutim, imajući u vidu odredbe člana 14. Zakona o privatizaciji i datum donošenja prvostepenog rešenja kojim je odlučeno o predlogu za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da je postupajući sud izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak kada je ocenio da nakon 31. decembra 2008. godine postoji razlog koji sprečava određivanje prinudnog izvršenja protiv izvršnog dužnika koji se nalazi u postupku restrukturiranja. Naime, Ustavni sud ukazuje da je navedenim odredbama Zakona o privatizaciji propisan krajnji rok – 31. decembar 2008. godine do kada se morao objaviti javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji za prodaju kapitala subjekta privatizacije, te da su predviđene pravne posledice ukoliko se javni poziv ne objavi u navedenom roku ili ukoliko kapital subjekta privatizacije nije prodat ni posle trećeg sprovedenog javnog tendera, odnosno javne aukcije. Naime, Agencija za privatizaciju je u tim slučajevima dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije. Međutim, u trenutku podnošenja predloga za izvršenje, 18. novembra 2011. godine, postupak restrukturiranja izvršnog dužnika još uvek nije bio okončan, niti je bio pokrenut postupak njegove likvidacije.

Ustavni sud konstatuje da je povodom inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji, u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da Ustavni sud, ceneći navode iz inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da, kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine, to, po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za neodređivanje, odnosno nesprovođenje prinudnog izvršenja protiv izvršnih dužnika koji se nalaze u takvoj pravnoj situaciji. Ustavni sud je ovo stanovište zauzeo i u svojoj Odluci Už-952/2009 od 27. oktobra 2011. godine.

Polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu da se odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pored ostalog, garantuje i zaštita stranaka u izvršnom postupku od arbitrerne primene prava od strane sudova, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu Ipv. (I) 753/11 od 27. decembra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud konstatuje da se, u konkretnom slučaju, štetne posledice utvrđene povrede prava ne mogu otkloniti poništajem osporenog akta jer su u međuvremenu, 14. maja 2014. godine, stupile na snagu odredbe Zakona o izmeni Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 51/14). Odredbama člana 2. navedenog Zakona propisano je: da su u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona poverioci subjekta privatizacije u restrukturiranju dužni da Agenciji dostave zahtev za isplatu potraživanja sa rešenjem o izvršenju, izvršnom ispravom i drugim dokumentima kojima dokazuju svoje potraživanje prema subjektu privatizacije u restrukturiranju, radi evidentiranja potraživanja (stav 1.); da će u roku od 90 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana Agencija evidentirati podnete zahteve za isplatu, utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca i subjekta privatizacije u restrukturiranju i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima (stav 2.); da se u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 2. ovog člana poverioci mogu izjasniti da li su saglasni sa predlogom Agencije (stav 3.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji su prekinuti do dana stupanja na snagu ovog zakona na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – dr. zakon, 30/10 – dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu nastaviti na osnovu zahteva poverioca, po isteku roka iz stava 3. ovog člana (stav 4.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu pokrenuti na osnovu zahteva poverioca po isteku roka iz stava 3. ovog člana (član 5.); da su poverioci dužni da uz zahtev iz st. 4. i 5. ovog člana, koji podnose sudu, obavezno prilože predlog Agencije za namirenje potraživanja iz stava 2. ovog člana (član 6.). Takođe i odredbama člana 94. novog Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 83/14) propisano je: da će zahteve za isplatu potraživanja poverilaca, koji su podneti u skladu sa Zakonom o izmenama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 51/14), Agencija u roku od 60 dana od dana donošenja odluke o modelu privatizacije u smislu ovog zakona, evidentirati i utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima (stav 1.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, koji su prekinuti na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu nastaviti po isteku roka od 180 dana od dana isteka roka za donošenje odluke o modelu privatizacije subjekta privatizacije (stav 2.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekata privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu pokrenuti po isteku roka iz stava 2. ovog člana (stav 3.); da se odredbe ovog člana neće primenjivati na subjekte privatizacije za koje Agencija, na osnovu akta Vlade, donese odluku o pokretanju stečaja, kao i na subjekte privatizacije za koje je Agencija dala saglasnost na UPPR (stav 6 .).

Dakle, podnosilac ustavne žalbe će moći da ostvari naplatu svog potraživanja utvrđenog presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 3918/01 od 15. maja 2002. godine na način predviđen citiranim odredbama člana 2. Zakona o izmeni Zakona o privatizaciji (videti odluke Ustavnog suda Už-5078/2011 od 12. juna 2014. godine i Už-5399/2011 od 26. juna 2014. godine ), kao i odredbama člana 94. novog Zakona o privatizaciji, te je stoga Sud odbacio zahtev podnosioca ustavne žalba na naknadu štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, i rešio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog odbijanja izvršenja prema subjektu u restrukturiranju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti