Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete, koji je trajao preko šest godina. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubiše Savića iz Nesvrta, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubiše Savića i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 2283/06.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubiša Savić iz Nesvrta izjavio je , 22. februara 2013. godine, preko punomoćnika Violete Tasić, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 2283/06.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je parnični postupak koji je vođen radi naknade štete pričinjene povredom na radu, trajao duže od šest godina, zbog čega podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da, kako je parnični postupak nerazumno dugo trajao, te kako je nad tuženim otvoren stečajni postupak, podnosilac smatra da je zbog toga nastupila „nemogućnost da naplati svoje potraživanja utvrđeno pravnosnažnom presudom “ prema tuženom ; da podnosilac nije ničim doprineo dugom trajanju postupka. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Sud utvrdi povredu označenog Ustavnog prava, kao i da mu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete, te da mu dosudi advokatske troškove na ime zastupanja pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i spise predmeta Opštinskog sud a u Leskovcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) P. 2283/06, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 1. septembra 2006. godine tužbu Opštinskom sudu protiv tuženog „STJ“ d.o.o. Vranje, radi naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah. Tužba je 2. aprila 2007. godine dostavljena tuženom, koji je 23. aprila iste godine odgovorio na tužbu, osporavajući kako osnov, tako i visinu tužbenog zahteva.

Prvo ročište za glavnu raspravu zakazano za 11. oktobar 2007. godine nije održano, jer uredno pozvani punomoćnik tuženog nije došao. Do kraja 2007. godine održana su još dva ročišta za glavnu raspravu.

Nakon dva održana ročišta za glavnu raspravu - 31. januara i 7. marta, veštak neuropsihijatar je 23. marta 2008. godine dostavio sudu nalaz sa mišljenjem vezan za pretrpljeni strah i fizički bol, koji je tužilac pretrpeo prilikom povrede zadobijene na radu. Ročište za glavnu raspravu zakazano za 23. jun 2008. godine nije održano zbog bolesti punomoćnika tuženog. Nakon održanog ročišta, Opštinski sud je 9. septembra 2008. godine zaključio glavnu raspravu, ali je sedam dana kasnije istu ponovo otvorio, shvativši da nije odlučeno o predlogu tuženog da se izvede dokaz veštačenjem od strane veštaka zaštite na radu.

Naredno ročište je održano 19. januara, a 25. februara 2009. godine je određeno izvođenje dokaza veštačenjem radi utvrđivanja da li je tuženi – poslodavac preduzeo sve propisane mere zaštite na radu. Ročište za glavnu raspravu zakazano za 3. mart 2009. godine nije održano, jer su se spisi predmeta nalazili kod veštaka. Nakon dva održana ročišta, Opštinski sud je 19. maja 2009. godine zaključio glavnu raspravu i doneo presudu P. 2283/06 kojom je, u stavu prvom izreke, delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da mu ime naknade nematerijalne štete - isplati iznos od 50.000 dinara za pretrpljene fizičke bolove, a za pretrpljeni strah iznos od 30.000 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke presude preostali deo tužbenog zahteva preko dosuđenog, odbijen je kao neosnovan.

Postupajući po žalbama stranaka izjavljenim 6. i 28. avgusta 2009. godine , Viši sud u Leskovcu je doneo presudu Gž. 2082/10 od 13. decembra 2012. godine kojom je prvostepenu presudu u njenom stavu prvom izreke potvrdio, dok je istu presudu u stavu drugom preinačio, tako što je obavezao tuženog da pored iznosa utvrđenih u stavu prvom izreke prvostepene presude, tužiocu isplati na ime naknade za pretrpljene fizičke bolove još 20.000 dinara, kao i za pretrpljeni strah još 20.000 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čij u se povred u ustavnom žalbom ukazuje svakom se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatuje da je predmetni parnični postupak pokrenut 1. septembra 2006. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu, a da je pravnosnažno okončan 13. decembra 2012. godine, donošenjem drugostepene presude. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stanovišta da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak trajao šest godina i tri mesec a, što prima facie, ukazuje da nije okončan u razumnom roku.

Ipak, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome ce u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije bio previše složen da bi opravdao šestogodišnje trajanje.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da je on ima o legitiman pravni interes da ce o nje govom tužb enom zahtevu za naknadu nematerijalne štete pričinjene povredom na radu, odluči u razumnom roku.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe i nje gov punomoćnik svojim ponašanjem nisu doprineli odugovlačenju postupka.

Dakle, osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka je postupanje Višeg sud a u Leskovcu kome je bilo potrebno više od tri godine da odluči o žalbama stranaka. Navedeni period se, u konkretnom slučaju, pokazuje kao nerazumno dug, posebno imajući u vidu činjenicu da je Viši sud presudu doneo bez zakazivanja rasprave. Što se tiče postupanja Opštinskog suda, osim činjenice da je prvo ročište za glavnu raspravu zakazano tek nakon više od godinu dana od podnošenja tužbe, za šta, u konkretnom slučaju, ne postoji razumno opravdanje, činjenica da je prvostepena presuda doneta nakon dve godine i osam meseci, ipak govori u prilog da je celokupno postupanje toga suda bilo u granicama razumnog roka.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac pretrpe o zbog neažurnog postupanja sud ova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Ustavni sud konstatuje da ne postoji uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe utvrdi pravo na naknadu materijalne štete, jer osim navoda da se nad tužiocem „sprovodi bankrotstvo“ nije dokazao da je nastupila „nemogućnost naplate potraživanja“ dosuđenog presudom Višeg sud a u Leskovcu Gž. 2082/10 od 13. decembra 2012. godine , te je stoga, Ustavni sud u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , odbacio zahtev za naknadu materijalne štete.

Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da za to nema zakonskog osnova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (s tim u vezi videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

9. Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti