Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešne primene odredaba Zakona o Ustavnom sudu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Prekršajnog apelacionog suda. Sud je utvrdio da su prekršajni sudovi proizvoljno odbili zahtev za izmenu pravnosnažne presude donete na osnovu nezakonitog opšteg akta, pogrešno tumačeći rokove i nadležnost.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Ustavnog suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z . V . iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 2022. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. V . i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 24683/18 od 21. novembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda Prž. 24683/18 od 21. novembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca kažnjenog izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Loznici Pr. 730/15 od 24 . oktobra 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. V . iz Loznice podneo je Ustavnom sudu, 29. decembra 2019. godine, ustavnu žalbu , dopunjenu podneskom od 14. maja 2021. godine, protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda Prž. 24683/18 od 21. novembra 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je nedopustivo da sud u izreci rešenja odbija zahtev kažnjenog, ovde podnosioca, za izmenu pojedinačnog akta – „presude“ Prekršajnog suda u Loznici Pr. 730/15 od 24. oktobra 2018. godine, zbog donete Odluke Ustavnog suda IUo-87/2017 od 12. jula 2018. godine, iako taj zahtev ima jasno uporište u članu 61. Zakona o Ustavnom sudu ; da je „nejasno zašto prvostepeni sud u potpunosti poistovećuje zahtev za zaštitu zakonitosti i predlog za izmenu pojedinačnog akta kao posebnog pravnog sredstva“; da je osporeno rešenje nepravilno i nezakonito; da su prekršajni sudovi u istoj situaciji donosili različite odluke.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavn og prava, te da poništi osporeno rešenje i odredi da Prekršajni apelacioni sud donese nov u odluku o žalbi branioca kažnjenog, odnosno podnosioca ustavne žalbe i time obezbedi jedinstvenu primenu prava za sve građane.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu kao dokaze uz ustavnu žalbu i bazu sudske prakse Ustavnog suda , između ostalog, utvrdio:

- da su Ustavnom sudu 20. aprila 2017. godine podnete inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o javnim parkiralištima, a koju je donela skupš tina Grada Loznice;

- da je Odlukom Ustavnog suda IUo 87/2017 od 24. maja 2018. godine utvrđeno da odredba člana 25. stav 1. u delu koji glasi: „12, 13, 14. i 20.“ Odluke o javnim parkiralištima („ Službeni list grada Loznice“, br. 6/09, 3/11, 4/13, 2/14 i 1/15) nije u saglasnosti sa zakonom;

- da je navedena odredba prestala da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom Glasniku Republike Srbije“ broj 56/18 , odnosno 18. jula 2018. godine;

- da je presudom Prekršajnog suda u Loznici Pr. 730/15 od 27. oktobra 2015. godine , koja je postala pravnosnažna 6. novembra 2015. godine i izvršna 24. novembra 2015. godine, okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen odgovornim da je učinio prekršaj iz člana 25. stav 4. u vezi sa stavom 1. i u vezi sa članom 14. tačka a. Odluke o javnim parkiralištima („ Službeni list grada Loznice“, br. 6/09, 3/11, 4/13, 2/14 i 1/15), te mu je posledično izrečena opomena;

- da je branilac okrivljenog 27. avgusta 2018. godine podneo Prekršajnom sudu u Loznici zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 730/15 od 27. oktobra 2015. godine ;

- da je rešenjem Prekršajnog suda u Loznici Pr. 730/15 od 24. oktobra 2018. godine odbijen kao neosnovan zahtev za izmenu pra vnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 730/15 od 27. oktobra 2015. godine zbog donete Odluke Ustavnog suda IUo 87/2017 od 24. maja 2018. godine ;

- da je u obrazloženju navedenog rešenja Prekršajnog suda u Loznici, između ostalog, navedeno da „postupajući po zahtevu za izmenu pojedinačnog akta – pravnosnažne presude ovog suda, sud je stanovišta da je zahtev okrivljenog neosnovan i da je okrivljeni , u konkretnoj situaciji trebao da podnese predlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu kako bi došlo do izmene pojedinačnog akta u skladu sa pravilima postupka u kome je isti donet“;

- da je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 24683/18 od 21. novembra 2018. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca podnosioca, a rešenje Prekršajnog suda u Loznici Pr. 730/15 od 24. oktobra 2018. godine je potvrđeno;

- da je u obrazloženju osporenog rešenja, između ostalog, navedeno da nisu osnovani navodi žalbe koji se odnose na zakonsku formu predloga za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta, kao i da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da je okrivljenom Z. V . iz Loznice odluka o kažnjavanju dostavljena 28. oktobra 2015. godine, a da je predlog – zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta - presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 730/15 od 27. oktobra 2015. godine dostavljen Prekršajnom sudu u Loznici 27. avgusta 2018. godine, dakle po proteku roka propisanog odredbom člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) propisano je: da kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa zakonom, taj opšti akt ili kolektivni ugovor prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije" (član 58. stav 3.); da kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 59.); da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni (član 60. stav 1.); da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a da će se započeto izvršenje obustaviti (član 60. stav 3.); da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet (člana 61. stav 1.); da se predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije", ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine (člana 61. stav 2.); da ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način (člana 62.).

Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16 i 98/16) propisano je: da se protiv pravnosnažne presude može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je: povređen zakon ili drugi propis o prekršaju (član 285. stav 1. tačka 1)) ili ako je primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 285. stav 1. tačka 2 )); da zahtev za zaštitu zakonitosti podiže Republički javni tužilac u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude (član 285. stav 2.).

5. Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je u konkretnom slučaju presudom Prekršajnog suda u Loznici Pr. 730/15 od 27. oktobra 2015. godine podnosiocu ustavne žalbe izrečena opomena. Ustavni sud se i pored toga upustio u meritornu ocenu navoda ustavne žalbe, budući da se navodima ukazuje na dejstvo Odluke Ustavnog suda, kojom je utvrđena nezakonitost opšteg akta, na pojedinačni akt donet na osnovu neustavnog/nezakonitog opšteg akta. Tako je po oceni Ustavnog suda u konkretnom slučaju pokrenuto važno ustavnopravno pitanje pravilne primene odredbe člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Iz navoda ustavne žalbe nesporno proizlazi da podnosilac smatra da mu je označeno ustavno pravo povređeno time što je Prekršajni apelacioni sud pravnosnažno odbio kao neosnovan predlog za izmenu pojedinačnog akta - presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 730/15 od 27. oktobra 2015. godine (koja je doneta na osnovu delimično neustavnog propisa) i zauz eo stav da je trebalo da podnese predlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu, pri tome pozivajući se na odredbu člana 285. stav 1. tačka 2) Zakona o prekršajima. Dakle, postupajući prekršajni sud smatra da u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe nije trebalo da podnese predlog za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom.

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi u pogledu povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud polazi od toga da je Zakonom o Ustavnom sudu precizno regulisan postupak otklanjanja posledica nastalih usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom. Pravni put za otklanjanje posledica neustavnog ili nezakonitog opšteg akta počinje predlogom stranke, kojoj je povređeno pravo, da se izmeni konačni ili pravnosnažni pojedinačni pravni akt, kao posebnim pravnim sredstvom predviđenim Zakonom o Ustavnom sudu. Predlog se podnosi sudu ili drugom organu koji je pojedinačni akt doneo u roku od šest meseci od dana objavljivanja kasatorne odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a može se odnositi samo na pojedinačne akte koji su dostavljeni najkasnije dve godine pre podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i/ili zakonitosti predmetnog opšteg akta.

Odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da jedan zakon ili drugi opšti akt, odnosno pojedine njegove odredbe, nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, ima dve vrste pravnog dejstva. Takva odluka najpre deluje erga omnes, u skladu sa odredbom člana 166. stav 2. Ustava, po kojoj su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Potom ostvaruje pojedinačno dejstvo prema donosiocu zakona, odnosno drugog opšteg akta, zatim prema subjektima koji su ga izvršavali (sprovodili), a na kraju i prema pojedincima na koje se taj akt neposredno primenjivao. Saglasno odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta za koji je utvrđeno da je nesaglasan Ustavu i zakonu, ima pravo da od nadležnog organa traži izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet.

S obzirom na prethodno utvrđeno, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe nesporno imao pravo da podnese predlog za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 730/15 od 27. oktobra 2015. godine , a na osnovu odredbe člana 61. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud naročito napominje da je podnosilac nadležnom prekršajnom sudu 27. avgusta 2018. godine dostavio podnesak naslovljen kao zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekrš ajnog suda u Loznici Pr. 730/15 od 27. oktobra 2015. godine , pri čemu se izričito pozvao na član 61. Zakona o Ustavnom sudu. Podnosilac je pravilno izabrao pravni put za otklanjanje posledica neustavnosti. Stav Prekršajnog apelacionog suda u osporenom rešenju da potvrdi ovakav stav prvostepenog suda - da je podnosilac trebalo da podnese predlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti je krajnje proizvoljan i arbitraran. Naime, činjenica je da je odredbom člana 285. stav 1. tačka 2) Zakona o prekršajima propisano da se protiv pravnosnažne presude može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Ne upuštajući se u celishodnost ovakvog zakonskog rešenja, Ustavni sud konstatuje da iz označene odredbe Zakona o prekršajima proizlazi da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti isključivo ako je reč o neusaglašenosti zakona sa Ustavom i relevantnim međunarodnim pravilima. U konkretnom slučaju reč je o nezakonitosti dela opšteg pravnog akta jedinice lokalne samouprave - Odluke o javnim parkiralištima, a na osnovu koje je i proistekao prekršajni postupak vođen protiv podnosioca.

Dodatno, Ustavni sud je imao u vidu i stav Prekršajnog apelacionog suda da je predlog – zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta - presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 730/15 od 27. oktobra 2015. godine dostavljen Prekršajnom sudu u Loznici 27. avgusta 2018. godine, dakle po proteku roka propisanog odredbom člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu . Ovaj stav je iznet u osporenom rešenju i pored toga što prvostepenim rešenjem zahtev podnosioca ustavne žalbe za izmenu presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 730/15 od 27. oktobra 2015. godine nije odbačen kao neblagovremen (kako to pogrešno navodi Prekršajni apelacioni sud u prvom stavu obrazloženja osporenog rešenja), već je odbijen kao neosnovan . S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da i ovaj stav drugostepenog suda, zauzet u osporenom rešenju, predstavlja očigledno pogrešno tumačenje člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i to na štetu podnosioca ustavne žalbe. Naime, drugostepeni prekršajni sud pogrešno zaključuje da je jedan od uslova to da nije proteklo više od dve godine od dana dostavljanja pojedinačnog akta do dana podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka za izmenu tog pravnosnažnog, pojedinačnog akta. Iz člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu nesporno proizlazi da je jedan od k umulativno predviđenih uslova taj da nije proteklo više od dve godine od trenutka dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti/zakonitosti. Dakle, ovde je relevantan, između ostalog, trenutak podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za pokretanje postupka z a ocenu ustavnosti/zakonitosti. Ustavni sud, takođe , konstatuje da je presuda Prekršajnog suda u Loznici Pr. 730/15 od 27. oktobra 2015. godine podnosiocu ustavne žalbe svakako dostavljena pre 6. novembra 2015. godine, kada je postala pravnosnažna, te da je inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 25. stav 1. u delu koji glasi: „12, 13, 14. i 20.“ Odluke o javnim parkiralištima podneta 20. aprila 2017. godine, te je nesporno da u konkretnom slučaju član 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu u osporenom rešenju ni ovim zauzetim stavom prekršajnih sudova nije tumačen na ustavnopravno prihvatljiv način.

Dakle, u konkretnom slučaju Prekršajni apelacioni sud nije postupio na ustavnopravno prihvatljiv način, te nije pravilno primenio relevantne odredbe Zakona o Ustavnom sudu, pogrešno se pozivajući na odredbu č lana 285. Zakona o prekršajima, sa jedne strane, i pogrešno tumačeći član 61. Zakona o Ustavnom sudu, sa druge strane.

Kako je u konkretnom slučaju Prekršajni apelacioni sud, kao drugostepeni sud, pogrešno potvrdio stav prvostepenog suda da je podnosilac trebalo da izjavi predlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti umesto predloga za izmenu pojedinačnog pravnosnažnog akta donetog na osnovu neustavnog propisa (a koji predlog je odbijen osporenim rešenjem) , Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Prekršajnog apelacionog suda Prž. 24683/18 od 21. novembra 2018. godine i određivanjem da taj sud kao drugostepeni donese novu odluku o žalbi branioca kažnjenog izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Loznici Pr. 730/15 od 24. oktobra 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i član 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešne primene odredaba Zakona o Ustavnom sudu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti