Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti
Kratak pregled
Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Sud je objasnio da, kada je vanredni pravni lek (revizija) nedozvoljen, rok od 30 dana za podnošenje ustavne žalbe teče od dana dostavljanja drugostepene presude, a ne odluke Vrhovnog suda o reviziji.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Sonje Krstić, Nemanje Krstića i Ivone Karadžić, svih iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. maja 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Sonje Krstić, Nemanje Krstića i Ivone Karadžić izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 6234/07 od 7. jula 2008. godine i presude Okružnog suda u Nišu Gž. 4235/08 od 14. januara 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Sonja Krstić, Nemanja Krstić i Ivona Karadžić, svi iz Niša, preko punomoćnika mr Žarka Vujovića, advokata iz Niša, podneli su Ustavnom sudu 8. marta 2010. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Predložili su Ustavnom sudu da poništi osporenu prvostepenu i drugostepenu presudu.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je po tužbi podnosilaca ustavne žalbe i drugih tužilaca vođen parnični postupak pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 6234/07, koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 4235/08 od 14. januara 2009. godine kojom je odbijena kao neosnovana žalba podnosilaca ustavne žalbe i ostalih tužilaca i potvrđena osporena presuda Opštinskog suda u Nišu P. 6234/07 od 7. jula 2008. godine.
Nezadovoljni ishodom pravnosnažno okončanog postupka svi tužioci su izjavili reviziju protiv drugostepene presude. Vrhovni sud Srbije je rešenjem Rev. 1218/09 od 14. oktobra 2009. godine u odnosu na tužioce Zoricu Krstić i Mulutina Krstića ukinuo nižestepene presude i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je reviziju podnosilaca ustavne žalbe istim rešenjem odbacio kao nedozvoljenu.
4. Prema stavu Ustavnog suda, donošenje odluke po reviziji smatraće se da su u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva prema Zakonu o parničnom postupku dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe protiv prvostepene sudske odluke, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija koju su izjavili podnosioci ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja presude Okružnog suda u Nišu Gž. 4235/08 od 14. januara 2009. godine punomoćniku podnosilaca ustavne žalbe, a ne od dana kada je punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe primio rešenje po vanrednom pravnom sredstvu. S obzirom na to da je punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu primio pre 14. oktobra 2009. godine, kada je održana sednica Vrhovnog suda Srbije, što nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, a da je ustavna žalba izjavljena 8. marta 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.
5. Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, onda se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan prijema osporenog pojedinačnog akta, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić