Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu u izvršnom postupku. Utvrđeno je da je sud proizvoljno primenio pravo, umanjivši obim prava stečenih po ranijem zakonu. Takođe, konstatovana je povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja postupka preko osam godina.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. Đ . iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. Đ . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Aranđelovcu IPV(I). 112/16 od 22. decembra 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Aranđelovcu IPV(I). 112/16 od 22. decembra 2016. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o prigovorima podnosioca ustavne žalbe izjavljenim protiv rešenja Opštinskog suda u Aranđelovcu I. 839/08 od 8. oktobra 2008. godine i rešenja Osnovnog suda u Aranđelovcu I . 3597/13 od 12. maja 2014. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba G. Đ . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Aranđelovcu u predmetu I. 3597/13 (raniji broj predmeta Opštinskog suda u Aranđelovcu I. 456/07) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. Đ . iz Aranđelovca podneo je Ustavnom sudu, 20. februara 2017. godine, preko punomoćnika B. L . V, advokata iz Aranđelovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Aranđelovcu IPV(I). 112/16 od 22. decembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje , zajemčeno g članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Aranđelovcu u predmetu I. 3597/13 (raniji broj predmeta Opštinskog suda u Aranđelovcu I. 456/07).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Aranđelovcu IPV(I). 112/16 od 22. decembra 2016. godine pravnosnažno odbijen njegov predlog za izvršenje u delu u kojem je traženo izmirenje novčanog potraživanja na ime zakonske zatezne kamate; da je u osporenom drugostepenom rešenju utvrđeno da u izvršnoj ispravi, na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju, nije odlučeno o zakonskoj zateznoj kamati, iako se kamata, po mišljenju podnosioca, samostalno podrazumeva jer sud u svojim presudama određuje paricioni rok za ispunjenje određene novčane obaveze, a po isteku paricionog roka, obračun zakons ke zatezne kamate se podrazumeva po samom zakonu; da je Zakon o izvršnom postupku iz 2004. godine, koji je važio u vreme donošenja rešenja o izvršenju takvo zakonsko rešenje i propisalo , a trajanje ovog postupka toliko godina nakon donošenja rešenja o izvršenju i izmene zakonskih rešenja nisu mogle da dovedu do odluke na štetu izvršnog poverioca; da je podnosiocu uskraćeno pravo da traži zakonsku zateznu kamatu koja mu po zakonu pripada na sva novčana potraživanja koja nisu blagovremeno plaćena; da je izvršni postupak dugo trajao.

Podnosilac us tavne žalbe je predložio Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje . Tražio je naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom rok u.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Aranđelovcu I. 3597/13 (ranije broj predmeta I. 456/07) i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac G. Đ, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 1. avgusta 200 7. godine predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Aranđelovcu, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 1134/02 od 17. maja 2006. godine, protiv izvršnog dužnika S. B, radi namirenja novčanog potraživanja , i to obustavom od 2/3 zarade izvršnog dužnika. Opštinski sud u Aranđelovcu je rešenjem I. 456/07 od 1. avgusta 2007. godine odredio predloženo izvršenje.

Izvršni poverilac G. Đ, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je , 8. oktobra 2008. godine, predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Aranđelovcu, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 1134/02 od 26. februara 2008. godine, protiv izvršnog dužnika S. B, radi namirenja novčanog potraživanja na ime naknade nematerijalne štete u novčanom iznosu od 150.000,00 dinara i na ime troškova parničnog postupka u novčanom iznosu od 209.760,00 dinara, što ukupno iznosi 359.760,00 dinara, pri čemu je na ukupno novčano potraživanje od 359.760,00 dinara tražena zakonska zatezna kamata, obustavom od 2/3 zarade izvršnog dužnika. Opštinski sud u Aranđelovcu je rešenjem I. 839/08 od 8. oktobra 2008. godine odredio predloženo izvršenje.

Postupak u predmetu Opštinskog suda u Aranđelovcu I. 839/08 je spojen sa postupkom u predmetu istog suda I. 456/07, radi zajedničnog postupanja, te se postupak vodio pod brojem I. 456/07.

Nakon uspostavlja nove mreže sudova postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Kragu jevcu – Sudska jedinica u Aranđelovcu u predmetu I. 456/07.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 20. septembra 2010. godine obavestio Osnovni sud u Kragujevcu – Sudska jedinica u Aranđelovcu da je izmireno u celosti novčano potraživanje po osnovu rešenja o izvršenju I. 456/07 od 1. avgusta 2007. godine i da je poslodavac počeo sa obustavom od zarade po osnovu rešenju o izvršenju od I. 839/08 od 8. oktobra 2008. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je, po nalogu suda, dopisom od 19. decembra 2012. godine obavestio izvršni sud da mu je po rešenju o izvršenju I. 839/08 od 8. oktobra 2008. godine isplaćena glavnica duga u novčanom iznosu od 359.760,00 dinara, ali da mu n ije plaćena zakonska zatezna kamata na taj dug.

Predmet je dobio novi broj I. 9033/12.

Osnovni sud u Kragujevcu – Sudska jedinica u Aranđelovcu je rešenjem I. 9033/12 od 15. marta 2013. godine zaključio izvršni postupak, zbog namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca.

Osnovni sud u Kragujevcu je rešenjem IPV(I). 387/13 od 26. aprila 2013. godine ukinuo navedeno prvostepeno rešenje, između ostalog, jer rešenja o izvršenju I. 456/07 od 1. avgusta 2007. godine i I. 839/08 od 8. oktobra 2008. godine nisu dostavljena izvršnom dužniku.

Postupak je nastavljen u predmetu Osnovnog suda u Aranđelovcu u predmetu I. 3597/13.

Osnovni sud u Aranđelovcu je rešenjem I. 3597/17 od 12. maja 2014. godine zaključio izvršni postupak. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je podnosiocu ustavne žalbe pripadala zakonska zatezna kamata na dosuđene troškove postupka, na osnovu člana 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine, da je danom početka primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine (18. septembra 2011. godine) prestala primena odredbe 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku od 2004. godine, te da podnosiocu ustavne žalbe od 18. septembra 2011. godine više ne pripada kamata na dosuđene troškove postupka.

Podnosilac ustavne žalbe je 26. maja 2014. godine protiv navedenog rešenja izjavio prigovor.

Osnovni sud u Aranđelovcu je rešenjem IPV(I). 114/14 od 8. avgusta 2014. godine vratio kao nerazmotrene spise predmeta sa nalogom da se odredi ekonomsko-finansijsko veštačanje na okolnost da li je izvršni poverilac u celosti namiren.

Rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Aranđelovcu I. 839/08 od 8. oktobra 2008. godine je dostavljeno izvršnom dužniku dana 29. novembra 2016. godine.

Izvršni dužnik je izjavio prigovor protiv rešenja o izvršenju I. 839/08 od 8. oktobra 2008. godine.

Osnovni sud u Aranđelovcu je osporenim rešenjem IPV(I). 112/16 od 22. decembra 2016. godine, u tački 1. izreke, usvojio prigovor izvršnog dužnika izjavljen protiv rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Aranđelovcu I. 839/08 od 8. oktobra 2008. godine, tako što je odredio izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja na ime duga u novčanom iznosu od 359.760,00 dinara obustavom od 2/3 zarade izvršnog dužnika, dok je odbio kao neosnovan predlog za izvršenje u delu u kojem je traženo da se odredi izvršenje radi naplate zakonske zatezne kamate na novčani iznos od 359.760,00 dinara, a u tački 2. izreke odbi o je kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe izjavljen protiv rešenja Osnovnog suda u Aranđečovcu I. 3597/13 12. maja 2014. godine o zaključenju izvršnog postupka . Osporeno drugostepeno rešenje je dostavljeno punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 20. januara 2017. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“ , broj 125/04), koji se primenjivao u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano : da u postupku izvršenja i obezbeđenja sud je dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka, sud će na predlog izvršnog poverioca rešenjem odrediti naplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova po propisanoj stopi, od dana donošenja izvršne isprave do dana naplate (član 35. stav 2.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) (u daljem tekstu: ZIO), koji se primenjivao od 17. septembra 20 11. godine, u članu 358. stav 1. je propisao da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja oko nčati po odredbama ovog zakona. Odredbama ovog zakona je bilo propisano : da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.) i da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.).

5. Podnosilac ustavne žalbe je osporio rešenje Osnovnog suda u Aranđelovcu IPV(I). 112/16 od 22. decembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega , naglašava da je pravilnu primenu merodavnog pr ava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitr erna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava. Kao što zadatak Ustavnog suda nije da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, to i prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava, nije njegov zadatak, prilikom ocene povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, taj Sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrerne ili očigledno neosnovane (vidi presudu Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine, broj aplikacije 72118/01, stav 170.).

Ustavni sud najpre ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe na osnovu izvršne isprave, pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 1134/02 od 26. februara 2008. godine, podneo predlog za izvršenje kojim je tražio i zakonsku zateznu kamatu na ukupan dug u iznosu od 359.760,00 dinara (što predstavlja iznos od 150.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete i iznos od 209.760,00 dinara na ime troškova parničnog postupka) i, po oceni Ustavnog suda, podnosilac je na ovaj način suštinski tražio i zakonsku zateznu kamatu na troškove parničnog postupka. Opštinski sud u Aranđelovcu je rešenjem I. 839/08 od 8. oktobra 2008. godine, na osnovu takvog podnetog predloga, odredio izvršenje. Kada je reč o troškovima postupka i zakonskoj zateznoj kamati, Ustavni sud ocenjuje da se zakonska zatezna kamata na troškove postupka dosuđivala izvršnom poveriocu u samom izvršnom postupku na osnovu člana 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine u situaciji kada su u izvršnoj ispravi bili određeni troškovi postupka koji nisu bili namireni izvršnom poveriocu, i to od trenutka donošenja izvršne isprave, ako je takav predlog bio postavljen, što je slučaj u konkretnom predmetu. U trenutku podnošenja predloga za izvršenje, kojim je tražena zakonska zatezna kamata na dosuđene troškove postupka , i u trenutku donošenja rešenja o određenju izvršenja I. 839/08 od 8. oktobra 2008. godine , a na osnovu takvog podnetog predloga, na snazi je bio Zakon o izvršnom postupku iz 2004. godine. Ustavni sud ocenjuje da se obim prava koji je pripadao i rešenjem o izvršenju podnosiocu ustavne žalbe kao izvršnom poveriocu u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku iz 2004. godine nije mogao umanjiti pri odlučivanju po prigovoru na navedeno rešenje, primenom novog Zakona o izvršenju o obezbeđenju, koji je stupio na snagu 17. septembra 2011. godine, a kojim nije predviđeno pravo izvršnog poverioca na zakonsku zateznu kamatu na dosuđene troškove postupka, a što je ovde upravo učinjeno. Osporenim rešenje m Osnovnog suda u IPV(I). 112/16 od 22. decembra 2016. godine je pravnosnažno odbijen podnosiočev predlog za izvršenje u delu koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu na iznos dosuđenih parničnih troškova, a koje je doneto na osnovu odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine.

Navedeno stoji i bez obzira na to što je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine bilo propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.). U vezi sa tim, videti Odluku Ustavnog suda IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine, objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 53/13, kao i Odluku Už-6182/2011 od 12. juna 2014. godine.

Ustavni sud dodaje i to da je o prigovoru izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju I. 839/08 od 8. oktobra 2008. godine , kojim je prihvaćen predlog za namirenje potraživanja na ime zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka, odlučeno nakon više od osam godina, što je neprihvatljivo sa aspekta načela hitnosti u postupku izvršenja, kao glavnog načela tog postupka, koje obavezuje sud na ekspeditivno postupanje, i to naročito u fazi odlučivanja o pravnom sredstvu. Rešenje o izvršenju I. 839/08 od 8. oktobra 2008. godine , koje je doneto za vreme važenja Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine, je u konkretnom predmetu dostavljeno izvršnom dužniku radi izjavljivanja prigovora tek 29. novembra 2016. godine, za vreme važenja Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine. Ovde se u suštini radi o neblagovremenom postupanju izvršnog suda – radnji nečinjenja , čije štetne posledice ne sme da snosi podnosilac ustavne žalbe.

Ovakvo pravno stanovište Ustavni sud je već zauzeo u Odluci Už-7498/2012 od 13. novembra 2014. godine.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u osporeno m rešenju Osnovnog suda u Aranđelovcu IPV(I). 112/16 od 22. decembra 2016. godine dato ustavnopravno neprihvatljivo obrazloženje u pogledu toga da li podnosiocu ustavne žalbe pripada pravo na zakonsku zateznu kamatu na dosuđene troškove postupka, te je ocenio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava mog u otkloniti poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Aranđelovcu IPV(I). 112/16 od 22. decembra 2016. godine i određivanjem da isti sud ponovo odluči o prigovorima izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenim protiv rešenja Opštinskog suda u Aranđelovcu I. 839/08 od 8. oktobra 2008. godine i rešenja Osnovnog suda u Aranđelovcu I . 3597/13 od 12. maja 2014. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje da izvršni postupak, kao posebna vrsta sudskog postupka, predstavlja jedinstvenu celinu i pokreće se podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se zaključenjem ili obustavom izvršnog postupka. U konkretnom slučaju, izvršni postupak je okončan zaključenjem . Podnosilac ustavne žalbe podneo je predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Aranđelovcu , dana 8. oktobra 2008. godine (predlog u inicjalnom predmetu I. 839/08), a osporeno rešenje Osnovnog suda u Aranđelovcu IPV(I). 112/16, doneto je dana 22. decembra 2016. godine, a kojim je po prigovorima stranaka u postupku, preinačeno rešenje o izvršenju I. 839/08 od 8. oktobra 2008. godine, tako što je odbijen podnosiočev predlog za izvršenje u delu u kojem je tražena zakonska zatezna kamata i kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje tog suda I. 3597/17 od 12. maja 2014. godine, kojim je zaključen izvršni postupak.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak trajao osam godina i dva meseca, što, samo po sebi, može ukazivati da nije okončan u okviru standarda razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, te je Sud i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje drugostepenog postupka. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog izvršnog postupka osam godina i dva meseca, ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca, a imajući u vidu i to da je navedeni postupak po svojoj prirodi hitan i oficijelan. Ustavni sud, takođe, ocenjuje da podnosilac svojim ponašanjem u postupku nije doprineo dužini trajanja postupka. Ustavni sud je pri tome imao u vidu da je izvršni sud bio ekspeditivan u prinudnom namirenju glavnog duga, ali da je prilikom odlučivanja o zakonskoj zateznoj kamati pokazao visoki stepen neefikasnosti.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Aranđelovcu u predmetu I. 3597/13 (raniji broj I. 456/07) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 3 . izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1 .000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine, i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti