Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko deset godina. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. P . iz Inđije , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Repub like Srbije, na sednici Veća održanoj 29. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. P . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 774/14 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. P . iz Inđije podneo je Ustavnom sudu, 20. februara 2017. godine, preko punomoćnika N. J , advokata iz Inđije, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 774/14.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, istakao: da je tužbu u ovoj parnici podneo 30. avgusta 2006. godine, te da je prva presuda doneta 15. novembra 2007. godine, ali da ista njegovom punomoćniku dostavljena nakon dve godine od zaključenja glavne rasprave; da je u postupku po žalbi prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje; da je u ponovnom postupku presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, a li su usled pogrešne pouk e o pravnom leku punomoćnici parničnih stranaka žalbe protiv prvostepene presude izjavili Apelacionom sudu u Novom Sadu ; da se Apelacioni sud u Novom Sadu oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u predmetnoj pravoj stvari i spise predmeta ustupio Višem sudu u Sremskoj Mitrovici, te da je nakon deset godina i četiri meseca ovaj parnični postupak pravnosnažno okončan. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a ist akao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i za troškove postupka u visini naknade punomoćniku za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 774/14 i priloženu dokumentaciju uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe podneo je 30. avgusta 2006. godine Opštinskom sudu u Inđiji tužbu protiv tužene S. M. iz Inđije, radi raskida ugovora o kupoprodaji putničkog vozila od 29. avgusta 2005. god ine i naknade štete.

Nakon jednog odloženog ročišta (zbog odsustva tužene), na sledećem ročištu je određeno izvođenje dokaza saslušanjem parničnih stranaka i svedoka. Do zaključenja glavne rasprave održano je pet ročišta , na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem parničn e stranke (tužioca) i svedoka i izvedeni su dokazi pribavljanjem izveštaja koji se odnose na popravku spornog automobila, dok jedno ročište nije održano zbog bolesti postupajućeg sudije.

Presudom Opštinskog suda u Inđiji P. 427/06 od 15. novembra 2007. godine je, u stavu prvom izreke, raskinut ugovor o kupoprodaji putničkog vozila marke „Opel kadet“ 1,6 GL, reg. Br. RU 766-17 od 29. avgusta 2005. godine zaključen između tužioca kao kupca i tužene kao prodavca; stavom drugim izreke je obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 202.218,37 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. novembra 2007. godine do isplate, a stavom trećim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena isplati još i iznos od 97.781,63 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 7. aprila 2006. godine; stavom četvrtim izreke je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 75.400,00 dinara. Navedene presuda dostavljena je punomoćnicima parničnih stranaka 25. novembra 2009. godine.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 7301/10 od 24. novembra 2010. godine vra tio spis e predmeta Opštinskog suda u Inđiji P. 427/06, Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji radi kompletiranja spisa predmeta priključenjem i spisa Opštinskog suda u Staroj Pazovi K. 149/07.

Postupajući po nalogu iz rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu, prvostepeni sud je u periodu od 8. decembra 2011. do 19. maja 2014. godine uputio četiri dopisa, tri urgencije i obratio se vršiocu funkcije Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici radi dostavljanja spisa predmeta ranije Opštinskog suda u Staroj Pazovi, a kasnije Osnovnog suda u Staroj Pazovi K. 227/11, te su isti dostavljeni prvostepenom sudu 3. jula 2014. godine.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 3164/14 od 3. septembra 2014. godine usvojio žalbu tužene i ukinuo presudu Opštinskog suda u Inđiji P. 427/06 od 15. novembra 2007. godine u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke i vratio spise predmeta Osnovnom sudu u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku održano je pet ročišta na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka i svedoka, više puta je pribavljan spis krivičnog predmeta Osnovnog sud a u S taroj Pazovi K. 1673/13, kao i izveštaji MUP-a o sudbini oduzetog spornog vozila.

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 774/14 od 21. aprila 2016. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i raskinut ugovora o kupoprodaji putničkog vozila marke „Opel kadet“ 1,6 GL, reg. Br. RU 766-17 od 29. avgusta 2005. godine zaključen između tužioca kao kupca i tužene kao prodavca, a koji ugovor je u prirodi ugovor o razmeni, te je tužena obavezana da tužiocu isplati iznos od 500 evra, sa domicilnom kamatom po stopi Evropske centralne banke za evro počev od 30. avgusta 2006. godine kao dana podnošenja tužbe do 24. decembra 2012. godine i sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25. decembra 2012. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti prema kursu NBS na dan isplate, kao i iznos od 69.295,30 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13. aprila 2016. godine do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 57.648,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13. aprila 2016. godine do isplate , a u preostalom delu je kao neosnovan odbijen tužbeni zahtev tužioca. Iz sadržine pouke o pravnom leku proizlazi da se protiv ove presude može izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema iste Apelacionom sudu u Novom Sadu, preko prvostepenog suda .

Apelacioni sud u Novom Sadu se rešenjem Gž. 3098/16 od 27. oktobra 2016. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u predmetnoj pravnoj stvari po žalbama parničnih stranaka i spise predmeta ustupio Višem sudu u Sremskoj Mitrovici kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 878/16 od 14. decembra 2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka izjavljene protiv presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 774/14 od 21. aprila 2016. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 – Odluka U S) je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, 72/11, 49/13 – Odluka Ustavnog suda , 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18) je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova (član 10. stav 1. i 2.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je predmetni postupak započeo podnošenjem tužbe, 30. avgusta 2006. godine i da je pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 878/16 od 14. decembra 2016. godine, nakon deset godina i četiri meseca. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Međutim, Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ocena o tome da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od drugih činilaca, pre svega postupanja suda pred kojim se postupak vodio, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, složenosti činjeničnih i pravnih pitanja koje treba raspraviti, kao i od značaja pitanja o kome se u postupku odlučuje za podnosioce ustavne žalbe.

Ocenjujući složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, Ustavni sud je ocenio da je predmet spora bio relativno činjenično i pravno složen. Naime, parnični sud je u ovom sporu radi utvrđivanja osnovanosti tužbenog zahteva, pre svega, morao utvrditi sam u prirodu ugovora zaključenog među parničnim strankama, zatim cenu predmetnog vozila, da li je okončan postupak u kome je tužiocu oduzeto vozilo , zatim je bilo potrebno pribaviti spise predmeta povodom krivičnog postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Staroj Pazovi, kasnije perd Osnovnim sudom u Staroj Pazovi 1673/13, protiv okr. T. M, supruga tužene , zbog krivičnog dela posebni slučajevi falsifikovanja isprave na vozilu koje je predmet tužbe . Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da su ove okolnosti uslovile sprovedeni dokazni postupak (saslušanje parničnih stranaka i svedoka, pribavljanje izveštaja MUP-a i krivičnih spisa).

Ipak, osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka je postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutom tužbenom zahtevu odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Ispitujući postupanje sudova, Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni sud nakon jedne godine i tri meseca doneo prvu presudu, ali da je na dužinu trajanja postupka svakako uticala činjenica da je navedena presuda dostavljena punomoćnicima parničnih stranaka tek nakon dve godine od zaključenja glavne rasprave. Pored toga, na dužinu trajanja postupka uticalo je i postupanje prvostepenog sud a po nalogu iz rešenja Apelacionog sud a u Novom Sadu Gž. 7301/10 od 24. novembra 2010. godine, a radi kompletiranja spisa predmeta priključenjem i spisa predmeta Opštinskog suda u Staroj Pazovi K. 149/07, koji je tek nakon četiri godine , upućena četiri dopisa, tri urgencije i obraćanja vršiocu funkcije Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, pribavio krivične spise. Nakon sedam godina od donošenja prvostepene presude, u postupku po žalbi ukinuta je prvostepena presuda i spisi predmeta su vraćeni na ponovno suđenje. Na dužinu trajanja parničnog postupka uticala je i činjenica da je druga prvost epena presuda sadržala pouku o pravnom leku sa pogrešnim označenjem stvarno nadležnog suda za odlučivanje o žalbi. Postupajući po navedenoj pravnoj pouci parnične stranke izjavile su žalbe Apelacionom sudu u Novom Sadu, koji se oglasio stvarno nenadležnim i spise predmeta dostavio Višem sudu u Sremskoj Mitrovici, koji je konačno pravnosnažno odlučio o tužbenom zahtevu.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove, te da je u konkretnom slučaju postojao doprinos suda dužini trajanja ovog parničnog postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac imao legitiman pravni interes da ce o nje govom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac, kao tužilac i njegov punomoćnik nisu doprineli dužini trajanja postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 774/14.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju , a posebno dužinu trajanja parničnog postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo.

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti