Odluka Ustavnog suda o nerazumnom trajanju upravnog postupka trajnog premeštaja

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku o trajnom premeštaju, koji je trajao šest godina i devet meseci. Sporo postupanje Upravnog suda dovelo je do prekoračenja razumnog roka. Ostatak žalbe je odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-15155/2021
26.12.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. V. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba V. V. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Sektor za vanredne situacije u predmetu broj 448/17 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. V. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 3. novembra 2021. godine, preko punomoćnika Z. P, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 5800/18 od 3. septembra 2021. godine, zbog povrede prava na rad iz člana 60. Ustava Republike Srbija, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Sektor za vanredne situacije u predmetu broj 448/17.

Povreda prava na rad se obrazlaže time što je podnosilac ustavne žalbe trajno premešten na radno mesto koje ne odgovara njegovim stručnim znanjima i sposobnostima i na kome ostvaruje manju platu nego na prethodnom radnom mestu. Podnosilac smatra i da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, zbog sporosti i neefikasnosti organa uprave, što je imalo za posledicu obustavljanje postupka trajnog premeštaja usled donošenja novog Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.

Predloženo je da Ustavni sud poništi osporenu presudu i naloži otklanjanje svih štetnih posledica. Podnosilac nije tražio naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektor za vanredne situacije broj 448/17 i Upravnog suda U. 2725/15 i U. 5800/18, kao i iz celokupne priložene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektor za vanredne situacije (u daljem tekstu: prvostepeni organ) broj 112-8475/2014 od 1. decembra 2014. godine podnosilac ustavne žalbe je, danom konačnosti tog rešenja, trajno premešten na radno mesto šef Odseka za koordinaciju rada štabova i operativne poslove (OSL) u Odeljenju za koordinaciju upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda, Uprave za upravljanje rizikom, Sektora za vanredne situacije utvrđeno u bliže označenom Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.

Rešenjem Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 112-01-1567/2014-01 od 9. januara 2015. godine odbijena je kao neosnovana žalbe podnosioca izjavljena 31. decembra 2014. godine protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Presudom Upravnog suda U. 2725/15 od 9. juna 2017. godine uvažena je tužba podnosioca, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Upravni sud je našao da prvostepeni organ nije obrazložio u čemu se sastoji potreba službe da podnosilac bude trajno premešten sa jednog na drugo radno mesto, odnosno na koji način će trajni premeštaj podnosioca sa radnog mesta načelnik Odeljenja za suzbijanje seksualnih i krvnih delikata u Upravi kriminalističke policije, doprineti poboljšanju procesa rada na navedenom radnom mestu u Sektoru za vanredne situacije, sa kojim radnim mestom, prema navodima tužbe, tokom cele karijere nije imao nikakvih dodirnih tačaka i za koje sleduje znatno manja plata. Time je, po oceni tog suda, prvostepeno rešenje zahvaćeno povredom pravila postupka iz člana 199. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, koju povredu nije otklonio tuženi organ, čime je i sam povredio zakon na štetu podnosioca.

Postupajući u izvršenju navedene presude Upravnog suda, drugostepeni organ je doneo rešenje broj 112-01-293/2017-01 od 10. avgusta 2017. godine, kojim je poništio prvostepeno rešenje od 1. decembra 2014. godine i predmet vratio na ponovni postupak.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje broj 448/17 od 11. decembra 2017. godine, kojim je, na osnovu odredaba člana 101. st. 1. i 3. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, obustavljen postupak trajnog premeštaja podnosioca ustavne žalbe po prvostepenom rešenju od 1. decembra 2014. godine, iz razloga što je donet novi Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta iz 2016. godine, kojim je prestao da važi Pravilnik iz 2012. godine, sa kasnijim izmenama i dopunama, na osnovu koga je bio izvršen trajni premeštaj podnosioca, te u konkretnom slučaju nije moguće izvršiti raspoređivanje podnosioca u skladu sa Pravilnikom koji nije važeći.

Drugostepenim rešenjem broj 120-01-127/2018-01 od 14. februara 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 5800/18 od 3. septembra 2021. godine je odbijena tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedene ustavne odredbe, relevantne su i sledeće zakonske odredbe:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 - autentično tumačenje i 2/23 - odluka US), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da se postupak obustavlja ako organ nađe da nema uslova da se dalje vodi, a zakon ne nalaže da se postupak nastavi (član 101. stav 1.).

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) između ostalog, je propisano da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku.

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Sud je konstatovao da je postupak trajnog premeštaja podnosioca ustavne žalbe pokrenut po službenoj dužnosti, te je period merodavan za ocenu trajao od 31. decembra 2014. godine, kada je podnosilac izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja od 1. decembra 2014. godine, do 3. septembra 2021. godine, kada je doneta osporena presude Upravnog suda U. 5800/18, što iznosi šest godina i devet meseci.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, u osporenom postupku se nisu postavljala složena činjenična i pravna pitanja. Što se tiče značaja predmeta postupka, Ustavni sud je našao da je, do donošenja prvostepenog rešenja od 11. decembra 2017. godine, kojim je postupak obustavljen, sporno bilo postojanje razloga koji opravdavaju trajni premeštaj podnosioca ustavne žalbe na drugo radno mesto, te je predmet do tada imao poseban značaj za podnosioca u profesionalnom i materijalnom smislu. Nakon toga, kada je rešenje o trajnom premeštaju već bilo poništeno, ocenjivano je samo da li su ispunjeni uslovi za dalje vođenje postupka, što je bilo od manjeg značaja za podnosioca, koji je i pored toga imao legitimni interes da se postupak pravnosnažno okonča u razumnom roku. Podnosilac ustavne žalbe nije doprineo trajanju postupka.

Ustavni sud je konstatovao da su u osporenom postupku doneta dva prvostepena i tri drugostepena rešenja, kao i dve presude Upravnog suda. Pri tome je najveći deo postupka vođen pred Upravnim sudom po tužbama podnosioca protiv konačnih rešenja. Prvi upravni spor je trajao dve godine i tri meseca, a drugi upravni spor tri godine i pet meseci. Ovaj sud je našao da je sporo postupanje Upravnog suda u drugom upravnom sporu, koje se u konkretnom slučaju ne može opravdati, dovelo do toga da trajanje postupka kao celine izađe izvan okvira razumnog roka.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom postupku povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u tom delu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, a krećući se u okviru zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je, u skladu sa odredbom člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku dovoljan način pravičnog zadovoljenja podnosioca.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je osporena presuda Upravnog suda U. 5800/18 od 3. septembra 2021. godine, Sud je pošao od toga da je, saglasno odredbi člana 170. Ustava, u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Ustavni sud konstatuje da se osporena presuda ne može dovesti u ustavnopravnu vezu sa istaknutom povredom prava na rad iz člana 60. Ustava. Naime, donošenjem osporene presude Upravnog suda pravnosnažno je okončan postupak trajnog premeštaja podnosioca ustavne žalbe, tako što je isti obustavljen, nakon što je poništeno rešenje o trajnom premeštaju podnosioca od 1. decembra 2014. godine. Dakle, rešenje koje je bilo na štetu podnosioca ustavne žalbe je uklonjeno iz pravnog poretka, te, posle obustavljanja postupka, više nije moguće doneti rešenje iste sadržine. Time su se stekli uslovi da se ponište i pravne posledice koje je to rešenje proizvelo, što nije bilo predmet konkretnog postupka.

Polazeći od navedenog, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv osporene presude, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o nerazumnom trajanju upravnog postupka trajnog premeštaja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti