Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog nepostupanja organa

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog nepostupanja Fonda PIO po zahtevu za penziju. Podnosilac se ne može pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku jer nije iskoristio zakonom predviđena pravna sredstva (žalba zbog ćutanja uprave) da ubrza postupak.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miloša Lazarevića iz Topole, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 30. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miloša Lazarevića izjavljena "zbog nepostupanja Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje po zahtevu za ostvarivanje prava na penziju".

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloš Lazarević iz Topole je 9. marta 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu "zbog nepostupanja Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje po zahtevu za ostvarivanje prava na penziju".

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je podnosilac ustavne žalbe 5. februara 2008. godine podneo Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zahtev za ostvarivanje prava na penziju, ali da o podnetom zahtevu nije odlučeno. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je nepostupanjem Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u konkretnom slučaju, povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik Republike Srbije'', broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U konkretnom slučaju, iz sadržine ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe 5. februara 2008. godine podneo zahtev za starosnu penziju Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Filijala Kragujevac, te da je zahtev evidentiran pod brojem D-179215.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je: da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, dok je u ostalim slučajevima, kada se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da ako organ protiv čijeg rešenja je dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, a ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju upravni sporovi (član 208. stav 2.); da ako je žalbu izjavila stranka zato što prvostepeni organ nije doneo rešenje u propisanom roku, u smislu člana 208. stav 2. ovog zakona, drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ saopšti razloge zbog kojih rešenje nije doneseno u roku, ako nađe da rešenje nije doneseno u roku iz opravdanih razloga, ili zbog krivice stranke, odrediće prvostepenom organu rok za donošenje rešenja, koji ne može biti duži od jednog meseca, a ako razlozi zbog kojih rešenje nije doneseno u roku nisu opravdani, drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ dostavi spise predmeta (član 236. stav 1.); da ako drugostepeni organ može rešiti upravnu stvar prema spisima predmeta, doneće svoje rešenje, a ako ne može, sam će sprovesti postupak i svojim rešenjem rešiti upravnu stvar, te da će izuzetno, ako drugostepeni organ nađe da će postupak brže i ekonomičnije sprovesti prvostepeni organ, naložiti da to učini i da mu prikupljene podatke dostavi u određenom roku, posle čega će sam rešiti upravnu stvar, i da je takvo rešenje konačno (član 236. stav 2.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), propisano je: da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku tog roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.); da ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku tog roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 2.).

5. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je neodlučivanjem o podnetom zahtevu za ostvarivanje prava na penziju od strane nadležnog organa povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je ova ustavna žalba očigledno neosnovana.

Naime, iako se podnosilac ustavne žalbe poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku za koju Zakon o Ustavnom sudu izričito u odredbi člana 82. stav 2. predviđa izuzetak od uslova prethodne iscrpljenosti svih pravnih sredstava, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju postavlja pitanje postojanja osnova za primenu navedene odredbe Zakona. Po oceni Suda, u slučaju kada se ustavna žalba odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku, mogućnost da podnosilac ustavne žalbe bude "oslobođen" obaveze korišćenja pravnih sredstava propisanih za konkretni postupak, podrazumeva prvenstveno ona pravna sredstva koja su načelno podnosiocu u dispoziciji, koja su, pri tom, delotvorna i efikasna, ali koja mu nisu dostupna u trenutku podnošenja ustavne žalbe. Drugim rečima, ovaj izuzetak će biti primenjen u onom slučaju u kojem podnosilac ustavne žalbe zbog nerazumno dugog trajanja postupka nije u mogućnosti da koristi sva ona pravna sredstva koja mu formalno stoje na raspolaganju i koja bi mogla dovesti do pravnosnažnog okončanja postupka u kojem se ..."raspravlja i odlučuje o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega".

U konkretnom slučaju, Sud je utvrdio da je zahtev za ostvarivanje prava na penziju podnet Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Filijala Kragujevac 5. februara 2008. godine od strane podnosioca ustavne žalbe, kao i da nadležni organ još uvek nije doneo odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe. Međutim, Sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije nastavio upravni postupak na način propisan odredbama člana 208. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku i člana 19. Zakona o upravnim sporovima, odnosno nije iskoristio zakonom propisanu mogućnost da izjavi ona pravna sredstva kojima bi mogao nastaviti započeti postupak i kojima bi mogao uticati na brže rešavanje spornog pitanja koje je predmet konkretnog upravnog postupka. Drugim rečima, podnosilac ustavne žalbe, po oceni Ustavnog suda, nije efikasno i delotvorno koristio ona pravna sredstva koja su mu bila dostupna neposredno na osnovu zakona da bi taj postupak ubrzao. Stoga je Ustavni sud ocenio da se podnosilac ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, ne može pozivati na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao očigledno neosnovanu.

Ovakav stav je zauzeo i Ustavni sud u Odluci broj Už-1300/2008 od 26. novembra 2009. godine i Odluci broj Už-47/2008 od 4. februara 2010. godine, kada je ocenio da nema osnova za pozivanje na uskraćivanje ili povredu Ustavom zaječenog prava u situaciji kada lice svojim činjenjem ili nečinjenjem samo sebe onemogući u ostvarivanju određenog prava, odnosno u delotvornom ostvarivanju tog prava.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba nije osnovana, te je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio.

Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog nepostupanja organa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti