Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe radnika MUP-a

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu radnika MUP-a koji je tražio isplatu dodatka na zaradu na osnovu Zaključka Vlade. Sud ističe da je prethodno utvrdio neustavnost tog zaključka, čime je razmatranje žalbe koja se na njemu zasniva postalo bespredmetno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Olivera Vučić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. z. r. U. u N. S. „T.“, u stečaju, iz N. S, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. z. r. U. u N. S. „T.“, u stečaju, i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 1732/13 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Privrednom sudu u Novom Sadu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. z. r. U. u N. S. „T.“, u stečaju, iz N. S, je 6. aprila 2011. godine, preko zakonskog zastupnika, stečajnog upravnika N. Š. iz N. S, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 188/2010.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da ova parnica traje već 15 godina i da je neizvesno kada će ona biti okončana, pa smatra da je u konkretnom slučaju povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi podnosiocu pravo na naknadu štete i “pravo na troškove na ime sastava ove žalbe“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Privrednog suda u Novom Sadu P. 1732/13 (koji je sada stvarno i mesno nadležni sud za postupanje u ovoj parnici, nakon otvaranja stečajnog postupka nad podnosiocem ustavne žalbe i preuzimanja parničnog postupka od strane stečajnog upravnika podnosioca, u smislu odredaba člana 89. stav 1. Zakona o stečaju i člana 25. stav 1. tačka 4) Zakona o uređenju sudova), te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 27. avgusta 1996. godine podneo Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv tuženih J.J, P.R. i S.L, radi isplate duga. Predmet je zaveden P. 4928/96, a prvo ročište za glavnu raspravu je održano 7. februara 1997. godine.

Opštinski sud u Novom Sadu je 25. juna 1997. godine doneo presudu P. 4928/96, kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca.

Odlučujući o žalbi tužioca, Okružni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 2744/97 od 21. januara 1999. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Odlučujući o reviziji tužioca, Vrhovni sud Srbije je 25. avgusta 1999. godine doneo rešenje Rev. 3741/99 kojim je ukinuo nižestepene presude i vratio predmet Opštinskom sudu u Novom Sadu na ponovni postupak i odlučivanje. Revizijski sud je 15. februara 2000. godine prosledio spise predmeta Okružnom sudu u Novom Sadu, sa pismenim otpravcima revizijskog rešenja.

U ponovnom postupku, predmet je zaveden pod brojem P. 1062/2000. Tužilac je na ročištu za glavnu raspravu od 28. juna 2000. godine povukao tužbu u odnosu na drugotuženog i trećetuženu. Opštinski sud u Novom Sadu je 4. aprila 2001. godine doneo presudu P. 1062/2000, kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca.

Odlučujući o žalbi tužioca, Okružni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 2118/2001 od 13. septembra 2001. godine usvojio žalbu i preinačio prvostepenu presudu tako što je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da na ime duga isplati tužiocu odgovarajući novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom od 1. septembra 2000. godine.

Odlučujući o reviziji tuženog, Vrhovni sud Srbije je 25. februara 2004. godine doneo rešenje Rev. 349/02 kojim je ukinuo nižestepene presude i vratio predmet Opštinskom sudu u Novom Sadu na ponovni postupak i odlučivanje. Revizijski sud je 20. septembra 2004. godine prosledio spise predmeta Okružnom sudu u Novom Sadu, sa pismenim otpravcima revizijskog rešenja.

U ponovnom postupku, predmet je zaveden pod brojem P. 6952/04. Opštinski sud u Novom Sadu u periodu od 10. decembra 2004. do 7. marta 2006. godine nije održao nijedno ročište za glavnu raspravu.

Nakon formiranja nove mreže sudova, Osnovni sud u Novom Sadu je 28. januara 2011. godine doneo rešenje P. 188/2010, kojim je odredio prekid postupka u ovoj pravnoj stvari i rešio da će se postupak nastaviti nakon okončanja stečajnog postupka nad tužiocem, imajući u vidu da je rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 213/2010 od 9. novembra 2010. godine otvoren stečajni postupak nad tužiocem.

Stečajni upravnik tužioca je 4. maja 2011. godine obavestio prvostepeni sud da preuzima parnični postupak, dok je podneskom od 30. maja 2013. godine tražio od suda da mu neposredno uruči prvostepeno rešenje o prekidu postupka, koje je dostavljeno ranijem punomoćniku tužioca kome je prestalo da važi punomoćje kada je otvoren stečajni postupak nad tužiocem.

Odlučujući o žalbi stečajnog upravnika tužioca, Viši sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 2765/2013 od 25. jula 2013. godine preinačio prvostepeno rešenje u stavu drugom izreke tako što je odredio da će se postupak nastaviti kada se ispune uslovi iz člana 217. Zakona o parničnom postupku.

Osnovni sud u Novom Sadu je 20. septembra 2013. godine doneo rešenje P. 188/2010, kojim je nastavio postupak u ovoj pravnoj stvari i oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u parnici, određujući da će se nakon pravnosnažnosti ovog rešenja spisi predmeta dostaviti Privrednom sudu u Novom Sadu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

U postupku pred Privrednim sudom u Novom Sadu, predmet je zaveden pod brojem P. 1732/13.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme podnošenja tužbe u predmetnom parničnom postupku, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja (član 337. stav 1.); da će se odredbe čl. 328, 334. stav 2, člana 335. stav 2, člana 336. stav 2. i čl. 337. do 342. ovog zakona shodno primenjivati i na rešenja.

Odredbe člana 10. Z akona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se od tog datuma primenjivao na ovu parnicu, su po svojoj sadržini slične odredbama prethodnog zakona koje se odnose na efikasno postupanje suda. Ostalim odredbama istog zakona, koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, bilo je propisano: da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije (član 214. tačka 5)); da će se postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 214. tač. 1-5. ovog zakona nastaviti kad naslednik ili staralac zaostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine (član 217. stav 1.); da otvaranjem postupka stečaja ili likvidacije nad pravnim licem ili preduzetnikom prestaje punomoćje koje je izdao zastupnik pravnog lica i da, po otvaranju postupka stečaja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom stečajnog postupka kao i u postupcima koji su tekli pre otvaranja stečajnog postupka pa nastavljeni nakon otvaranja navedenih postupaka, punomoćnici moraju imati punomoćje koje je izdao stečajni upravnik (član 484.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ova parnica pokrenuta 27. avgusta 1996. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Novom Sadu, i da je predmet i dalje u fazi prvostepenog odlučivanja pred Privrednim sudom u Novom Sadu, kao sada stvarno i mesno nadležnim sudom za postupanje u ovoj pravnoj stvari, imajući u vidu da je rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 213/2010 od 9. novembra 2010. godine otvoren stečajni postupak nad podnosiocem ustavne žalbe i da je stečajni upravnik podnosioca preuzeo postupak.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ovaj obligacioni spor traje više od 17 godina, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, sedamnaestogodišnje trajanje ove parnice ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Naime, Ustavni sud nalazi da se, bez obzira na to koliko su složena sporna pitanja koja u jednom sudskom postupku treba raspraviti, imajući pri tome u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo prekomernoj dužini trajanja parnice, ne može prihvatiti da je razumno da postupak traje više od 17 godina, te da se stoga ovako dugo trajanje konkretnog sudskog postupka jedino može pripisati nedelotvornosti sudova, pre svega Opštinskog suda u Novom Sadu pred kojim se postupak vodio od podnošenja tužbe avgusta 1996. godine do 1. januara 2010. godine. Činjenice da je Opštinski sud u Novom Sadu održao prvo ročište za glavnu raspravu u ovom predmetu nakon više od pet meseci od dana podnošenja tužbe, da su dve prvostepene presude bile ukinute i da taj sud u periodu od 10. decembra 2004. do 7. marta 2006. godine nije održao nijedno ročište za glavnu raspravu, a da je Vrhovni sud Srbije rešenja Rev. 3741/99 od 25. avgusta 1999. godine i Rev. 349/02 od 25. februara 2004. godine prosledio drugostepenom sudu tek 15. februara 2000. godine i 20. septembra 2004. godine, po oceni Ustavnog suda nesumnjivo potvrđuju da postupajući sudovi u ovom obligacionom sporu nisu postupali u skladu sa načelom efikasnosti, u smislu odredaba člana 10, člana 337. stav 1. i člana 347. Zakona o parničnom postupku iz 1977. godine.

Iz iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je odlučio kao u tački 1. izreke.

U vezi zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova sastavljanja žalbe, Ustavni sud ističe da je odredbom člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove i da je licima koja žele da izjave ustavnu žalbu pružena svojevrsna pravna pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano Uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe (koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu), te smatra da nema uslova za određivanje naknade troškova postupka pred Sudom.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Privrednom sudu u Novom Sadu (kao sada stvarno i mesno nadležnom sudu za postupanje u ovom predmetu nakon otvaranja stečajnog postupka nad podnosiocem ustavne žalbe) da preduzmu sve neophodne mere, kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

Uzimajući u obzir da je otvoren stečajni postupak nad podnosiocem ustavne žalbe i da sva prava stečajnog dužnika ulaze u stečajnu masu iz koje se namiruju potraživanja stečajnih poverilaca, Sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Takođe, Ustavni sud je uzeo u obzir da je parnica bila više od dve godine u prekidu isključivo usled pogrešnog postupanja Osnovnog suda u Novom Sadu, u smislu odredaba člana 484. Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine, koji je rešenje P. 188/2010 od 28. januara 2011. godine dostavio punomoćniku podnosioca ustavne žalbe kome je prestalo punomoćje otvaranjem postupka stečaja nad podnosiocem i koji je navedenim rešenjem suprotno odredbi člana 217. stav 1. navedenog zakona odredio da će parnica nastaviti nakon okončanja stečajnog postupka nad tužiocem, te je Viši sud u Novom Sadu rešenjem Gž. 2765/2013 od 25. jula 2013. godine preinačio prvostepeno rešenje u tom delu tako što je odredio da će se predmet nastaviti nakon preuzimanja postupka od strane stečajnog upravnika.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe radnika MUP-a

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti