Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o naknadi štete

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Vukomana Milosavljevića, izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje. Podnosilac je osporavao utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda, koji ne deluje kao trećestepeni sud.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vukomana Milosavljevića iz Ivanjice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vukomana Milosavljevića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Ivanjici P. 372/08 od 28. aprila 2009. godine i presude Okružnog suda u Užicu Gž. 2191/09 od 11. novembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vukoman Milosavljević iz Ivanjice je 6. marta 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Ivanjici P. 372/08 od 28. aprila 2009. godine i presude Okružnog suda u Užicu Gž. 2191/09 od 11. novembra 2009. godine, zbog povrede načela vladavine prava iz člana 3. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da u osporenim presudama ni jednim izvedenim dokazom nije utvrđeno da je njegova stoka pričinila štetu, da je osuđen zato što navodno jedini ima stoku i što je sused oštećenog, da nije uopšte cenjena mogućnost da i druga lica imaju stoku koju čuvaju u blizini oštećenih malina i da nije cenjeno da i divlje životinje mogu izazvati štetu. Smatra da može biti osuđen na plaćanje štete na osnovu izvedenih dokaza, a "ne golih pretpostavki".

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priložene dokaze, Ustavni sud je utvrdio da je Okružni sud u Užicu osporenom presudom Gž. 2191/09 od 11. novembra 2009. godine odbio žalbu tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio osporenu presudu Opštinskog suda u Ivanjici P. 327/08 od 28. aprila 2009. godine u stavu prvom i trećem izreke, kojom je tuženi obavezan da tužiocu naknadi štetu u iznosu od 38.850,00 dinara, sa kamatom po stopi predviđenoj Zakonom o visini stope zatezne kamate i da plati parnične troškove.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud smatra da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava, već da podnosilac od Ustavnog suda zahteva da postupa kao trećestepeni sud, koji bi ponovo vršio ocenu dokaza izvedenih u pravnosnažno okončanom postupku pred redovnim sudovima. Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati dokaze izvedene u parničnom postupku, niti preispitivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu izvedenih dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava.

Prema stanovištu Ustavnog suda, ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se još jednom ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već Ustavni sud u postupku ustavnosudske zaštite utvrđuje jedino da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za postupanje po predmetnoj ustavnoj žalbi, te je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o naknadi štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti