Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku ponavljanja pravnosnažno okončane parnice. Postupak, koji traje preko 12 godina, karakteriše neefikasno postupanje sudova, brojna odložena ročišta i česte promene postupajućeg sudije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1517/2011
22.01.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miloljuba Milojevića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. januara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miloljuba Milojevića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio po predlogu za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka u predmetu Opštinskog suda u Čačku P. 286/01, a potom u predmetu Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu P. 22612/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloljub Milojević iz Kragujevca je 6. aprila 2011. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio po predlogu za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka u predmetu Opštinskog suda u Čačku P. 286/01, a nakon toga nastavljen u predmetu Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu P. 22612/10.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, dat hronološki prikaz radnji u predmetnom sudskom postupku. Podnosilac ustavne žalbe predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu zbog povrede navedenog ustavnog prava, da naloži Osnovnom sudu u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku i da usvajajuću odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - US) je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu P. 22612/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac Miloljub Milojević, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 4. juna 1997. godine Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu podneo tužbu protiv tuženih R.B. i preduzeća „Autoeksport“, radi utvrđenja prava svojine po osnovu građenja. Predmet je formiran pod brojem P. 382/97.

Tužilac R.B. je 4. juna 1997. godine istom sudu podneo tužbu protiv tuženih Preduzeća „Autoeksport“ i podnosioca ustavne žalbe, radi utvrđenja da je ugovor o zajedničkom ulaganju i gradnji zaključen između stranaka raskinut po sporazumu stranaka, tražeći da se podnosilac obaveže da mu na ime protivvrednosti k.p. br. 1644/1 i 1644/4, obe KO Velereč, isplati određeni novčani iznos. Predmet je formiran pod brojem P. 383/97.

Na ročištu održanom 16. juna 1997. godine sud je predmet P. 382/97 spojio sa predmetom P. 383/97, radi jednovremenog postupanja i odlučivanja, te je postupak nastavljen pod brojem P. 383/97.

Presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 383/97 od 16. juna 1997. godine usvojeni su tužbeni zahtevi podnosioca ustavne žalbe i R. B. Navedena presuda je postala pravnosnažna danom donošenja, s obzirom na to da su se stranke na ročištu za glavnu raspravu nakon objavljivanja presude odrekle prava na izjavljivanje žalbe.

Tužilac R. B. je 10. aprila 2001. godine podneo predlog za ponavljanje parničnog postupka koji je pravnosnažno okončan u predmetu Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 383/97, iz razloga predviđenih članom 421 stav 1. tačka 9) ranije važećeg Zakona o parničnom postupku. Predmet je formiran pod brojem P. 286/01.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da sud predlog za ponavljanje postupka odbaci kao neblagovremen ili odbije kao neosnovan.

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 4. maja 2001. godine je usvojen predlog za ponavljanje postupka, te je ukinuta pravnosnažna presuda (na osnovu priznanja) Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 383/97 od 16. juna 1997. godine, a sud je odlučio da odmah počne sa raspravljanjem o glavnoj stvari, u smislu člana 427. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku.

Na ročištu za glavnu raspravu održanoj 22. novembra 2006. godine spisi ovog predmeta i spisi predmeta Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 170/05 su spojeni, a tužilac R. B. je tražio da se u odnosu na tuženog Miloljuba Milojevića, ovde podnosioca ustavne žalbe, utvrdi da je tužilac isključivi vlasnik k.p. br. 1644/1 i 1644/4, KO Velereč, kao i vlasnik objekta - distributivnog centra po osnovu kupovine i gradnje, što je podnosilac dužan da prizna i dozvoli da se tužilac upiše kao vlasnik u javne knjige.

Opštinski sud u Gornjem Milanovcu je rešenjem P. 286/01 od 22. novembra 2006. godine prekinuo postupak prema drugotuženom preduzeću, jer je brisano iz registra privrednih subjekata.

Opštinski sud u Gornjem Milanovcu je presudom P. 286/01 od 4. juna 2008. godine, u stavu prvom izreke, utvrdio da je tužba tužioca-protivtuženog R. B. protiv podnosioca ustavne žalbe u jednom delu povučena, a u stavu drugom izreke je odbio prigovor litispendencije podnosioca koji se odnosi na postupak pokrenut tužbom tužioca-protivtuženog protiv podnosioca ustavne žalbe u delu u kojem je traženo da se utvrdi da je tužilac -protivtuženi isključivi vlasnik k.p. br. 1644/1 i 1644/4, KO Velereč, i vlasnik objekta postojećeg na ovim parcelama - distributivnog centra kao neosnovan, dok je u stavu trećem presude utvrdio da je tužilac-protivtuženi isključivi vlasnik k.p. br. 1644/1 i 1644/4, KO Velereč, i vlasnik objekta, zatim je u stavu četvrtom izreke utvrdio je da je ugovor o zajedničkoj gradnji zaključen između tužioca-protivtuženog, podnosioca ustavne žalbe i Preduzeća „Autoeksport“, te u stavovima pet i šest izreke odbio protivtužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je tražio da se prema tužiocu-protivtuženom utvrdi da je on po osnovu gradnje stekao pravo svojine na distributivnom centru-objektu koji je podignut na k.p. br. 1644/1 i 1644/ 4, KO Velereč, i da se u odnosu na tužioca-protivtuženog utvrdi da je po osnovu gradnje na tuđem zemljištu stekao pravo svojine na k.p. br. 1644/1 i 1644/4, KO Velereč.

Opštinski sud u Gornjem Milanovcu je rešenjem P. 286/01 od 19. januara 2009. godine, između ostalog, usvojio predlog za ponavljanje postupka tužioca-protivtuženog, te je ukinuo pravnosnažnu presudu na osnovu priznanja Opštinskog suda u Gornjem Milanovacu P. 383/97 od 16. juna 1997. godine.

Odlučujući o žalbi podnosioca ustavne žalbe, Okružni sud u Čačku je rešenjem Gž. 427/09 od 13. maja 2009. godine ukinuo ožalbenu prvostepenu presudu i prvostepeno rešenje, te je predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

U ovoj fazi postupanja redovnog suda, od ukupno 38 zakazanih ročišta, nije održano deset pretežno iz razloga vezanih za sam sud (sprečenost postupajućeg sudije i neuredna dostava poziva za ročište za glavnu raspravu), dok samo jedno ročište zakazano za 29. januar 2004. godine nije održano zbog krivice podnosioca ustavne žalbe, jer se nije odazvao urednom i blagovremenom pozivu suda. Na održanim ročištima je sproveden dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka i svedoka.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova od početka 2010. godine, parnični postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu u predmetu P. 2384/10. Osnovni sud u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu se rešenjem P. 2384/10 od 21. maja 2010. godine, u stavu prvom izreke, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, te je u stavu drugom izreke odlučio da se spisi predmeta dostave Višem sudu u Čačku kao stvarno nadležnom sudu, sa obrazloženjem da je vrednost predmeta spora označena u tužbi u visini od 100.000,00 dinara, a koja vrednost predmeta spora prema odredbi člana 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku omogućuje izjavljivanje revizije, te je stoga nadležan Viši sud u Čačku.

Viši sud u Čačku je spise predmeta dostavio Apelacionom sudu u Kragujevcu, radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem R. 43/10 od 1. decembra 2010. godine odredio stvarnu i mesnu nadležnost Osnovnog suda u Čačku za postupanje u konkretnoj pravnoj stvari, jer navedena vrednost predmeta spora nije dovoljna za izjavljivanje revizije. Predmet je dobio novi broj P. 22612/10.

Osnovni sud u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu je rešenjem P. 22612/10 od 25. jula 2011. godine, između ostalog, razdvojio spise predmeta Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 170/05 iz spisa Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu P. 22612/10, radi odvojenog postupanja i odbacio predlog za ponavljanje postupka tužioca-protivtuženog.

Odlučujući o žalbi tužioca-protivtuženog i umešača na strani tužioca-protivtuženog, kome je dozvoljeno mešanje 29. oktobra 2009. godine, Viši sud u Čačku je rešenjem Gž. 4/12 od 1. februara 2012. godine ukinuo navedeno prvostepeno rešenje i predmet vratio prevostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

U ovoj fazi postupanja redovnog suda, od ukupno 18 zakazanih ročišta nije održano deset ročišta, i to pretežno iz razloga vezanih za sam sud (sprečenost postupajućeg sudije i neuredna dostava poziva za ročište za glavnu raspravu), dok samo jedno ročište zakazano za 19. april 2012. godine nije održano na saglasan predlog parničnih stranaka.

U dosadašnjem postupanju u konkretnom slučaju u četiri navrata je došlo do promene postupajućeg sudije.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čij u s e povred u podnosilac ustavne žalbe poziva , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni glasnik SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme kada je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo predmetni parnični postupak, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku .

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ), koji je počeo da se primenjuje 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.) .

5. Ustavni sud najpre konstatuje da podnosilac ustavne žalbe isključivo osporava trajanje postupka povodom predloga za ponavljanje parničnog postupka pravnosnažno okončanog u predmetu Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 383/97, ali ne i trajanje samog tog parničnog postupka.

Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni postupak pokrenut 10. aprila 2001. godine, podnošenjem predloga tužioca-protivtuženog za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu i da još nije pravnosnažno okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja i stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak u celini okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od dana podnošenja tužbe nadležnom sudu, pa nadalje.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ovaj sudski postupak traje preko 12 godina i da još nije pravnosnažno okončan, što samo po sebi ukazuje na to da dosadašnje trajanje postupka nije u okviru standarda razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo u toj meri složenih činjeničnih i pravnih pitanja, koja bi iziskivala obiman dokazni postupak i koja bi mogla predstavljati prihvatljiv, odnosno opravdan razlog za ovako dugo trajanje parnice.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe ima nesumnjiv i legitiman materijalnopravni interes da sud odluči o njegovim zahtevima u okviru standarda razumnog roka.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da on nije značajnije doprineo trajanj u predmetnog postupka. Ustavni sud ukazuje da dva ročišta nisu održana iz razloga vezanih za samog podnosioca, ali da to nije znatno uticalo na dužinu postupka.

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka prvenstveno je doprinelo neefikasno postupanje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu, a zatim Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu. Na nedelotvorno postupanje suda ukazuje činjenica da je u ovom postupku zakazano čak 56 ročišta, od kojih 20 ročišta nisu održana pretežno iz razloga vezanih za sam sud. Na održanim ročištima je sproveden dokazni postupak uvidom u pismena, saslušanjem svedoka i parničnih stranaka, za čije izvođenje je bilo potrebno zakazivanje i održavanje znatno manjeg broja ročišta. Zatim, u ovom predmetu, tj. u prvostepenom postupku je u četiri navrata došlo do promene postupajućeg sudije, a što je nesumnjivo dovelo do odugovlačenja postupka usled potrebe da se novi postupajući sudija upozna sa predmetom spora (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Lechner i Hess protiv Austrije, od 23. aprila 1987. godine, stav 58, Serija A, broj 118). Takođe, Ustavni sud je utvrdio i neaktivnost suda od godinu dana, i to od 23. oktobra 2001. godine, kada nije održano ročište za glavnu raspravu, do 18. oktobra 2002. godine, za kada je zakazano prvo naredno ročište.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti .

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodio po predlogu za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka u predmetu Opštinskog suda u Čačku P. 286/01, a potom u predmetu Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu P. 22612/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke, a saglasno odredbi člana 89. stav 2. istog zakona, u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

7. U skladu sa usvojenom praksom o načinu otklanjanja štetnih posledica povrede prava zajemčenog Ustavom, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, u konkretnom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kao što je to traženo u ustavnoj žalbi.

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti