Usvojena ustavna žalba zbog pogrešnog oglašavanja nenadležnosti suda za uplatu doprinosa
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da su redovni sudovi povredili pravo na pravično suđenje kada su se oglasili nenadležnim za tužbu kojom se traži uplata doprinosa za beneficirani radni staž, koji je već bio priznat.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mevle Gudžević iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2011. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Mevle Gudžević i utvrđuje se da je rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 844/07 od 21. novembra 2008. godine i rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 1694/08 od 30. decembra 2008. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.
2. Poništava se rešenje Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 1694/08 od 30. decembra 2008. godine i nalaže nadležnom sudu da odluči o žalbi Mevle Gudžević izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 844/07 od 21. novembra 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Mevla Gudžević iz Novog Pazara je, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, 30. januara 2009. godine izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Podnositeljka smatra da su osporena rešenja zasnovana na pogrešnom tumačenju člana 82. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i člana 16. Zakona o parničnom postupku. Navodi da predmet spora nije bilo utvrđivanje prava na beneficirani radni staž, jer joj je, po njenom mišljenju, to pravo „već priznato i ostvareno na osnovu Zapisnika o radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem u AD „Raška Holding Kompanija“ iz Novog Pazara br. 94 od 9. jula 2003. godine“, nego je, po njenom shvatanju, predmet spora obaveza tuženog da, kao „obveznik uplate doprinosa“ izvrši svoju obavezu i uplati joj doprinose „za beneficirani radni staž“, te je zbog toga bio „pasivno legitimisan u ovom sporu“. Podnositeljka ustavne žalbe od Ustavnog suda traži da poništi osporena rešenja, naknadi joj nematerijalnu štetu zbog povrede prava i troškove postupka pred Ustavnim sudom.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom predmetu:
Podnositeljka ustavne žalbe je 7. novembra 2007. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru radi, kako je navela, uplate doprinosa za PIO, ističući da je kod tuženog bila u radnom odnosu na poslovima tkača, da je na osnovu zapisnika o radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem radno mesto tkača uvršteno u kategoriju radnih mesta „sa beneficiranim radnim stažom“, da tuženi tužilji nije uplaćivao uvećani doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, te stoga tužbom traži od suda da tužene, AD „Raška Holding Kompanija“ i „Raška Tkačnica“ DOO, obaveže da joj za period u kome je bila u radnom odnosu nadležnom fondu uplate doprinos po osnovu beneficiranog staža. U prilogu tužbe dostavila je rešenje o iznosu obračunskog osnova ličnog dohotka, rešenje o prestanku radnog odnosa i zapisnik o radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem u AD „Raška Holding Kompanija“ od 9. jula 2003. godine.
Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 844/07 od 21. novembra 2008. godine tužba je odbačena zbog apsolutne nenadležnosti suda, jer je sud, pozivajući se na odredbe čl. 82. i 84. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, našao da nije stvarno nadležan za postupanje u ovoj pravnoj stvari.
Osporenim rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 1694/08 od 30. decembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 844/07 od 21. novembra 2008. godine, uz obrazloženje da je u reč o zahtevu za utvrđivanje, odnosno ostvarivanje prava po osnovu staža osiguranja sa uvećanim trajanjem koji se, u skladu sa odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju na koje se pozvao i prvostepeni sud, podnosi nadležnom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja kod koga se to pravo i ostvaruje, te da je pravilno prvostepeni sud postupio kada je ocenio da je stvarno nenadležan za postupanje u ovoj pravnoj stvari.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Odredbama člana 16. Zakona o parničnim postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (stav 1.) i da će se sud, kad u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi domaći organ, oglasiti nenadležnim, da će ukinuti sprovedene radnje u postupku i da će odbaciti tužbu (stav 2.).
Za odlučivanje u ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05 i 63/06), koji je važio u vreme odlučivanja o tužbi podnositeljke ustavne žalbe. Odredbom člana 52. stav 1. ovog zakona bilo je propisano da osiguraniku koji radi na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima, odnosno poslovima i osiguraniku koji radi na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima posle navršenja određenih godina života ne može uspešno obavljati svoju profesionalnu delatnost, staž osiguranja u efektivnom trajanju računa se sa uvećanim trajanjem pod uslovima utvrđenim ovim zakonom. Odredbom člana 55. stav 1. istog zakona bilo je propisano da radna mesta, odnosno poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, postupak i način za njihovo utvrđivanje, kao i stepen uvećanja staža osiguranja utvrđuje ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja, na predlog fonda. Odredbom člana 82. Zakona bilo je propisano da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju kod fonda, a odredbom člana 84. stav 2. istog zakona da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju u fondu obezbeđuju u postupku predviđenom zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Odredbom člana 1. Pravilnika o utvrđivanju radnih mesta odnosno poslova na kojima se staž osiguranja sa uvećanim trajanjem i postupku i načinu za njihovo utvrđivanje ("Službeni list SRJ", br. 20/97, 48/97, 15/98, 34/98, 47/99, 48/99, 72/99, 7/2000, 17/2000, 26/2000, 48/2000, 22/01, 51/01, 15/02, 32/02, 64/02 i 69/02) koji je bio na snazu u vreme donošenja zapisnika o radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem u AD „Raška Holding Kompanija“, je bilo propisano da se ovim pravilnikom utvrđuju radna mesta, odnosno poslovi na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem sa stepenima uvećanja staža, kao i postupak i način za njihovo utvrđivanje. Odredbama člana 5. Pravilnika je bilo propisano: da evidentiranje u preduzeću, drugom pravnom licu i kod preduzetnika (u daljem tekstu: poslodavac) radnih mesta, odnosno poslova na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem iz člana 2. ovog pravilnika vrši Komisija za evidentiranje radnih mesta, odnosno poslova na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (u daljem tekstu: Komisija), koja se obrazuje u organizaciji za osiguranje (stav 1.); da komisija iz stava 1. ovog člana sačinjava zapisnik u koji se unose samo nazivi radnih mesta, odnosno poslova iz člana 2. ovog pravilnika koji postoje kod poslodavca, i vreme od kada se na tim radnim mestima, odnosno poslovima, u skladu sa ovim pravilnikom staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (stav 2.); da se zapisnik iz stava 2. ovog člana sačinjava u šest primeraka od kojih po jedan zadržava poslodavac i predstavnik stručne organizacije, a ostale primerke - organizacija za osiguranje i da se jedan primerak zapisnika, organizacija za osiguranje dostavlja nadležnom saveznom organu, odnosno organizaciji u roku od pet dana po sačinjavanju (stav 3.).
Odredbom člana 1. Pravilnika o postupku evidentiranja radnih mesta odnosno poslova na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem kod poslodavca (Službeni glasnik RS", br. 15/98 i 25/00) je propisano da se ovim pravilnikom uređuje postupak utvrđivanja radnih mesta, odnosno poslova na kojima se staž osiguranja računa s uvećanim trajanjem i stepen uvećanja, i druga pitanja od značaja za evidentiranje i računanje staža osiguranja s uvećanim trajanjem kod poslodavca. Odredbom člana 6. ovog pravilnika je propisano da komisija sačinjava zapisnik na osnovu stručne dokumentacije koja je služila kao osnov za evidentiranje radnih mesta, odnosno poslova, na kojima se staž osiguranja računa s uvećanim trajanjem i stepena uvećanja, i drugih dokaza koji se nalaze kod poslodavca, a odnose se na opšta akta o sistematizaciji, opisu i popisu radnih mesta, odnosno poslova, o osnivanju poslodavaca, o organizacionim promenama, kao i promenama u tehnologiji rada.
5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da podnositeljka ustavne žalbe smatra da su prilikom donošenja osporenih rešenja sudovi pogrešno primenili materijalno i procesno pravo, a na njenu štetu.
S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je pravilnu primenu materijalnog i/ili procesnog prava, pre svega, nadležan da ceni viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Međutim, Ustavni sud nalazi da proizvoljna i arbitrerna primena materijalnog i/ili procesnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe može dovesti do povrede prava na pravično suđenje, te da u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i od ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi, ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava ceni i sa stanovišta primene materijalnog prava i/ili procesnog prava.
Takođe, Ustavni sud ističe da je odredbom člana 32. stav 1. Ustava izričito utvrđeno pravo na raspravu i odlučivanje pred sudom, koje dalje obuhvata više garancija u situaciji kada je postupak već pokrenut pred sudom. Međutim, navedena ustavna odredba ne obuhvata izričito garanciju prava na pristup sudu, odnosno garanciju da će svaki zahtev koji se odnosi na građanska prava i obaveze biti razmotren od strane suda. Po oceni Ustavnog suda, iako nije izričito utvrđeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pravo na pristup sudu predstavlja sastavni deo prava na pravično suđenje, jer je preduslov odlučivanja o nečijim pravima i obavezama vođenje postupka u kome će se o tim pravima i obavezama raspraviti i odlučiti.
Ustavni sud ocenjuje da je nesporno da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju kod nadležnog fonda kao organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i da se u tom slučaju, u procesnom smislu, prava ostvaruju u postupku koji se sprovodi primenom odredaba opšteg upravnog postupka. Međutim, pod ostvarivanjem prava podrazumeva se priznavanje i utvrđivanje određenog prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Kada je reč o pravu na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, Ustavni sud ističe da je postupak utvrđivanja ovog prava, saglasno Zakonu, uređen navedenim podzakonskim aktom – pravilnikom, kojim je predviđen postupak i način utvrđivanja radnih mesta, odnosno poslova na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem sa stepenima uvećanja staža, kao i i druga pitanja od značaja za evidentiranje i računanje staža osiguranja s uvećanim trajanjem kod poslodavca. Iz navedenog dalje sledi da je pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem utvrđeno i priznato svim zaposlenim licima koja kod poslodavca rade na radnim mestima, odnosno poslovima koja su obuhvaćena aktom donetim na osnovu Pravilnika.
Iz utvrđenih činjenica konkretnog slučaja, Ustavni sud je konstatovao da je zapisnikom na koji se u ustavnoj žalbi, a prethodno i u tužbi pozvala podnositeljka, Komisija za evidentiranje radnih mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, a koja je obrazovana u okviru Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, zaposlenima koji kod ovog poslodavca, tuženog, rade na radnom mestu tkača priznato pravo na staž osiguranja koji joj se računa sa uvećanim trajanjem. Takođe, iz dokaza koje je podnositeljka ustavne žalbe uz tužbu priložila sudu nesporno je da je ona radila na radnom mestu tkača, iz čega proizlazi da je i njoj bilo utvrđeno i priznato pravo na staž osiguranja koji joj se računa sa uvećanim trajanjem. Prema odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac ima obavezu uplate odgovarajućih, uvećanih, doprinosa licima kojima je utvrđeno pravo da im se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Ustavni sud je dalje konstatovao i da podnositeljka podnela tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru radi „uplate uvećanog doprinosa PIO“ za period od 1. juna 1992. godine do 12. septembra 2006. godine, za koji period joj tuženi poslodavac nije uplaćivao prethodno priznat „beneficirani staž“.
Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja kojima su se sudovi oglasili apsolutno nenadležnim i predmetnu tužbu odbacili, smatrajući da se radi o zahtevu za utvrđivanje prava na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem o kome treba da odluči nadležni fond penzijskog i invlidskog osiguranja u upravnom postupku, posledica u toj meri pogrešne primene propisa kojima se uređuje oblast penzijskog i invalidskog osiguranja da je takva pogrešna primena materijalnog prava dovela do pogrešne i proizvoljne primene odredaba Zakona o parničnom postupku o nadležnosti suda, čime joj je u suštini uskraćeno pravo na pristup sudu i time povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
Stoga je Sud utvrdio da je osporenim rešenjima Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 844/07 od 21. novembra 2008. godine i Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 1694/08 od 30. decembra 2008. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje garantovano članom 32. stav 1. Ustava, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.
Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 1694/08 od 30. decembra 2008. godine, kako bi nadležni sud ponovo odlučio o žalbi tužilje izjavljene protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 844/07 od 21. novembra 2008. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.
Kod činjenice da zbog utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud poništava osporeno rešenje Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 1694/08 od 30. decembra 2008. godine, to je, po oceni Ustavnog suda, zahtev podnositeljke ustavne žalbe da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, za sada preuranjen, zbog čega je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.
Povodom zahteva podnositeljke koji se odnosi na naknadu troškova ustavnosudskog postupka, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred Sudom snose svoje troškove.
6. Na osnovu svega izloženog i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević