Odluka Ustavnog suda o povredi prava nedostavljanjem drugostepene oslobađajuće presude

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje jer nadležni sud podnosiocu nije dostavio drugostepenu oslobađajuću presudu. Ovaj propust ga je onemogućio u ostvarivanju prava na rehabilitaciju i naknadu štete, zbog čega je naloženo hitno dostavljanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-152/2010
07.03.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Marka Rakićevića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 20 13. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Marka Rakićevića i utvrđuje da je radnjom Okružnog (sada Višeg) suda u Čačku – propuštanje m dostavljanja drugostepene presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 589/08 od 16. juna 2009. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odb ija kao neosnovana.

2. Nalaže se Višem sudu u Čačku da podnosiocu ustavne žalbe i njegovom braniocu bez odlaganja dostavi drugostepenu presudu Vrhovnog suda Srbije Kž. 589/08 od 16. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marko Rakićević iz Čačka, preko punomoćnika Zorice Đoković, advokata iz Čačka, podneo je Ustavnom sudu 12. januara 20 10. godine ustavnu žalbu protiv radnji Okružnog suda u Čačku, Vrhovnog suda Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova – Sekretarijat u Čačku, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 29. stav 2, člana 31, člana 32. stav 1, člana 33. stav 6. i člana 35. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da se protiv podnosioca ustavne žalbe pred Okružnim sudom u Čačku vodi o krivični postupak zbog krivičnih dela zločinačko udruživanje iz člana 227. stav 2. KZRS i ubistvo u pomaganju iz člana 47. stav 2. tač. 3) i 4) u vezi sa članom 24. KZJ; da je predmetni postupak pravnosnažno okončan oslobađajućom presudom; da je prvi put lišen slobode 29. marta 2003. godine, pa je više puta puštan na slobodu a potom ponovo pritvaran, zbog čega je u pritvoru proveo dve godine, jedan mesec i deset dana; da je postupanje nadležnih organa, policije i sudova, dovelo do povrede navedenih ustavnih prava.

U odnosu na povredu pojedinih označenih prava, podnosilac je naveo:

- da mu je pravo da se lice lišeno slobode bez odluke suda preda nadležnom sudu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, iz člana 29. stav 2. Ustava, povređeno nezakonitim postupanjem policije u pretkrivičnom postupku, odnosno nezakonitim određivanjem i držanjem u policijsko m pritvor u bez odluke suda, počev od 29. marta do 22. aprila 2003. godine ( prvo saslušanje u policiji je sprovedeno 7. maja 2003. godine), pri čemu nije izveden pred sudiju radi saslušanja, niti mu je omogućeno da pokrene bilo kakav sudski postupak radi preispitivanja zakonitosti lišenja slobode;

- da mu je pravo da sud trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme iz člana 31. Ustava povređeno time što mu je sud odredio i više puta produžio pritvor, navodeći za to razloge koji nisu bili ni odgovarajući ni dovoljni, pri čemu su sve žalbe koje je lično i preko branioca izjavio protiv rešenja o određivanju i produženju pritvora odbijene;

- da su mu prava iz člana 32. stav 1. i člana 35. stav 1. Ustava povređena time što njemu i njegovim braniocima Okružni sud u Čačku nije dostavio drugostepenu presudu Vrhovnog suda Srbije Kž. 589/08 od 16. juna 2009. godine, kojom je predmetni krivični postupak pravnosnažno okončan oslobađajućom presudom, pa mu je onemogućeno ostvarivanje zajemčenog prava na rehabilitaciju i naknadu štete ;

- da su mu pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. i pravo da mu se sudi bez odlaganja iz člana 33. stav 6. Ustava povređeni time što je predmetni krivični postupak protiv njega trajao nesrazmerno dugo, od 12. jula 2004. godine, kada je podignuta optužnica, pa do 16. juna 2009. godine, kada je postupak pravnosnažno okončan.

Osnov za ispitivanje radnji i akata donetih pre stupanja na snagu Ustava i Zakona o Ustavnom sudu podnosilac nalazi u članu 17. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, kao sastavnom delu Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povred e označenih ustavnih prava i naloži Višem sudu u Čačku da podnosiocu dostavi presudu Vrhovnog suda Srbije Kž. 589/08 od 16. juna 2009. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Postupajući po nalogu Ustavnog suda, vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Čačku je dostavio izjašnjenje na navode ustavne žalbe , u kome je naveo:

- da je Okružni sud u Čačku u svemu postupao u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala;

- da je postupak vođen i sproveden u najkraćem mogućem roku, bez povrede prava na suđenje u razumnom roku, u skladu sa načelom hitnosti, imajući u vidu obim i složenost predmeta, broj okrivljenih i broj krivičnih dela koja su im stavljena na teret;

- da je prva prvostepena presuda doneta nakon jedne godine i pet meseci od početka glavnog pretresa, a druga u roku od šest meseci od ukidanja prethodne presude;

- da su navodi o neosnovanom pritvoru bez pravnog utemeljenja, s obzirom na to da je pritvor preispitivan u zakonskim rokovima i produžavan iz zakonom predviđenih razloga;

- da je Okružni sud u Čačku više puta donosio rešenja o ukidanju pritvora (prvi put rešenjem K. 83/04 od 4. februara 2005. godine), ali je Vrhovni sud Srbije ova rešenja preinačavao i okrivljenom ponovo određivao pritvor;

- da je okrivljenom pritvor konačno ukinut 23. juna 2006. godine, nakon objavljivanja prvi put donete prvostepene oslobađajuće presude;

- da je okrivljenom povređeno pravo u pogledu dostavljanja presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 589/08 od 16. juna 2009. godine, ali da je punomoćnik okrivljenog, advokat Z.Đ. iz Čačka, 15. decembra 2009. godine izvršio uvid i kopiranje spisa predmeta K. 93/07, pa je 12. januara 2010. godine sudu podne o zahtev za naknadu troškova postupka okrivljenom, pozivajući se pri tome da je okrivljeni Marko Rakićević presudom Okružnog suda u Čačku K. 93/07 od 5. novembra 2007. godine, potvrđenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. 589/08 od 16. juna 2009. godine, oslobođen od optužbe, ne zahtevajući pri tome da se okrivljenom ili njegovim braniocima dostavi drugostepena presuda.

4. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u priloženu dokumentaciju i pribavljeno izjašnjenje, i iz nj ih i navoda ustavne žalbe utvrdio :

- da je optužnica Okružnog javnog tužioca u Čačku Kt. 53/03 protiv okrivljenog podignuta 12. jula 2004. godine;

- da se Okružni sud u Čačku 19. avgusta 2004. godine rešenjem Kv. 295/04 oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u predmetu i da je spise predmeta dostavio Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu;

- da je Vrhovni sud Srbije rešenjem Kr. O.K. 2/04 od 4. oktobra 2004. godine za vođenje postupka odredio kao stvarno i mesno nadležan Okružni sud u Čačku;

- da je predsednik veća dopisom od 22. oktobra 2004. godine predložio Specijalnom tužiocu Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu da uputi zahtev Republičkom javnom tužiocu da mu se prenese nadležnost po optužnici Okružnog javnog tužioca u Čačku Kt. 53/03 od 25. juna 2004. godine;

- da je zamenik Specijalnog tužioca dopisom od 3. novembra 2004. godine obavestio Okružni sud u Čačku da se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu iz nadležnosti Specijalnog tužilaštva;

- da je predsednik veća 9. novembra 2004. godine obavestio predsednika Okružnog suda u Čačku da postoje razlozi za njegovo izuzeće u predmetu K. 84/04, i tražio je svoje izuzeće od daljeg postupanja, pa je predsednik tog suda 30. novembra 2004. godine izuzeo dotadašnjeg predsednika veća od daljeg postupanja, što je potvrđeno rešenjem Vrhovnog suda Srbije 2. decembra 2004. godine;

- da je glavni pretres u predmetu zakazan za 31. maj 2005. godine;

- da je Okružni sud u Čačku 23. maja 2006. godine doneo presudu K. 83/04, izradio je do 23. oktobra 2010. godine i, nakon dostavljanja pismenih otpravaka strankama, prijema izjavljenih žalbi i njihovog dostavljanja na odgovor, 13. februara 2007. godine spise predmeta dostavio Vrhovnom sudu Srbije;

- da je okrivljenom, nakon objavljivanja prvostepene oslobađajuće presude, pritvor ukinut 23. juna 2006. godine;

- da je presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. 349/07 od 10. maja 2007. godine delimično potvrđena a delimično ukinuta prvostepena presuda i spisi predmeta su vraćeni Okružnom sudu u Čačku 29. avgusta 2007. godine;

- da je nova oslobađajuća presuda Okružnog suda u Čačku K. 93/07 doneta 5. novembra 2007. godine;

- da je presuda Okružnog suda u Čačku K. 93/07 od 5. novembra 2007. godine dostavljena Vrhovnom sudu Srbije radi odlučivanja o žalbi 4. marta 2008. godine, pa je Vrhovni sud Srbije 16. juna 2009. godine doneo presudu Kž. 589/08 i spise predmeta vratio Okružnom sudu u Čačku 26. avgusta 2009. godine;

- da presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. 589/08 od 16. juna 2009. godine nije dostavljena okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, kao ni njegovim braniocima D.O. iz Beograda i I.Ć. iz Čačka, propustom tadašnjeg predsednika veća, iz nepoznatih razloga;

- da je punomoćnik podnosioca, advokat Z.Đ. iz Čačka, na osnovu punomoćja za razgledanje i kopiranje spisa predmeta 15. decembra 2009. godine izvršio uvid i kopira o spise , i 12. januara 2010. godine , u ime podnosioca kao okrivljenog , sudu podne o zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, pozivajući se na to da je okrivljeni Marko Rakićević presudom Okružnog suda u Čačku K. 93/07 od 5. novembra 2007. godine, potvrđenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. 589/08 od 16. juna 2009. godine, oslobođen od optužbe, ne zahtevajući pri tome da se okrivljenom ili njegovim braniocima dostavi drugostepen a presuda .

5. Odredbom člana 2 9. stav 2. Ustava jemči se da lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti predato nadležnom sudu, u protivnom se pušta na slobodu.

Članom 31. Ustava je utvrđeno: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, kao i da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, te da se, ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni pušta na slobodu (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se p ritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je garantovano da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredba člana 33. stav 6. Ustava jemči da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja.

Član 35. stav 1. Ustava utvrđuje da onaj k o je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom.

Odredbe člana 1 62. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP) glase: „Ako okrivljeni ima branioca, optužnica, optužni predlog, privatna tužba i sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu ili prigovor, kao i žalba protivne stranke koja se dostavlja radi odgovora, dostaviće se braniocu i okrivljenom po odredbama člana 161. ovog zakonika. U tom slučaju, rok teče od dana dostavljanja pismena okrivljenom, odnosno braniocu. Ako se okrivljenom ne može dostaviti odluka, odnosno žalba zato što nije prijavio promenu adrese, to pismeno istaći će se na oglasnoj tabli suda i protekom osam dana od dana isticanja smatra se da je izvršeno punovažno dostavljanje.“ Odredbom stava 5. istog člana Zakonika je propisano da je, a ko se pismeno ima dostaviti braniocu okrivljenog, a on ima više branilaca, dovoljno da se dostavi jednom od njih. Odredbom člana 557. stav 1. ovog zakonika se određuje da p ravo na naknadu štete zastareva za tri godine od dana pravnosnažnosti prvostepene presude kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe ili kojom je optužba odbijena, odnosno pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim je postupak obustavljen, a ako je povodom žalbe rešavao viši sud - od dana prijema odluke višeg suda.

6. Ocenjujući postojanje povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od sadržine ove odredbe prema kojoj svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Po mišljenju Ustavnog suda, pravo okrivljenog da se odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega u sebi sadrži, pored ostalog, i pravo okrivljenog na dostavljanje presude, s obzirom na to da je to jedini zakonom propisan način saznanja o tome kako je odlučeno o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Pored toga, odredba člana 162. stav 4. ZKP decidirano sadrži obavezu suda da presudu dostavi okrivljenom i njegovom braniocu, jer svi propisani rokovi teku od dana dostavljanja presude okrivljenom, odnosno njegovom braniocu, i to za svakog od njih ponaosob.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio kao nespornu činjenicu da Okružni sud u Čačku drugostepenu krivičn u presud u Vrhovnog suda Srbije Kž. 589/08 od 16. juna 2009. godine nije dostavio ni okrivljenom, niti bilo kom od njegovih branilaca. Kako je ovom presudom potvrđena prvostepena presuda Okružnog suda u Čačku K. 93/07 od 5. novembra 2007. godine, kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe, i time je postupak pravnosnažno okončan, očito je da je tom presudom odlučivano o pravima okrivljenog. Imajući u vidu da je jedini zakonom uspostavljeni način da sazna na koji način je odlučeno o njegovim pravima i obavezama – dostavljanje presude, kršenjem ove zakonske obaveze, po oceni Ustavnog suda, nadležni sud uskraćuje okrivljenom pravo na odlučivanje o njegovim pravima i obavezama, odnosno time vrši povredu prava na pravično suđenje . Činjenica da je advokat Z.Đ. razgledala i kopirala spise predmeta i u ime okrivljenog podnela zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, ne zahtevajući pri tom naknadno dostavljanje presude, po oceni Ustavnog suda, ne oslobađa sud zakonske obaveze da drugostepenu presudu dostavi okrivljenom i njegovom braniocu, pa je kršenjem ove obaveze počinjena i povreda podnosiočevog prava iz člana 32. stav 1. Ustava .

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je, u konkretnom slučaju , podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, pa je , saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ), ustavnu žalbu u tom delu usvojio, i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke .

7. Podnosilac tvrdi da su mu pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo da mu se sudi bez odlaganja iz člana 33. stav 6. Ustava povređeni time što je predmetni krivični postupak protiv njega trajao nesrazmerno dugo, od 12. jula 2004. godine, kada je podignuta optužnica, pa do 16. juna 2009. godine, kada je postupak pravnosnažno okončan, odnosno oko pet godina.

Prilikom ocene postojanj a povrede označen ih ustavn ih prava, Ustavni sud je pošao od već utvrđenih kriterijum a ( složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca) i kretao se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi.

Imajući u vidu obim i složenost predmeta, broj okrivljenih, broj krivičnih de la koja su im stavljena na teret, činjenicu da je prva prvostepena presuda doneta nakon jedne godine i pet meseci od početka glavnog pretresa, a druga u roku od šest meseci od ukidanja prethodne presude, te da je kompletan krivični postupak pravnosnažno okončan za nepunih pet godina, Ustavni sud ocenjuje da u konkretnom slučaju period od pet godina ne predstavlja period trajanja krivičnog postupka kojim bi bilo povređen o podnosiočev o prav o na suđenje u razumnom roku i pravo da mu se sudi bez odlaganja iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava .

8. U odnosu na navode o povred i prava iz člana 35. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, pre svega, imao u vidu odredb u člana 557. stav 1. ZKP , koja propisuje da pravo na naknadu štete zastareva za tri godine od dana pravnosnažnosti prvostepene presude kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe ili kojom je optužba odbijena, odnosno pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim je postupak obustavljen, a ako je povodom žalbe rešavao viši sud - od dana prijema odluke višeg suda.

U sprovedenom postupku nesporno je utvrđeno da drugostepena presuda, kojom je potvrđena prvostepena oslobađajuća presuda, podnosiocu i njegovom braniocu nije uručena. S obzirom na to da pravo na podnošenje zahtev a za naknadu štete podnosiocu teče od dana prijema te presude , kao i da je Ustavni sud izrekom ove odluke naložio Višem sudu u Čačku da podnosiocu presudu dostavi, po oceni Ustavnog suda, podnosiočevo pravo iz člana 35. stav 1. Ustava, za sada nije moglo biti povređeno, jer će podnosiocu osporena presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. 589/08 od 16. juna 2009. godine biti naknadno uručena, pa će rok teći od dana njenog prijema.

9. Prema izloženom, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe ni je povređen o pravo na suđenje u razumnom roku i pravo da mu se sudi bez odlaganja iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava, kao ni pravo na rehabilitaciju iz člana 35. stav 1. Ustava, pa je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbio, i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da ga je Ministarstvo unutrašnjih poslova – Sekretarijat u Čačku lišio slobode 29. marta 2003. godine, ali ga nije u roku od 48 časova izveo pred sudiju radi saslušanja, čime je povređeno njegovo pravo na preispitivanje zakonitosti lišenja slobode iz člana 29. stav 2. Ustava.

U ustavnoj žalbi se, takođe, ističe da je podnosiočevo pravo da mu sud trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme iz člana 31. Ustava povređeno time što mu je sud odredio i više puta produžio pritvor, navodeći za to razloge koji nisu bili ni odgovarajući ni dovoljni, pri čemu su sve žalbe koje je lično i preko branioca izjavio protiv rešenja o određivanju i produženju pritvora odbijene. Iz navoda ustavne žalbe, kao i priložene dokumentacije, proizlazi da su sudska rešenja o određivanju, odnosno produženju pritvora, doneta u periodu od 4. marta 2005. godine do 23. juna 2006. godine, kada je okrivljenom, nakon objavljivanja prvostepene oslobađajuće presude, pritvor ukinut.

Ustavna žalba je kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, iz čega proizlazi da se ustavnom žalbom mogu osporavati samo pojedinačni akti državnih organa i organizacija koje imaju javna ovlašćenja koji su doneti, odnosno radnje koje su preduzete, nakon stupanja na snagu Ustava.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da se podnetom ustavnom žalbom osporavaju radnje izvršene pre stupanja Ustava na snagu, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

11. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za otklanjanje štetnih posledica prouzrokovanih povredom njegovog ustavnog prava, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti naknadnim dostavljanjem presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 589/08 od 16. juna 2009. godine. Stoga je Ustavni sud naložio Višem sudu u Čačku da podnosiocu ustavne žalbe i njegovom braniocu bez odlaganja dostavi navedenu drugostepenu krivičnu presudu, te je, saglasno odredbi člana 89. st av 2. Zakona o Ustavnom sudu , odlučio kao u tački 2. izreke.

12. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/07, 27/07 i 76/11 ), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava nedostavljanjem drugostepene oslobađajuće presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti