Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju. Podnosilac osporava odluku o privremenoj meri, ali ne navodi ustavnopravne razloge koji bi ukazali na povredu prava na pravično suđenje ili pravno sredstvo, već osporava zakonitost odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1521/2010
17.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Ustavnog suda dr Dragiša Slijepčević, dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi „NICOM“ d.o.o. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba „NICOM“ d.o.o. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž. 60/10 od 10. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. „NICOM“ d.o.o. iz Niša, preko punomoćnika Sonje Spasović, advokata iz Niša, podneo je Ustavnom sudu 9. marta 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž. 60/10 od 10. februara 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozvao i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i prava na delotvorni pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je prvostepenim rešenjem usvojena privremena mera po predlogu podnosioca ustavne žalbe, dok je osporenim drugostepenim rešenjem delimično usvojena žalba izvršnog dužnika pa je prvostepeno rešenje u jednom delu ukinuto, izvršenje obustavljeno, a sve sprovedene radnje ukinute. Podnosilac ustavne žalbe ističe da drugostepeni sud nije imao zakonsko ovlašćenje da obustavi izvršenje, jer to procesno ovlašćenje ima jedino prvostepeni sud, saglasno odredbi člana 19. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. Smatra da mu je takvim postupanjem drugostepnog suda povređeno pravo na pravno sredstvo, jer nije imao mogućnost da ospori rešenje o obustavi postupka.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Osnovnog suda u Prokuplju I. 4089/10 od 29. januara 2010. godine, u stavu prvom izreke usvojena predložena privremena mera izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv izvršnog dužnika, kojom se izvršni poverilac ovlašćuje da sam ili preko trećeg lica iznese opremu i robu, bliže opisane u navedenom stavu izreke, iz poslovnog prostora izvršnog dužnika. U stavu drugom izreke ovog rešenja obavezan je izvršni poverilac da u roku od osam dana pokrene parnični postupak radi opravdanja privreme mere, te da o tome obavesti sud dostavljanjem primerka tužbe sa prijemnim pečatom nadležnog suda. U stavu trećem izreke ovog rešenja određeno je da će ova privremena mera trajati do okončanja parničnog postupka, dok je u stavu četvrtom izreke određeno da žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Viši sud u Prokuplju je osporenim rešenjem Gž. 60/10 od 10. februara 2010. godine delimično usvojio žalbu izvršnog dužnika pa je prvostepeno rešenje ukinuto, izvršenje obustavljeno, a sve sprovedene radnje ukinute, u stavu prvom izreke u pogledu iznošenja opreme iz poslovne prostorije izvršnog dužnika, dok je prvostepeno rešenje u navedenom stavu izreke potvrđeno u pogledu iznošenje robe iz poslovne prostorije izvršnog dužnika. Prvostepeno rešenje je u navedenom delu ukinuto, jer nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za određivanje privremene mere u tom delu.

4. Odredbama člana Ustava, na čije se povrede poziva podnosilac ustavne žalbe, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), kao i pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Ustavni sud konstatuje da je označenim čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda garantovano pravo na pravično suđenje i pravo na delotvorno pravno sredstvo, čiju zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije u čl. 32. i 36. te se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja ovih prava vrši u odnosu na navedene odredbe Ustava.

5. Ustavni sud posebno ukazuje na to da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je izvršni postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i to da li je osporenim drugostepenim rešenjem podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Formalno pozivanje na povredu ustavnih zajemčenih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenog drugostepenog rešenja, niti je ukazano na proizvoljnost u njenom donošenju.

Podnosilac ustavne žalbe nije osporio razloge na kojima se zasniva osporeno drugostepeno rešenje o delimičnom usvajanju žalbe izvršnog dužnika. Tvrdnje podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje zasnivaju se na tome da drugostepeni sud nije imao zakonsko ovlašćenje da obustavi izvršenje privremene mere u pogledu iznošenja opreme podnosioca, već samo da ukine rešenje o privremenoj meri u tom delu.

Zakon o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 124/05) nema posebnih odredaba kojima se uređuje drugostepeni izvršni postupak. U navedenom smislu na ovaj postupak se, saglasno odredbama člana 27. i člana 263. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, primenjuju pravila parnične procedure o žalbi protiv prvostepenog rešenja. Odredbama člana 387. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 124/05 i 111/09) propisano je da drugostepeni sud reševajući o žalbi može: odbaciti žalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili neodozvoljenu (stav 1. tačka 1.); odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi rešenje prvostepenog suda (stva 1. tačka 2.); preinačiti rešenje ili ga ukinuti i po potrebi predmet vratiti na ponovni postupak (stav 1. tačka 3)).

Viši sud u Prokuplju je osporenim rešenjem Gž. 60/10 od 10. februara 2010. godine pored toga što je ukinuo prvostepeno rešenje u delu koji se odnosi na iznošenje opreme, obustavio je i izvršenje u navedenom delu, a takvo procesno ovlašćenje nema izvršni sud u postupku po žalbi. Ustavni sud ukazuje da prekoračenje zakonskih ovlašćenja od strane drugostepenog suda u konkretnom slučaju nije imalo za posledicu drugačiji krajnji ishod izvršnog postupka povodom podnetog predloga za određivanje privremene mere, jer bi o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda u izvršnom postupku odlučio isti sud koji je doneo osporeno rešenje – Viši sud u Prokuplju. Takođe, ovakav propust suda nije uzrokovao povredu procesnih garancija koja se pružaju strankama u postupku po žalbi.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu ili uskraćivanje prava na pravično suđenje, kao i prava na pravno sredstvo podnosioca ustavne žalbe pred sudovima.

U vezi istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne nije naveo da je izvršni sud u bitnoj istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji odlučio na drugačiji način, niti je za svoje tvrdnje o povredi navedenog ustavnog prava priložio odgovarajuće dokaze.

Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti