Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava drugostepeno rešenje i vraća predmet na ponovno odlučivanje. Utvrđeno je da je sud proizvoljno tumačio dokaz o prelasku obaveze na izvršnog dužnika, čime je povređeno pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1521/2018
04.03.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Jovan Ćirić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. T . iz Babušnice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. marta 202 1. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. T . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Pirotu Gž. 1386/17 od 21. decembra 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Pirotu Gž. 1386/17 od 21. decembra 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Pirotu Ii. 877/17 od 11. avgusta 2017. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. T . iz Babušnice je , 6. februara 201 8. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Pirotu Gž. 1386/17 od 21. decembra 2017. godine , koju je dopunio podneskom od 29. marta 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje , prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1 , člana 36. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je Viši sud u Pirotu proizvoljno i na štetu podnosioca ustavne žalbe protumačio sadržinu Odluke od 19. novembra 2016. godine, kojom je Opština Babušnica, ovde izvršni dužnik, preuzela sve ugovorene i finansijske obaveze njegovog poslodavca, inače javnog preduzeća čiji je izvršni dužnik osnivač, a koje je prestalo da postoji pripajanjem drugom javnom preduzeću; da je izvršni dužnik 30. novembra 2016. godine dao saglasnost na nacrt Ugovora o pripajanju od 4. novembra 2016. godine, čime se, pored ostalog, saglasio i sa odredbom člana 11. stav 1, u kojoj je navedeno da podnosiocu ustavne žalbe, kao direktoru preduzeća koje se gasi pripajanjem, prestaju ovlašćenja i dužnosti danom registracije statusne promene, a koja je izvršena 8. novembra 2017. godine; da iz toga sledi da je izvršni dužnik preuzeo sve obaveze nastale do navedenog datuma, uključujući i zarade podnosioca ustavne žalbe, koji je sve vreme bio u radnom odnosu; da je isti drugostepeni sud u čak tri predmeta u kojima je podnosilac ustavne žalbe tražio prinudnu naplatu zarade prema istom izvršnom dužniku i na isti način (koristeći obračun zarade kao izvršnu ispravu) izneo suprotan stav, tako što je Odluku izvršnog dužnika od 19. novembra 2016. godine prihvatio kao dokaz o prelazu potraživanja iz izvršne isprave, na koji način je, pored prava na pravično suđenje i prava na pravičnu naknadu za rad, podnosiocu ustavne žalbe povređeno i pravo na jednaku zaštitu prava.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeni akt i podnosiocu prizna pravo na naknadu štete zbog povrede ustavnih prava , i to nematerijalne u iznosu od 100 evra i materijalne u visini naplaćenih iznosa, koji su, nakon donošenja osporenog akta, postali predmet protivizvršenja, kao i troškova tog postupka.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u osporeni akt i dokumentaciju koja je dostavljena uz ustavnu žalbu , pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 11. avgusta 2017. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo Osnovnom sudu u Pirotu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Opštine Babušnica, na osnovu izvršne isprave koju predstavlja obračun zarade za mesec maj 2017. godine, izdat od JP „D. g . z . p . k . r . o . B .“. U predlogu je, pored ostalog, navedeno da je poslodavac izvršnog poverioca prestao da postoji pripajanjem drugom javnom preduzeću, te da je novčanu obavezu iz izvršne isprave preuzeo izvršni dužnik, Odlukom od 19. novembra 2016. godine.

Rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Pirotu Ii. 877/17 od 11. avgusta 2017. godine određeno je predloženo izvršenje.

Izvršni dužnik je u žalbi od 31. avgusta 2017. godine, pored ostalog, naveo: da obaveza iz izvršne isprave nije prešla na njega, saglasno odredbi člana 74. stav 1. tačka 7) u vezi sa članom 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da su Odlukom od 19. novembra 2016. godine preuzete samo nastale ugovorene i finansijske obaveze JP „D. g . z . p . k . r . o . B .“, ne i obaveza isplate zarada direktoru koje su nastale u 2017. godini.

Izvršni poverilac je u odgovoru na žalbu, pored ostalog, naveo: da je uz predlog za izvršenje priložena Odluka od 19. novembra 2016. godine, iz koje se jasno vidi da izvršni dužnik preuzima sve nastale ugovorene i finansijske obaveze i potraživanja JP „D. g . z . p . k . r . o . B .“, koje je statusnom promenom pripojeno JKP „K.“; da je Odluka doneta nakon zaključenja nacrta Ugovora o pripajanju koji je dostavljen u prilogu; da se suština Odluke ogleda u tome da izvršni dužnik preuzima sve obaveze preduzeća prenosioca, uključujući i one iz 2017. godine, kako iste ne bi opteretile preduzeće sticaoca; da je u članu 11. nacrta Ugovora o pripajanju navedeno da njemu kao direktoru prestaju dužnosti i ovlašćenja danom registracije statusne promene.

Odlučujući o žalbi izvršnog dužnika, Viši sud u Pirotu je doneo osporen o rešenje Gž. 1386/17 od 21. decembra 2017. godine , koj im je preinačio pobijano rešenje o izvršenju, tako što je predlog za izvršenje odbijen kao neosnovan, te je izvršni postupak obustavljen .

U obrazloženju osporenog drugostepen og rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je Odluku od 19. novembra 2016. godine donela Skupština opštine Babušnica; da je u članu 1. Odluke propisano da će Opština Babušnica preuzeti sve nastale ugovorene i finansijske obaveze i potraživanja JP „D. g . z . p . k . r . o . B .“, prestankom rada istog, zbog statusne promene pripajanja JKP „K.“; da je tumačenjem te odredbe sud zaključio da je Opština Babušnica preuzela sve ugovorene i finansijske obaveze i potraživanja koja su nastala do donošenja Odluke, odnosno, do datuma kada je počela njena primena, a to je 1. decembar 2016. godine, kako je navedeno u članu 2. Odluke; da je za dozvolu predloženog izvršenja bilo potrebno da izvršni poverilac dokaže da je obaveza isplate zarade za maj 2017. godine prešla na izvršnog dužnika, a kako to ne proizlazi iz Odluke od 19. novembra 2016. godine, to sud nalazi da je predlog za izvršenje neosnovan.

Rešenjem Agencije za privredne registre BD 94378/17 od 8. novembra 2017. godine usvojena je registraciona prijava, pa je iz Registra privrednih subjekata brisana D. g . z . p . k . r . o . B, uz zabeležbu statusne promene pripajanja navedenog javnog preduzeća, kao društva koje prestaje pripajanjem, društvu sticaocu JKP „K .“ Babušnica.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje, 113/17 – autentično tumačenje, 54/19 i 9/20 – autentično tumačenje) (u daljem tekstu: ZIO) propisano je: da se izvršni postupak vodi i na predlog i u korist lica koje kao izvršni poverilac nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, ako javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave prešlo ili preneto na njega, a ako takav dokaz nije moguć – ako prelaz ili prenos potraživanja dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku (stav 1.); da kad posle donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave potraživanje pređe ili bude preneto sa izvršnog poverioca na drugo lice, na predlog sticaoca, rešenjem protiv kog je dozvoljen prigovor utvrđuje se da je on stupio na mesto izvršnog poverioca, ako prelaz ili prenos dokaže javnom ili po zakonu overenom ispravom (stav 2.); da se odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno primenjuju i kad se izvršni postupak vodi prema licu koje u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi nije označeno kao dužnik, kao i kada posle donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave obaveza izvršnog dužnika pređe ili bude preneta na drugo lice, kao sticaoca obaveze (stav 3.). Odredbom člana 74. stav 1. tačka 7) ZIO propisano je da izvršni dužnik može žalbom da pobija rešenje o izvršenju iz razloga koji sprečavaju sprovođenje izvršenja, pored ostalog, ako potraživanje nije prešlo ili nije preneto na izvršnog poverioca ili ako obaveza nije prešla ili nije preneta na izvršnog dužnika, a odredbom člana 80. stav 1. da se rešenjem o usvajanju žalbe obustavlja izvršni postupak, preinačava prvostepeno rešenje o izvršenju i odbija predlog za izvršenje.

Odredbama Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19 ) (u daljem tekstu: ZPD) propisano je : da se statusnom promenom društvo (u daljem tekstu: društvo prenosilac) reorganizuje tako što na drugo društvo (u daljem tekstu: društvo sticalac) prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi članovi u tom društvu stiču udele, odnosno akcije (član 483. stav 1.); da se jedno ili više društava može pripojiti drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije (član 48 6.). Odredbama člana 505. ZPD je propisano: da pravne posledice statusne promene nastupaju danom registracije statusne promene u skladu sa zakonom o registraciji, te, pored ostalog, imovina i obaveze društva prenosioca prelaze na društvo sticaoca, u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele (stav 1. tačka 1)) ; da ako se statusnom promenom društvo prenosilac gasi, nastupaju i sledeće pravne posledice – društvo prenosilac prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, obaveze društva prenosioca prelaze na društvo sticaoca u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele, i društvo sticalac postaje novi dužnik u pogledu tih obaveza, a ako postoji više društava sticalaca, svako od njih supsidijarno odgovara za obaveze koje su u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele prešle na ostala društva sticaoce do iznosa razlike vrednosti imovine društva prenosioca koja mu je preneta i obaveza društva prenosioca koje je preuzeo, osim ako je sa određenim poveriocem drugačije ugovoreno (stav 3. tač. 1) i 2)).

5. Ocenjujući navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, polazeći od utvrđenih činjenica i iznetih ustavnopravnih razloga, konstatovao da se ustavnom žalbom ukazuje na proizvoljnost ocene Višeg suda u Pirotu da Odluka Skupština opštine Babušnica od 19. novembra 2016. godine ne dokazuje da je obaveza iz izvršne isprave – obračuna zarade za maj 2017. godine sa JP „D . g . z . p . k . r . o . B .“ prešla na Opštinu Babušnica, koja je u predlogu za izvršenje označena kao izvršni dužnik .

Stoga Ustavni sud smatra da, u okviru ocene osnovanosti ovih navoda, treba sagledati sprovedeni postupak kao jedinstvenu celinu i oceniti da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili arbitrerna, čime bi ukazala na očiglednu nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Podnosilac ustavne žalbe je bio zaposlen u JP „D. g . z . p . k . r . o . B .“, na radnom mestu direktora. Ovo javno preduzeće je prestalo da postoji pripajanjem drugom javnom preduzeću, po kom osnovu je brisano iz registra privrednih subjekata, i to rešenjem Agencije za privredne registre od 8. novembra 2017. godine, kojim je, takođe, izvršena registracija statusne promene. Prema tome, Ustavni sud konstatuje da je JP „D. g . z . p . k . r . o . B .“, saglasno odgovarajućim odredbama ZPD, prestalo da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, dana 8. novembra 2017. godine.

Opština Babušnica, ovde izvršni dužnik, osnivač je oba učesnika statusne promene (društva prenosioca i društva sticaoca). Na sednici Skupštine opštine Babušnica održanoj 19. novembra 2016. godine, doneta je Odluka o preuzimanju obaveza JP „D . g . z . p . k . r . o . B .“ (u daljem tekstu: Odluka), u čijem članu 1. je navedeno da će Opština Babušnica preuzeti sve nastale ugovorene i finansijske obaveze i potraživanja JP „D. g . z . p . k . r . o . B .“, prestankom rada istog, zbog statusne promene pripajanja JKP „K.“. Saglasno članu 2. Odluke, početak njene primene je 1. decembar 2016. godine. Odlukom je, po shvatanju Ustavnog suda, faktički izvršena derogacija odredbe člana 505. stav 3. tačka 3) ZPD, prema kojoj obaveze društva prenosioca koje se statusnom promenom gasi prelaze na društvo sticaoca, u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele, i društvo sticalac postaje novi dužnik u pogledu tih obaveza .

Viši sud u Pirotu u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja doslovno interpretira sadržinu Odluke i po mišljenju Ustavnog suda, ne dovodi u pitanje činjenicu da je Opština Babušnica donošenjem Odluke preuzela obaveze JP „D. g . z . p . k . r . o . B .“, koje je prestalo da postoji pripajanjem drugom javnom preduzeću. Međutim, Viši sud u Pirotu ukazuje da je tumačenjem Odluke došao do zaključka da je reč samo o onim obavezama koje su nastale do njenog stupanja na snagu, tačnije do 1. decembra 2016. godine, a kako novčana obaveza iz izvršne isprave potiče iz maja 2017. godine, taj sud smatra da Odluka ne predstavlja dokaz o prelasku obaveze, u smislu člana 48. stav 3. u vezi sa stavom 1. ZIO. Ustavni sud podseća na stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kome greška u primeni prava (materijalnog i/ili procesnog) ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane nacionalnog suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao očigledna, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.). S tim u vezi, Ustavni sud smatra da je kod ovakvog zaključivanja, Viši sud u Pirotu načinio očigledan propust, jer nije konstatovao da je u članu 1. Odluke navedeno da će Opština Babušnica obaveze (i potraživanja) JP „D. g . z . p . k . r . o . B .“ preuzeti prestankom rada tog javnog preduzeća, kao posledice njegovog pripajanja JKP „K .“. Ovo javno preduzeće, koje je originerni dužnik novčane obaveze iz izvršne isprave, kao što je već izneto, prestalo je da postoji 8. novembra 2017. godine, kada je izvršena registracija statusne promene, što znači da su tog datuma njegove obaveze (i potraživanja) prešle na Opštinu Babušnica. Pritom, Ustavni sud konstatuje da osim što je prelazak obaveza na Opštinu Babušnica vez an za prestanak rada JP „D. g . z . p . k . r . o . B .“, Odluka ne sadrži nijednu drugu vremensku odrednicu koja bi mogla dovesti do zaključka da njome nisu obuhvaćene sve obaveze tog javnog preduzeća nastale do navedenog datuma. Prema tome, opisani propust Višeg suda u Pirotu čini nepravičnim postupak donošenja osporenog drugostepenog rešenja, pa Ustavni sud zaključuje da je njime povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 32. stav 1. Ustava . Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon i 103/15), ustavnu žalbu usv ojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud smatra da su posledice u tvrđene povrede prava na pravično suđenje takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Pirotu i određivanjem da isti sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Pirotu Ii. 877/17 od 11. avgusta 2017. godine, pa je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljna mera da se postigne ad ekvatna i pravična satisfakcija, kao i da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporen og drugostepen og rešenja. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. i prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio način otklanjanja štetnih posledica.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti