Usvajanje ustavne žalbe zbog nedostavljanja presude braniocu u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu D.B. utvrdivši povredu prava na pravno sredstvo. Postupajući sud nije dostavio presudu braniocu angažovanom u žalbenom roku, što je dovelo do nezakonitog odbacivanja žalbe. Osporeno rešenje je poništeno radi ponovnog odlučivanja o blagovremenosti leka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-15215/2021
28.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća, i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Mihajlo Rabrenović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. B. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. B. i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Novom Sadu Prž. 1845/21 od 9. februara 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Novom Sadu Prž. 1845/21 od 9. februara 2021. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe – advokata D. M. izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 10518/18 od 20. januara 2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. B. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 5. novembra 2021. godine, preko punomoćnika D. M, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Novom Sadu Prž. 1845/21 od 9. februara 2021. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac suštinski ističe i povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava

Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu označena ustavna prava povređena jer je „postupajući prekršajni sud bio u obavezi da braniocu koji je angažovan u žalbenom roku dostavi presudu Pr.10518/18 od 20. januara 2021. godine, te da branilac ima poseban rok za izjavljivanje žalbe, a koji rok nije vezan za rok lično okrivljenog. Da je žalbu na presudu dana 14. januara 2021. godine izjavio lično okrivljeni, onda bi sud imao pravo da je odbaci kao neblagovremenu. Ali kako je žalbu izjavio branilac, kome rok nije počeo da teče, niti je samim tim istekao, žalba je apsolutno blagovremena“.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu označenih ustavnih prava, te da poništi osporeno rešenje Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Novom Sadu Prž. 1845/21 od 9. februara 2021. godine i da naloži da drugostepeni sud ponovo odluči o žalbi na presudu Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 10518/18 od 15. jula 2020. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Dopisom Prekršajnog suda u Novom Sadu Su. VIII – 52 1/25 - 165 od 16. juna 2025. godine Ustavni sud je obavešten da su spisi predmeta Pr.10518/18 istog suda uništeni u skladu sa Zakonom o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, te da Prekršajni sud nije u mogućnosti da dostavi Ustavnom sudu spise predmeta. Stoga je Ustavni sud u sprovedenom postupku, iz dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu, između ostalog, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- da je presudom Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 10518/18 od 15. jula 2020. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen odgovornim da je učinio prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 5. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13, 55/14, 96/15, 24/18 i 41/18) i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 25.000 dinara. Takođe, okrivljenom je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom „V“ kategorije u trajanju od tri meseca, kao i šest kaznenih poena. U presudi je konstatovano se protiv iste može izjaviti žalba Prekršajnom apelacionom sudu – Odeljenje u Novom Sadu u roku od osam dana od dana dostavljanja presude;

- da je napred navedena presuda dostavljena podnosiocu 16. jula 2020. godine;

- da je branilac podnosioca - advokat D. B. 17. jula 2020. godine obavestio postupajući prekršajni sud da je 16. jula 2020. godine angažovan od strane okrivljenog, te je u prilogu dostavio punomoćje za zastupanje. Takođe, branilac je 11. septembra 2020. godine podneo Prekršajnom sudu u Novom Sadu zahtev za dostavljanje presude Pr. 10518/18 od 15. jula 2020. godine;

- da je branilac 14. januara 2021. godine preporučenom poštom uputio žalbu Prekršajnom sudu u Novom Sadu;

- da je rešenjem Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 10518/18 od 20. januara 2021. godine žalba branioca odbačena kao neblagovremena.

U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da „kako je branilac okrivljenog putem preporučene pošte uputio žalbu Prekršajnom sudu u Novom Sadu dana 14. januara 2021. godine i time prekoračio dozvoljeni rok od 8 dana od dana dostavljanja presude Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 10518/18 od 15. jula 2020. godine, te da je ista postala pravnosnažna dana 25. jula 2020. godine, to je ovaj sud navedenu žalbu, shodno odredbi člana 268. stav 1. Zakona o prekršajima, u kojoj je propisano „neblagovremenu, nedozvoljenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu Sud će odbaciti rešenjem“, odbacio kao neblagovremenu“;

- da je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Novom Sadu Prž. 1845/21 od 9. februara 2021. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a rešenje Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 10518/18 od 20. januara 2021. godine je potvrđeno.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „potpisom primaoca na odgovarajućem mestu u okviru povratnice priključene prekršajnom spisu, koja je jasno određena i u pogledu predmeta dostavljanja, odnosno adresanta, nedvosmisleno je, u smislu odredbe člana 164. stav 2. Zakona o prekršajima, potvrđena urednost dostave donete presude okrivljenom na adresi njegovog sedišta, dana 16. jula 2020. godine, pri čemu je, prema stanju prekršajnog spisa, branilac okrivljenog žalbu protiv presude izjavio dana 14. januara 2021. godine, putem preporučene pošiljke, i to po punomoćju od dana 16. jula 2020. godine, koje je prvostepenom sudu dostavljeno dana 17. jula 2020. godine.

Sledstveno izloženom, u konkretnom slučaju bila je isključena primena odredbe člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, kojom je propisano da će sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu biti dostavljene samo braniocu, a ako ih ima više samo jednom od njih, čime se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim, iz čega nužno proizilazi vezanost okrivljenog rokom iz člana 258. stav 2. istog zakona i za slučaj angažovanja branioca u okviru tog roka, zbog čega ta radnja nije podrazumevala nastanak dužnosti na strani prvostepenog suda da presudu dostavi i braniocu, pri čemu to nije ni traženo, budući da je podnesak putem kojeg je sudu dostavljeno izdato punomoćje ograničen na braniočevo izričito deklarisanje ovog svojstva.

Kako je, s obzirom na izneto stanje stvari, poslednji dan u kom je žalba protiv donete presude mogla biti blagovremeno izjavljena u korist okrivljenog bio utorak 24. jula 2021. godine, to je donošenjem pobijanog rešenja postupljeno saglasno odredbi člana 268. stav 1. istog zakona, kojom je propisano da će neblagovremenu žalbu sud rešenjem odbaciti“.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS, br. 65/13, 13/16 i 98/16 - Odluka US) (u daljem tekstu: ZOP) propisano je: da okrivljeni može uzeti za branioca advokata, a njega može, u skladu sa zakonom, zameniti advokatski pripravnik (član 119. stav 1.); da je branilac ovlašćen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 119. stav 3.); da je branilac dužan da podnese pisano punomoćje sudu (član 119. stav 4.); da prava i dužnosti branioca prestaju kada otkaže punomoćje ili kada okrivljeni opozove punomoćje (član 119. stav 6.); da ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim (član 161. stav 1.); da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva (član 259. stav 1.); da rok za žalbu teče od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca od dana kada je njemu dostavljen prepis presude (član 259. stav 4.); da bitna povreda odredaba prekršajnog postupka koja je uticala ili je mogla da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude ili rešenja postoji i ako sud u toku prekršajnog postupka ili prilikom donošenja odluke nije primenio ili je pogrešno primenio koju odredbu ovog zakona, ili je u toku prekršajnog postupka povredio pravo odbrane (član 264. stav 2. tačka 4.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Novom Sadu Prž. 1845/21 od 9. februara 2021. godine povređeno pravo na jednaku zaštitu i na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Pri tome, navodi da time što prvostepena presuda Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 10518/18 od 15. jula 2020. godine nije dostavljena braniocu, a koji je u roku za žalbu dostavio punomoćje postupajućem sudu, to rok za izjavljivanje žalbe u odnosu na branioca nije počeo da teče, te je samim tim u konkretnom slučaju žalba branioca blagovremeno podneta, odnosno nije bilo zakonskog osnova da sud pravnosnažno odbaci kao neblagovremenu žalbu branioca – advokata D. M. U prilog tvrdnji da presuda mora biti dostavljena braniocu koji je angažovan u žalbenom roku, podnosilac ustavne žalbe naveo je i dostavio kopije tri presude Vrhovnog kasacionog suda, donete u predmetima Kzz 697/2014 od 20. avgusta 2014. godine, Kzz Pr 3/2021 od 27. januara 2021. godine i Kzz Pr 11/21 od 24. marta 2021. godine, u kojima je Vrhovni kasacioni sud, postupajući po zahtevima za zaštitu zakonitosti, utvrdio povredu prava na odbranu okrivljenog u prekršajnom postupku time što je braniocu okrivljenog uskraćena mogućnost da kao ovlašćeno lice za podnošenje redovnog pravnog leka protiv prvostepene presude prekršajnog suda podnese žalbu shodno odredbi člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima.

Ustavni sud je ocenio da su ovi navodi podnosioca o povredi prava na pravno sredstvo osnovani. Naime, Ustavni sud je iz dostavljene dokumentacije utvrdio da je prvostepena presuda doneta 15. jula 2020. godine i dostavljena podnosiocu 16. jula 2020. godine, te da je rok za žalbu tekao od 17. jula do 24. jula 2020. godine. U okviru tog roka, podnosilac je angažovao branioca iz reda advokata, a koji branilac je postupajućem prekršajnom sudu 17. jula 2020. godine uputio podnesak – obaveštenje o angažovanju, uz koji je dostavio punomoćje. Prekršajni sud u Novom Sadu, iako je imao nesporna saznanja o angažovanju branioca, presudu nije dostavio braniocu, te je na taj način učinio povredu člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima. Ovakvo postupanje nadležnog prekršajnog suda dovelo je do toga da je braniocu podnosioca uskraćena mogućnost da kao ovlašćeno lice suštinski izjavi blagovremenu žalbu protiv prvostepene presude, shodno članu 259. stav 1. Zakona o prekršajima.

Polazeći od svega napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da su osnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporeno rešenje i odredio da Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Novom Sadu ponovo odluči o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe – advokata D. M. izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 10518/18 od 20. januara 2021. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da podnosilac istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava zasniva na istim razlozima kojima obrazlaže i povredu prava na pravno sredstvo, a koju povredu je Ustavni sud utvrdio, Sud nalazi da nije nužno posebno ispitivati osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede tih ustavnih prava.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog nedostavljanja presude braniocu u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti