Odluka Ustavnog suda Srbije o odbijanju žalbe zbog trajanja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu podnosioca Nj. K. zaključivši da su nadležni sudovi pružili relevantne i dovoljne razloge za dalje produženje pritvora. Iako je mera trajala skoro četiri godine, ranija osuđivanost za krivična dela sa elementima nasilja opravdava zadržavanje radi sprečavanja recidivizma.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1522/2024
16.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća, i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Bojan Tubić, dr Milan Rapajić i Jelena Deretić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nj. K. iz Mladenovca kod Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nj. K. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu K. 158/20 od 3. novembra 2023. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1957/23 od 19. decembra 2023. godine, u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nj. K. iz Mladenovca kod Beograda podneo je Ustavnom sudu 1. februara 2024. godine, preko punomoćnika N. H, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu K. 158/20 od 3. novembra 2023. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1957/23 od 19. decembra 2023. godine, zbog povrede prava iz člana 27. st. 1. i 2, člana 30. stav 1, člana 31, člana 32. stav 1. i člana 34. st. 3. i 4. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodi u predmetu K. 158/20 Višeg suda u Novom Sadu. Takođe, podnosilac smatra da su mu u konkretnom slučaju povređena i prava iz člana 5. stav 3, člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako su prava garantovana označenim odredbama Evropske konvencije zajemčena Ustavom, to Ustavni sud postojanje njihove povrede ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je u konkretnom slučaju pritvor podnosiocu ustavne žalbe, nezakonit, proizvoljan i nije sveden na najkraće neophodno vreme; da „Apelacioni sud u Novom Sadu u svom rešenju Kž.2. 1957/23 od 19. decembra 2023. godine krši pretpostavku nevinosti u odnosu na podnosioca ustavne žalbe kada navodi da je ranije vršio krivična dela (pre deset godina), a i sada je osuđen, pa je jasno da ima negativan odnos prema pravnim normama i izrečene krivične sankcije nisu delovale kroz specijalnu prevenciju i on je sada ponovo osuđen“; da su osporena rešenja tipska, bez obrazloženja, te da ne sadrže individualizovane razloge za produženje pritvora podnosiocu ustavne žalbe; da ni nadležno tužilaštvo u fazi istrage, a ni sud u fazi potvrđivanja optužnice, pa i određivanja pripremnog ročišta i glavnih pretresa, nisu pokazali nimalo hitnosti, imajući u vidu da je razmak između ročišta za glavni pretres nekada bio i po tri meseca, a podnosilac je i dalje u pritvoru i to više od 47 meseca; da „ranija osuđivanost ne može da bude tretirana kao retributivna okolnost, ako je neko lice osuđeno pre deset ili više godina, ako je kaznu izdržalo, to može samo biti indicija u odnosu na njegovu ličnost ili karakter, ali ne može biti odlučna činjenica za određivanje pritvora“; da je branilac predlagao da se pritvor zameni blažom merom, ali o tome osporena rešenja ne sadrže nikakve razloge.

Predloženo je da Ustavni sud izvrši uvid u celokupne spise predmeta, da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih prava, zatim da poništi osporena rešenja i utvrdi pravo podnosiocu na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500.000,00 dinara. Takođe, podnosilac je predložio i da se Odluka Ustavnog suda objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Už-9083/2023 te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je 26. avgusta 2020. godine podiglo optužnicu Kti. 35/20, između ostalog, protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja opravdane sumnje da je učinio u saizvršilaštvu krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. tačka 1. u vezi čl. 30. i 33. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 384. stav 4. u vezi st. 2. i 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Navedena optužnica je potvrđena rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 862/20 od 3. novembra 2020. godine, a koje je postalo pravnosnažno 26. novembra 2020. godine.

Nepravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu K. 158/20 od 3. novembra 2023. godine okrivljeni Nj. K. je oglašen krivim za krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 1. u vezi sa čl. 30. i 33. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi sa st. 2. i 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika. Podnosiocu je izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 20 godina i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K. 158/20 od 3. novembra 2023. godine prema okrivljenom je produžen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku. Pritvor se podnosiocu računa od 27. februara 2020. godine, kada je lišen slobode.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1957/23 od 19. decembra 2023. godine odbijene su kao neosnovana žalbe okrivljenog i njegovog branioca izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu K. 158/20 od 3. novembra 2023. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. st. 1. i 3.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (člana 30. stav 1.); da, sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora. Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor određen (član 31. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.); da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo (član 34. stav 4.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US)

propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.).

Odredbama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), između ostalog, propisano je: da će se zatvorom najmanje deset godina ili doživotnim zatvorom kazniti ko drugog liši života na svirep ili podmukao način (član 114. stav 1. tačka 1)); da će se ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom (član 278. stav 1.); da će se ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko - eksplozivna sredstva, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom (član 348. stav 1.).

5. Podnosilac smatra da su mu osporenim rešenjima Višeg suda u Novom Sadu K. 158/20 od 3. novembra 2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1957/23 od 19. decembra 2023. godine povređena prava iz člana 27. stav 1. i 3, člana 31. i člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je istaknute povrede prava cenio kroz pravo iz člana 31. stav 2. Ustava, budući da su navodi kojima se obrazlaže povreda navedenih prava identični, te činjenice da se, u konkretnom slučaju, ne može postaviti pitanje povrede prava iz člana 31. stav 1. Ustava, jer se tom odredbom jemči pravo okrivljenom na ograničeno trajanje pritvora do podizanja optužnice.

Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode, utemeljene na relevantnim dokazima, predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da se ne može upuštati u instanciono odlučivanje/rezonovanje, kao i da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora, proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluka Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 2. Ustava, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima. Inače, podnosilac se u pritvoru nalazi počev od 27. februara 2020. godine, tako da je zaključno sa 1. februarom 2024. godine, kada je podneo ustavnu žalbu, podnosilac u pritvoru boravio tri godine i 11 meseci.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Takođe, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi za svoju odluku da prema podnosiocu ustavne žalbe produže pritvor dali relevantne i dovoljne razloge. Tačnije, nadležni sudovi su opravdanost i zakonitost produženja mere pritvora obrazložili na ustavnopravno prihvatljiv način, koji, po oceni Ustavnog suda, nije posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja, pri čemu su jasno i detaljno obrazložili postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Pri tome, Ustavni sud ukazuje da je u osporenom prvostepenom rešenju navedeno da „Sud nalazi da je opravdano i nužno produženje pritvora prema okrivljenom shodno članu 425a stav 5. u vezi sa člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP-a, sve do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija. Okrivljeni je oglašen krivim da je izvršio tri krivična dela u saizvršilaštvu i to krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 1. u vezi čl. 30 i 33 KZ u sticaju sa krivičnom delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. st. 4. u vezi st. 2. i 1. u vezi čl. 33 KZ i izazivanje opšte opasnosti iz čl. 278. st. 1 u vezi čl. 33. KZ na način kako je to opisano u izreci prvostepene presude zbog čega mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 20 godina i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara. Sud je cenio i činjenicu da je okrivljeni ranije više puta pravosnažno osuđivan i to presudom Okružnog suda u Beogradu, posl. br. K. 123/07 od 11. decembra 2007. godine zbog krivičnog dela iz čl. 206 st. 3. KZ na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, presudom Okružnog suda u Jagodini, posl. br. K. 156/06 od 23. septembra 2008. godine, zbog krivičnog dela iz čl. 206. st. 3. KZ na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, presudom Prvog Osnovnog suda u Beogradu, posl. br. K 5821/10 od 20. novembra 2012. godine, zbog krivičnog dela iz čl. 204. st. 1. tač. 1 KZ na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 10 meseci, presudom Prvog Osnovnog suda u Beogradu, posl. br. K 1182/11 od 12. marta 2013. godine zbog krivičnog dela iz čl. 206. st. 1. u vezi čl. 33. KZ na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i presudom Prvog Osnovnog suda u Beogradu, posl. br. K 9055/10 od 20. maja 2013. godine zbog krivičnog dela iz čl. 204. st. 1. tač. 1. u vezi čl. 61. KZ na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine.

Kako je okrivljeni ranije osuđivan zbog krivičnih dela sa elementima nasilja, a posebno ceneći da postoji vremenski kontinuitet, kako između ranijih osuda međusobno, tako i između ranijih osuda i za tri krivična dela za koje je oglašen krivim u ovom krivičnom postupku, što ukazuje na njegov negativan odnos prema pravnim normama, a njegovo dosadašnje držanje ukazuje na poteškoće da se uzdrži od protivpravnog ponašanja, zbog čega je stav suda da sve navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti i sveobuhvatnosti, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni, u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivična dela za koje je nepravnosnažnom presudom ovog suda oglašen krivim ili izvršiti drugo krivično delo, zbog čega je i dalje nužno i opravdano njegovo zadržavanje u pritvoru po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP“.

Takođe, u obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1957/23 od 19. decembra 2023. godine je, između ostalog, navedeno da „iz spisa proizlazi da je Viši sud u Novom Sadu doneo nepravnosnažnu presudu K. 158/20 od 3. novembra 2023. godine, kojom je okrivljenog K. Nj. oglasio krivim za krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 1. u vezi sa čl. 30. i 33. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 4 u vezi sa stav 2 i 1 u vezi sa člana 33 KZ i izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 1 u vezi sa člana 33 KZ i osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara.

Pravilno je prvostepeni sud produžno pritvor okrivljenom K. Nj. na osnovu člana 211 stav 1 tačka 3 ZKP, nalazeći da razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog nakon donošenja nepravnosnažne presude i dalje stoje, o čemu je dao dovoljne i jasne razloge koje u potpunosti prihvata i ovaj sud.

Naime, okrivljeni je prema izvodu iz kaznene evidencije ranije osuđivan i to:

1 ) 2007. godine, zbog krivičnog dela iz člana 206 stav 3 KZ, na kaznu zatvora u trajanju od dve godine;

2) 2008. godine, zbog krivičnog dela iz člana 206 stav 3 KZ, na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine;

3) 2012. godine, zbog krivičnog dela iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ, na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i 10 meseci;

4) 2013. godine, zbog krivičnog dela iz člana 206 stav 1 KZ, na kaznu zatvora u trajanju od dve godine;

5) 2013. godine, zbog krivičnog dela iz člana 204 stav 1 tačka 1, u vezi člana 61 KZ, na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

Prema tome, okrivljeni je ranije osuđivan, između ostalog i za krivična dela sa elementima nasilja, što ukazuje na njegov očigledno negativan odnos prema pravnim normama, i na to da izrečene krivične sankcije nisu pozitivno uticale na okrivljenog da se uzdrži od protivpravnog ponašanja.

Po oceni ovog suda, navedeno predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni Nj. K. ukoliko bi se našao na slobodi, u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivična dela, te samim tim i opravdavaju dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru po ovom zakonskom osnovu, kao nužne mere radi nesmetanog vođenja ovog krivičnog postupka, čija se svrha, a nasuprot žalbenim navodima, ne može ostvariti drugom merom predviđenom zakonom, pa ni merama predloženim u žalbi branioca okrivljenog“.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Pri tome je Ustavni sud ocenio da su Viši sud u Novom Sadu i Apelacioni sud u Novom Sadu u osporenim rešenjima dali dovoljna i jasna obrazloženja za produženje pritvora podnosiocu. Ustavni sud je naročito imao u vidu i činjenicu da je podnosilac nepravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu K. 158/20 od 3. novembra 2023. godine oglašen krivim za krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 1. u vezi sa čl. 30. i 33. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi sa st. 2. i 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika

Osvrćući se na navode ustavne žalbe da se u rešenjima kojima je produžavan pritvor ponavljaju isti razlozi, Ustavni sud naročito napominje da podnosilac uz ustavnu žalbu nije dostavio bilo kakve dokaze kojima bi potkrepio svoje navode. Pri tome, Sud je imao u vidu i činjenicu da je podnosilac imao punomoćnika iz reda advokata. Takođe, Ustavni sud naročito napominje da su oba postupajuća suda u osporenim rešenjima cenila mogućnost primene blaže mere i obrazložila zašto se svrha zbog koje je produžen pritvor ne može ostvariti drugom, blažom merom.

Polazeći od svega napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da su neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjima Višeg suda u Novom Sadu K. 158/20 od 3. novembra 2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1957/23 od 19. decembra 2023. godine povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 31. stav 2. Ustava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6.1. Ustavni sud ponavlja da se, imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojoj su doneta osporena rešenja, u konkretnom slučaju ne može postaviti pitanje povrede prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 30. stav 1. Ustava (videti Odluku Ustavnog suda Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine).

6.2. Podnosilac smatra da mu je u postupku koji se vodi u predmetu Višeg suda u Novom Sadu K. 158/20 povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku. Kako iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije nesumnjivo proizlazi da je krivični postupak koji se vodi protiv podnosioca ustavne žalbe još uvek u toku, Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) od 21. maja 2014. godine, u pravni sistem Republike Srbije uvedeno novo pravno sredstvo – zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku o kome odlučuju nadležni redovni sudovi, a da je od 1. januara 2016. godine stupio na snagu Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), kojim je takođe predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud.

6.3. Ocenjujući navode ustavne žalbe da „Apelacioni sud u Novom Sadu u svom rešenju Kž.2. 1957/23 od 19. decembra 2023. godine krši pretpostavku nevinosti podnosioca kada navodi da je ranije vršio krivična dela (pre deset godina), a i sada je osuđen, pa je jasno da ima negativan odnos prema pravnim normama i izrečene krivične sankcije nisu delovale kroz specijalnu prevenciju i on je sada ponovo osuđen“, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj navod o povredi prava iz člana 34. stav 3. Ustava očigledno neosnovan.

Pre svega, Ustavni sud posebno ističe značaj ustavne garancije kojom se jemči da svako ima pravo da bude smatran nevinim, sve dok se njegova krivica ne dokaže u postupku pred sudom, s obzirom na to da je njena osnovna funkcija obezbeđenje pravne sigurnosti u kaznenom pravu. U tom smislu, pretpostavka nevinosti je povređena ako sudska odluka koja se odnosi na lice koje je okrivljeno za krivično delo odražava mišljenje da je krivo pre nego što se njegova krivica dokaže po zakonu, odnosno ukoliko u odsustvu zvanične odluke, postoji određeno mišljenje koje ukazuje da sud (ili drugi državni organ) smatra okrivljenog krivim.

U odnosu na navode o kršenju pretpostavke nevinosti od strane Apelacionog suda u Novom Sadu, a koje podnosilac ističe u osporenom rešenju, Ustavni sud konstatuje da je obrazloženje osporenog rešenja, dato primenom i tumačenjem člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, te da ono nije u kontekstu razmatranja odgovornosti osumnjičenog, već razloga zbog kojih se produžava pritvor. Pri tome, Ustavni sud napominje da navode iz osporenog rešenja o ranijoj osuđivanosti podnosioca treba posmatrati kao deo jedne šire logičke celine u kojoj su korišćeni ustavnopravno prihvatljivi termini o osnovanosti produženja pritvora podnosiocu na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku. Korišćeni termini u osporenom drugostepenom rešenju su zasnovani na ustavnopravno prihvatljivoj primeni relevantnih odredbi Zakonika o krivičnom postupku.

6.4. Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio na osnovu člana 36. stav 1. tač. 5) i 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda Srbije o odbijanju žalbe zbog trajanja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti