Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog nedokazivanja aktivne legitimacije

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv presuda privrednih sudova. Podnosilac nije u prvostepenom postupku dokazao svojstvo akcionara (aktivnu legitimaciju), a naknadno dostavljanje dokaza uz žalbu je irelevantno. Sud nije našao povredu prava na pravično suđenje niti diskriminaciju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1524/2011
16.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Đukića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 16. juna 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milorada Đukića izjavljena protiv presude Privrednog suda u Beogradu P. 8217/10 od 7. aprila 2010. godine i presude Privrednog apelacionog suda Pž. 9413/10 od 9. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milorad Đukić iz Beograda izjavio je 7. aprila 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Privrednog suda u Beogradu P. 8217/10 od 7. aprila 2010. godine i presude Privrednog apelacionog suda Pž. 9413/10 od 9. februara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i načela zabrane diskriminacije utvrđenog odredbom člana 21. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je očigledno "prvostepeni sud priznao tužiocu pravo na vođenje ove parnice (aktivnu legitimaciju), pa nije mogao odbiti tužbeni zahtev zbog toga što tužilac nema navodno aktivnu legitimaciju" i da je podnosilac ustavne žalbe uz žalbu protiv prvostepene presude "dostavio potvrdu Centralnog registra o svojini akcija".

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi da je njemu osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje i "pravo na jednakost pred zakonom".

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je između podnosioca ustavne žalbe, kao tužioca i tuženih privrednog društva "BIP" a.d. i Agencije za privatizaciju, pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu P. 8217/10 vođen parnični postupak radi naknade štete koja je prouzrokovana tužiocu kao akcionaru prvotuženog; da tužilac do zaključenja glavne rasprava nije dostavio dokaz o vlasništvu nad akcijama čiji je izdavalac prvotuženi, zbog čega je Privredni sud u Beogradu, imajući pri tom u vidu odredbu člana 2. stav 1. tačka 6) Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Službeni glasnik RS", broj 47/06), ocenio da je osnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužioca; da je uz žalbu tužioca izjavljenu protiv osporene presude Privrednog suda u Beogradu P. 8217/10 od 7. aprila 2010. godine dostavljena potvrda Centralnog registra hartija od vrednosti o vlasništvu tužioca nad akcijama tuženog privrednog društva; da je osporenom presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 9413/10 od 9. februara 2011. godine odbijena žalba tužioca izjavljena protiv osporene prvostepene presude.

Privredni sud u Beogradu i Privredni apelacioni sud su u osporenim presudama izneli i razloge zbog kojih bi tužbeni zahtev trebalo odbiti čak i da je tužilac akcionar tuženog privrednog društva, koje podnosilac u ustavnoj žalbi nije osporavao.

4. Odredbama Ustava na koje se podnosilac u ustavnoj žalbi pozvao, utvrđeno je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.) i da se svakome jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama (član 32. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je: da ako sud na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju te činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja i da stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava (član 223. st. 1. i 2.); da stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze (član 300. stav 2.); da se u žalbi mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave (član 359. stav 2.).

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 6) Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata propisano je da je zakoniti imalac hartije od vrednosti vlasnik hartije od vrednosti koja se vodi na računu hartija od vrednosti kod Centralnog registra.

5. Ustavni sud smatra da podnosilac u ustavnoj žalbi nije izneo ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da mu je povređeno pravo na pravično suđenje i da je diskriminisan, već da izražava svoje subjektivno nezadovoljstvo zbog toga što usled vlastitih propusta, u toku prvostepenog parničnog postupka, nije dokazao svoju aktivnu legitimaciju da kao akcionar prvotuženog zahteva naknadu eventualne štete.

Podnosilac ustavne žalbe izjednačava pravo na vođenje parnice sa aktivnom legitimacijom u pogledu postavljenog materijalnopravnog zahteva. Pravo na pristup sudu, tj. pravo na vođenje parnice, kao jedan od elemenata prava na pravično suđenje, prema odredbi člana 32. stav 1. Ustava, jeste procesno pravo koje pripada svakome, bez obzira na to da li je učesnik u materijalnopravnom odnosu. Aktivna legitimacija, u smislu građanskog prava, je čisto materijalnopravni pojam. S obzirom da između prava na tužbu i materijalnog prava koje se tužbom traži nema znaka jednakosti, parnični sud koji se upusti u meritorno odlučivanje o tužbenom zahtevu, odnosno koji ne odbaci tužbu, ni implicitno ni eksplicitno ne priznaje aktivnu legitimaciju tužilačke strane. Aktivna legitimacija može biti priznata ili negirana jedino meritornom odlukom o tužbenom zahtevu.

Okolnost da je Privredni sud u Beogradu zbog propuštanja podnosioca ustavne žalbe da dostavi potvrdu Centralnog registra hartija od vrednosti, primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. Zakona o parničnom postupku, ocenio da podnosilac nije dokazao da je vlasnik akcija prvotuženog, ne ukazuje na povredu prava na pravično suđenje.

Takođe, ni okolnost da prvostepeni sud nije podnosioca ustavne žalbe, kao parničnu stranku, poučio kojom ispravom treba da dokazuje svoje materijalno pravo, ne ukazuje da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje. Naprotiv, drugačije postupanje suda predstavljalo bi povredu principa jednakosti parničnih stranaka i nezakonito favorizovanje tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, u odnosu na tužene.

Činjenica da je podnosilac ipak dostavio pomenutu potvrdu, ali tek uz žalbu protiv prvostepene presude, jeste potpuno irelevantna. Naime, parnična stranka može isticati nove činjenice i predlagati nove dokaze samo do zaključenja glavne rasprave, dok se u postupku po žalbi novi dokazi mogu predlagati samo ako stranka učini verovatnim da te dokaze bez svoje krivice do zaključenja glavne rasprave nije mogla izneti, a šta podnosilac ustavne žalbe očigledno nije učinio.

Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnju da je osporenim presudama podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan, a u ustavnoj žalbi nisu priloženi dokazi da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ili uskraćeno neko ljudsko pravo zajemčeno Ustavom, niti da su prvotuženi i drugotuženi favorizovani u odnosu na njega, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla ispitati povreda načela utvrđenog članom 21. Ustava.

Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da su mu osporenim presudama povređena označena ustavna prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević.

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog nedokazivanja aktivne legitimacije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti