Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u imovinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv presude Apelacionog suda u sporu radi iseljenja. Sud je utvrdio da nezadovoljstvo ishodom parničnog postupka ne predstavlja osnov za ustavnu žalbu i da nije povređeno pravo na imovinu, već se radi o sporu između privatnih lica.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1525/2011
12.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Sonje Jeremić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Sonje Jeremić izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5680/2010 od 17. decembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sonja Jeremić iz Beograda je 7. aprila 2011. godine, preko punomoćnika Siniše Miladinovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5680/2010 od 17. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi navela da je osporenom presudom povređeno njeno pravo na imovinu, odnosno onemogućeno je njeno korišćenje i mirno uživanje, te da kao vlasnik stana ne može isti koristiti, iako je na njemu vlasnik, dok lice koje stan koristi kao zakupac ne plaća zakupninu i pri tome ne snosi zakonske posledice neplaćanja.

Podnositeljka od Ustavnog suda zahteva da poništi osporenu presudu i obaveže tuženog da se iseli iz spornog stana.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja, Ustavni sud je utvrdio da se pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu vodio parnični postupak po tužbi tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, protiv tuženog V. J, radi iseljenja.

Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 2975/07 od 19. novembra 2008. godine, u prvom stavu izreke, obavezan je tuženi V. J. da se iseli iz stana tužilje, koji se nalazi u Zemunu, u ulici Cetinjskoj broj 6, upisan u zemljišnoknjižnom ulošku 636 KO Zemun na katastarskoj parceli 786, te da stan oslobođen od lica i stvari preda tužilji, dok je u drugom stavu izreke odlučeno o troškovima postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5680/2010 od 17. decembra 2010. godine, u prvom stavu izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje, dok je u drugom stavu izreke preinačeno rešenje o troškovima, sadržano u drugom stavu prvostepene presude, tako što je obavezana tužilja da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 103.000,00 dinara, u roku od 15 dana.

4. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je osporenom sudskom presudom povređeno njeno pravo na imovinu iz odredbe člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da iz sadržine ustavne žalbe, proizlazi da podnositeljka, nezadovoljna ishodom parničnog postupka koji se vodio po njenoj tužbi radi iseljenja, očekuje od Ustavnog suda da još jednom preispita zakonitost osporene drugostepene presude. Takav zaključak, pre svega, proizlazi iz zahteva podnositeljke da Ustavni sud obaveže tuženog da se iseli iz spornog stana.

Ustavni sud konstatuje da rešavanje imovinskih sporova pred sudovima u parničnom postupku nužno ima za posledicu donošenje nepovoljne odluke za jednu od stranaka u sporu. Međutim, činjenica da je jedna stranka u imovinskoj parnici neizbežno neuspešna, sama po sebi, nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava na imovinu. Mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona koje se jemči odredbom člana 58. stav 1. Ustava, prvenstveno se odnosi na akte javne vlasti, odnosno mere koje preduzima država u cilju ograničenja ili oduzimanja imovine nekog lica. Za razliku od sporova koji se vode zbog mešanja države u nečiju imovinu, u imovinskim sporovima između pojedinaca, kao što je u ovom slučaju parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, povreda imovinskih prava koja nesporno spadaju u domen građanskih prava prvenstveno treba da bude sagledana u odnosu na procesne garancije iz člana 32. stav 1. Ustava. Obrazloženja koja su dana u osporenim sudskim odlukama zadovoljavaju procesne garancije prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa ne postoje ni ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je podnositeljki osporenom drugostepenom presudom donetom u parničnom postupku koji se vodio radi iseljenja, (a ne radi isplate zakupnine), povređeno njeno pravo na imovinu.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u imovinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti