Odluka Ustavnog suda o adekvatnosti naknade štete za suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu jedne podnositeljke, utvrđujući da dosuđeni iznos od 400 evra za povredu prava na suđenje u razumnom roku nije adekvatan. Pozivajući se na praksu Evropskog suda, dosuđuje joj 800 evra, dok žalbu druge podnositeljke odbacuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1525/2021
25.04.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpile Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama J. R . i S . R, obe iz Pančeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. aprila 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. R . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 743/20 od 29. decembra 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo S. R . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 743/20 od 29. decembra 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev S. R . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

4. Odbacuje se ustavna žalba J. R . izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 746/20 od 29. decembra 2020. godine i presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 719/19 od 19. novembra 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. R . iz Pančeva podnela je Ustavnom sudu, 3. januara 2020. godine, preko punomoćnika D. T. T, advokata iz Pančeva, ustavn u žalb u protiv presud e Višeg suda u Pančevu Gžrr. 719/19 od 1 9. novembra 20 19. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na rehabilitaciju i naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1, člana 35, člana 36. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

J. R . i S . R, obe iz Pančeva podnele su , 9. februara 20 21. godine, preko punomoćnika T. O, advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv presud e Višeg suda u Pančevu Gžrr. 743 /20 od 29.decembra 2020. godine i presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 746/20 od 29. decembra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava, iz čl. 32, 35. i 36. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Osporenim presudama Višeg suda u Pančevu je pravnosnažno odlučeno o tužbama podnosi teljki ustavn ih žalb i radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10, a koj a je protiv Republike Srbije podnet a u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja J. R . u iznosu od ukupno 800 evra i S . R . u iznosu od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate.

Ustavnim žalbama se ističe da novčani iznos i dosuđen i osporen im presudama kao novčano obeštećenje zbog povrede prava podnosi teljki na suđenje u razumnom roku ne mo gu predstavljati adekvatnu naknadu za povredu navedenog prava, te su podnosi teljke i dalje zadržale status žrtve povrede prava na suđenje u razumnom roku. Predlaž e se da Ustavni sud usvoji ustavn e žalb e, utvrdi da su osporen im presudama Višeg suda u Pančevu povređen a prava podnosi teljki iz člana 32. stav 1, člana 35 . i člana 36. Ustava i podnosi teljkama dosudi naknad a nematerijalne štete , J. R . u iznosu od ukupno 4 .800 evra, a S. R . u iznosu od 1 .800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, te im se dosudi naknada za troškove postupka koje su imale pred Ustavnim sudom .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavn e žalb e i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjima Privrednog suda u Pančevu usvojeni su prigovor i podnosi teljki ustavnih žalb i i utvrđeno je da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom DP „U.“ Pančevo u predmetu St. 38/10, a u kome su podnositeljke prijavil e svoja potraživanja prema stečajnom dužniku, koja su im u tim postupcima priznata.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 719/19 od 19. novembra 2019. godine pravnosnažno je obavezana tužena Republika Srbija – Privredni sud u Pančevu da J. R . na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku isplati iznos od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, a tužbeni zahtev preko dosuđen og do tražen og iznosa od 3.000 evra je odbijen i obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 746/20 od 29. decembra 2020. godine pravnosnažno je obavezana tužena Republika Srbija – Privredni sud u Pančevu da J. R . na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku isplati iznos od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, a tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 1 .800 evra je odbijen i obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 743/20 od 29. decembra 2020. godine pravnosnažno je obavezana tužena Republika Srbija – Privredni sud u Pančevu da S. R . na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku isplati iznos od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, a tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 1 .800 evra je odbijen i obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka.

4. Odlučujući o ustavnoj žalb i S. R . izjavljen oj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 743/20 od 29. decembra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se tvrdnj e podnosi teljke o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasniva ju na navodima o tome da je visina novčanog obeštećenja koja joj je dosuđen a zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljn a i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnositeljke, a koji se odnose na osporenu presud u, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosiocu predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnosilac predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporavaju presud e koj ima su podnosi ocima prav nosnažno dosuđena novčan a obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat e svoj a prav nosnažno dosuđena potraživanj a iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava se mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku RS“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljki ustavn e žalb e povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat i svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da joj je osporenom presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 743/20 od 29. decembra 2020. godine , kojom joj je na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Pančevu St. 38/10 prav nosnažno dosuđen iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavn e žalb e u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač ke 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljki ustavn e žalb e na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom pravičnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u ta čki 2. izreke, utvrdio pravo podnosi teljke na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos e isplaćen e po osnovu presud e Višeg suda u Pančevu Gžrr. 743/20 od 29. decembra 2020. godine , kao i za sve ostale iznose koji su podnositeljki ustavn e žalb e eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Nakon što je podnositeljki S. R . utvrdio povredu prava na pravično suđenje i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavn e žalb e u odnosu na ist aknute povrede prava iz čl. 35. i 36. Ustava, te je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalb u odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. U pogledu zahteva S. R . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Razmatrajući navode ustavnih žalb i J. R . o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka u ustavnim žalb ama izražava nezadovoljstvo visinom novčan ih obeštećenja koj a su joj dosuđen a zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku namirenja potraživanja iz radnog odnosa prema ste čajnom dužniku „U.“ Pančevo - privrednom društvu sa društvenim/državnim kapitalom.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Takođe, Evropski sud za ljudska prava je u više svojih odluka izrazio stav po pitanju visine naknade neimovinske štete zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, u slučajevima kada su podnosioci predstavki pravni sledbenici lica na koje ta sudska odluka glasi. Naime, dovoljna i adekvatna naknada koja se dosuđuje podnosiocima predstavki kao pravnim sledbenicima lica na koje sudska odluka glasi, bez obzira na njihov broj, je upravo ona naknada koja bi pripala njihovom pravnom prethodniku (videti: predmet Mehmedović i drugi protiv Srbije, predstavka broj 23202/20 i 14 drugih, presuda od 29. septembra 2022. godine i predmet Novica Ranđelović protiv Srbije i drugi podnosioci, predstavka 42495/18 i druge, odluka od 29. aprila 2021. godine).

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud konstatuje da je ova podnositeljka, ovde osporen im presudama, ostvari la naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 38/10 u ukupnom iznosu od 800 evra. Polazeći od toga, a imajući u vidu da se radi o visin i koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, Ustavni sud zaključuje da je podnosi teljka izgubi la „status žrtve“ Ustavom zajemčenog prava.

Što se tiče istaknute povrede prava na naknadu štete iz člana 35. Ustava, Ustavni sud nalazi da podnositeljka svoje tvrdnje o povredi ovog prava bliže ne obrazlaže, već ih izvodi iz navoda o p ovredi prava na pravično suđenje.

Kako podnositeljka ustavne žalbe nije dostavila dokaze da su sudovi poslednje instance u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosili različite odluke od odluke koja se osporava ustavnom žalbom, a što je preduslov za isticanje povrede prava iz člana 36. stava 1. Ustava, to je Ustavni sud utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju jednake zaštite prava podnositeljki ustavne žalbe.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavne žalbe J. R . odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o adekvatnosti naknade štete za suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti