Odbacivanje ustavne žalbe Nikole Kovića zbog već odlučene stvari

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Nikole Kovića kao nedopuštenu, jer je o istoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u istom upravnom postupku i sporu već odlučivao u ranijem predmetu, a odluke Suda su konačne.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nikole Kovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. aprila 2011. godine doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Nikole Kovića.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Nikola Ković iz Niša podneo je 15. avgusta 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodio pred Upravom za planiranje i izgradnju grada Niša pod brojem 353-500/2000-06 i Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja pod brojem 220-35-00029/2006, i u upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije radi poništaja rešenja Ministarstva za infrastrukturu – Nišavski upravni okrug broj 220-35-00029/2006-04 od 23. oktobra 2007. godine.

Predložio je da Ustavni sud donese odluku kojom će naložiti Vrhovnom sudu Srbije da reši njegovu tužbu od 27. novembra 2007. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe Nikola Ković podneo 18. marta 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u upravnom postupku koji se vodio pred Upravom za planiranje i izgradnju grada Niša pod brojem 353-500/2000-06 i Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja pod brojem 220-35-00029/2006, i u upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 9809/07 radi poništaja rešenja Ministarstva za infrastrukturu – Nišavski upravni okrug broj 220-35-00029/2006-04 od 23. oktobra 2007. godine, i ona je zavedena pod brojem Už - 418/2009.

Ustavni sud je 4. novembra 2010. godine doneo Odluku Už - 418/2009 kojom je: u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu Nikole Kovića i utvrdio da je u upravnom postupku koji se vodio pred Upravom za planiranje i izgradnju grada Niša pod brojem 353-500/2000-06 i Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja pod brojem 220-35-00029/2006 i upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 9809/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu ustavnu žalbu odbio; u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu; u tački 3. izreke naložio Upravnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.

S obzirom na to da su, saglasno odredbi člana 166. stav 2. Ustava, odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu, jer se ponovo osporavaju radnje o kojima je Sud već odlučivao.

4. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević