Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Podnositeljka se nije interesovala za svoj radnopravni status preko deset godina nakon prestanka radnog odnosa, čime je propuštanjem roka izgubila pravo na pravnu zaštitu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1527/2009
20.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mihrije Šaćirović iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. aprila 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Mihrije Šaćirović izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 801/09 od 17. juna 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Mihrija Šaćirović iz Novog Pazara je 17. avgusta 2009. godine, preko punomoćnika Ismeta Kalića, advokata iz Novog Pazara, podnela ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 801/09 od 17. juna 2008. godine zbog povrede prava na rad zajemčenog odredbama člana 60. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporena presuda Vrhovnog suda Srbije nezakonita, jer je zasnovana na neosnovanim i nezakonitim zaključcima nižestepenih sudova o odlučnim činjenicama u pogledu načina prestanka njenog radnog odnosa; da je nesporna činjenica da je podnositeljka 18. jula 1995. godine podigla radnu knjižicu i svedočanstvo iz svog radnog dosijea, ali da to ne znači da je ona na taj način raskinula radni odnos, jer se radni odnos raskida podnošenjem zahteva i donošenjem rešenja o prestanku radnog odnosa; da je to morala da učini „da bi se prijavila Fondu zapošljavanja“ radi ostvarivanja zdravstvenog osiguranja; da sudovi nisu objasnili šta to znači „interesovanje za svoj radnopravni status“; da sudovi nisu imali u vidu zastarelost pobijanog rešenja broj 2/92 od 3. marta 1992. godine, jer je od njegovog donošenja do uručenja proteklo preko 19 godina „pa je istekao svaki smisao njegovog pravnog dejstva“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 654/07 od 23. septembra 2008. godine u stavu prvom izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je tražila da se poništi odluka o izrečenoj meri zbog povrede radne obaveze Up. 2/2 od 3. marta 1992. godine i da se obaveže tužena „Raška“ Viskozna predionica DOO iz Novog Pazara da tužilju vrati na rad i rasporedi na poslove prema stručnoj spremi i radnoj sposobnosti ili da je proglasi tehnološkim viškom i po tom osnovu isplati naknadu zarade po socijalnom programu – opcija broj 1, da uplati doprinose za socijalno osiguranje za period od 1. oktobra 2004. godine do 1. novembra 2007. godine (u tačno određenim iznosima), sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, počev od svakog dospelog mesečnog iznosa za prethodni mesec do prvog u narednom mesecu pa do konačne isplate. Drugim stavom izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Postupajući po žalbi tužilje, Okružni sud u Novom Pazaru je presudom Gž1. 524/09 od 27. marta 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 654/07 od 23. septembra 2008. godine.

Protiv navedene drugostepene presude tužilja je izjavila reviziju, koju je Vrhovni sud Srbije osporenom presudom Rev. II 801/09 od 17. juna 2008. godine odbio kao neosnovanu. U obrazloženju osporene revizijske presude je, pored ostalog, navedeno da u postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. istog Zakona, jer pobijana presuda sadrži razloge o odlučnim činjenicama koji su jasni i neprotivrečni. Dalje je navedeno da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilja bila radnik tuženog do 23. septembra 1991. godine, kada joj je na osnovu odluke tuženog prestao radni odnos na dan 3. marta 1992. godine, da je 18. jula 1995. godine podigla radnu knjižicu i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, a da je tužbu za poništaj odluke o prestanku radnog odnosa podnela 21. septembra 2007. godine. Navedeno je i to da su nižestepeni sudovi na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbene zahteve tužilje, jer se tužilja faktički nije interesovala za svoj radnopravni status preko deset godina, pa je propuštanjem roka izgubila pravo na pravnu zaštitu. Takođe je navedeno da je tužilja podigla svoja dokumenta, radnu knjižicu i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi i faktički nije radila u dugogodišnjem vremenskom periodu, i da stoga ona ne može crpeti svoj radnopravni status iz činjenice da je nekada bila u radnom odnosu kod tuženog.

4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava podnositeljke koje je u ustavnoj žalbi označeno, već ona od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenog pojedinačnog akta, naglašavajući u ustavnoj žalbi nezadovoljstvo u odnosu na osporenu presudu kojom je odbijena njena revizija izjavljena protiv drugostepene sudske odluke.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da nije nadležan da odlučujući o podnetoj ustavnoj žalbi postupa kao instancioni sud u odnosu na redovne sudove i da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrđuje povrede Ustavom zajemčenih prava i ispituje da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan, kao i da li je osporenim pojedinačnim aktima podnositeljki ustavne žalbe uskraćeno koje drugo ustavno pravo.

Uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da su navodi istaknuti u ustavnoj žalbi koji se, u suštini, odnose pogrešnu primenu materijalnog prava, već detaljno cenjeni i obrazloženi na način koji ukazuje da su razmotrena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje. Naime, u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnositeljke da joj je osporenom presudom povređeno Ustavom zajemčeno pravo na rad. Ovo, posebno imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje - da je podnositeljka ustavne žalbe tri godine nakon donošenja rešenja o prestanku njenog radnog odnosa preuzela dokumentaciju od poslodavca - tuženog (radnu knjižicu i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi), kao i zaključak Vrhovnog suda Srbije, koji je usledio iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja - da podnositeljka ustavne žalbe faktički nije radila u dugogodišnjem vremenskom periodu, zbog čega ne može crpeti svoj radnopravni status iz činjenice da je nekada bila u radnom odnosu.

Ustavni sud ocenjuje da iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi, kao i razloga datih u obrazloženju osporene presude, ne proizlazi da je zaključivanje Vrhovnog suda Srbije u osporenoj odluci bilo očigledno proizvoljno ili arbitrerno.

5. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 1496/2009: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u radnom sporu
• Už 4403/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu
• Už 411/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu
• Už 802/2009: Odbijena ustavna žalba u sporu za rehabilitaciono obeštećenje
• Už 2798/2009: Odluka Ustavnog suda o disciplinskoj odgovornosti državnog službenika i neuračunljivosti
• Už 796/2009: Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog otkaza ugovora o radu usled povrede radne obaveze
• Už 1816/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u radnom sporu