Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u žalbenom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, jer drugostepeni sud skoro četiri godine nije odlučio o žalbi. Sudu je naloženo da hitno okonča postupak, a podnosiocu je dodeljena satisfakcija objavljivanjem odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Cvetkovića iz Ćuprije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. novembra 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ivana Cvetkovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 1535/06 od 29. decembra 2006. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1158/07 od 14. oktobra 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ivan Cvetković iz Ćuprije je 24. decembra 2008. godine, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 1535/06 od 29. decembra 2006. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1158/07 od 14. oktobra 2008. godine, zbog povrede načela vladavine prava iz člana 3. Ustava Republike Srbije, načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su prilikom donošenja osporene drugostepene presude postupajuće sudije Okružnog suda u Jagodini - D.P, R.S. i Z.H. bile dužne da se izuzmu od odlučivanja, s obzirom na to da su podnele tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije, te da tako nisu održale poverenje u svoju nezavisnost; da u postupku odlučivanja po tužbi podnosioca za naknadu štete pred Okružnim sudom u Jagodini i Vrhovnim sudom Srbije nisu primenjeni merodavni zakoni, nego je primenjen obrazac koji je usvojen na održanom sastanku zastupnika tužene i predsednika Vrhovnog suda Srbije, te predsednika građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, koji je imao za cilj da se po svaku cenu odbiju tužbeni zahtevi tužilaca vezani za vojne plate; da je održavanjem sastanka i postizanjem dogovora između sudija Vrhovnog suda Srbije i zastupnika tužene povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na nepristrasno suđenje; da je podnosiocu ustavne žalbe pričinjena šteta zbog neodređivanja vrednosti boda od strane ministra odbrane, a što je ovaj bio dužan da učini u skladu sa odredbom člana 52. Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Ivan Cvetković iz Ćuprije, ovde podnosilac ustavne žalbe je 23. avgusta 2005. godine podneo Opštinskom sudu u Ćupriji tužbu protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane - Vojna pošta 4418 Ćuprija, radi naknade štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada državnog organa prilikom obračuna i isplate zarade za vreme od 1. januara 2000. godine do 18. februara 2005. godine.

Opštinski sud u Ćupriji je 6. februara 2006. godine doneo presudu P. 416/05 kojom je: u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, te obavezao tuženu da tužiocu isplati odgovarajuće novčane iznose na ime naknade materijalne štete koja mu je pričinjena prilikom obračuna vrednosti boda i isplate plate za vremenski period od 1. januara 2000. godine pa do 18. februara 2005. godine; u stavu drugom izreke odbio prigovore mesne nenadležnosti suda i nedostatka pasivne legitimacije tužene; u stavu trećem izreke obavezao tuženu da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 110.400,00 dinara.

Odlučujući o žalbi zastupnika tužene, Okružni sud u Jagodini je 29. decembra 2006. godine doneo osporenu presudu Gž. 1535/06, kojom je preinačio presudu Opštinskog suda u Ćupriji P. 416/05 od 6. februara 2006. godine u stavu prvom izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, te istu presudu je preinačio i u stavu trećem izreke, te je odredio da svaka stranka snosi svoje troškove. U obrazloženju osporene drugostepene presude je navedeno: da se plata tužioca, prema odredbi člana 53. stav 1. Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije, utvrđuje na osnovu naredbe, odnosno rešenja o postavljenju na formacijsko, odnosno radno mesto i podataka o oceni rezultata rada, a obračunava se i isplaćuje po platnom spisku; da saglasno odredbi člana 152. Zakona o Vojsci Jugoslavije, navedenu naredbu, odnosno rešenje donosi starešina i da taj akt ima svojstvo upravnog akta; da ocenu zakonitosti upravnih akata, kao i kontrolu primene odredaba pozitivnih propisa vrši nadležni organ koji određuje plate zaposlenih i nadležan sud u upravnom sporu; da je konačno i pravnosnažno rešenje nadležnog organa o visini plate tužioca osnov za njenu isplatu; da sud u parničnom postupku ne može ocenjivati da li je odluka nadležnog organa o visini plate zakonita, odnosno da li je ta plata pravilno obračunata, kao što je to u konkretnom slučaju učinio prvostepeni sud; da je s obzirom na to da je tužiocu plata isplaćivana u skladu sa odlukom nadležnog organa kojom se određuje i obračunava visina plate pripadnika Vojske Jugoslavije, kao i da mu je tako obračunata plata u celini redovno isplaćivana, tužbeni zahtev tužioca neosnovan.

Odlučujući o reviziji tužioca, Vrhovni sud Srbije je 14. oktobra 2008. godine doneo osporenu presudu Rev. 1158/07, kojom je odbio kao neosnovanu reviziju tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 1535/06 od 29. decembra 2006. godine. U obrazloženju osporene revizijske presude je navedeno: da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio žalbu tuženog, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca; da je u situaciji kada je tužiocu plata u spornom periodu obračunavana i isplaćivana redovno i blagovremeno u celini, u skladu sa odlukom nadležnog organa, neosnovan tužbeni zahtev za isplatu razlike u plati.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe Ustava, zakona i podzakonskih akata:

Odredbama člana 3. Ustava je utvrđeno da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima (stav 1.), kao i da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (stav 2.).

Odredbama člana 21. Ustava, pored ostalog, utvrđeno je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.), kao i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 43/94, 28/96, 22/99, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02), koji je važio u periodu na koji se odnosi tužbeni zahtev za isplatu razlike u plati, bilo je propisano: da se ukupan iznos sredstava za plate profesionalnih vojnika utvrđuje prema zvaničnom podatku o neto - zaradi koja služi kao osnov za utvrđivanje zarada zaposlenih u republici članici na čijoj teritoriji je sedište Saveznog ministarstva za odbranu, objavljenom u službenom glasilu te republike, s tim da prosečna plata po činu i položajna plata profesionalnih oficira i oficira po ugovoru ne može biti manja od tri, niti veća od pet neto - zarada iz ovog stava, da prosečna plata po činu i položajna plata profesionalnih podoficira i podoficira po ugovoru iznose od 65% do 75%, a prosečna plata vojnika po ugovoru, po činu i dužnosti od 55% do 60% od prosečne plate po činu i položajne plate svih profesionalnih oficira (član 75. stav 1.); da Savezna vlada, pored ostalog, propisuje platu po činu, platu po činu i dužnosti i položajnu platu (član 87.); da načelnik Generalštaba i starešine jedinica, odnosno ustanova koje on odredi rešavaju, pored ostalog, o određivanju plate u Vojsci (član 152. tačka 7)).

Uredbom o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 35/94, 9/96, 1/2000 i 54/02), koja se ima primeniti u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da se ovom uredbom propisuju uslovi i merila za utvrđivanje plate i drugih novčanih primanja profesionalnih vojnika na službi u Vojsci Jugoslavije i da se plata i druga novčana primanja profesionalnih vojnika izražavaju u bodovima (član 1.); da Savezna vlada, u smislu člana 75. Zakona, određuje koeficijent za utvrđivanje ukupnog iznosa sredstava za plate profesionalnih vojnika u Vojsci i da savezni ministar za odbranu, u okviru ukupnih iznosa sredstava iz stava 1. ovog člana, donosi odluku o vrednosti boda za obračunavanje plata i drugih novčanih primanja profesionalnih vojnika u Vojsci (član 52.); da se plata profesionalnom vojniku u Vojsci utvrđuje na osnovu naredbe, odnosno rešenja o postavljenju na formacijsko, odnosno radno mesto i podataka o oceni rezultata rada, a obračunava se i isplaćuje po platnom spisku (član 53. stav 1.).

Odredbom tačke 1. Odluke Savezne vlade o izmeni Odluke o određivanju koeficijenta za utvrđivanje ukupnog iznosa sredstava za plate profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 35/94, 9/96 i 1/2000) bilo je propisano da koeficijent za utvrđivanje ukupnog iznosa sredstava za plate profesionalnih vojnika iznosi 3,0 prema neto zaradi po zaposlenom isplaćenoj za prethodni mesec u privredi republike članice na čijoj je teritoriji sedište Saveznog ministarstva za odbranu.

5. Ispitujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da osporenim presudama nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na koje se u žalbi pozvao.

Navod o povredi prava na nepristrasno suđenje, kao elementa prava na pravično suđenje, podnosilac ustavne žalbe zasniva na tome da su u donošenju osporene drugostepene presude učestvovale sudije koje su „bile dužne“ da se izuzmu od odlučivanja, s obzirom na to da su podnele tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije, kao i da su osporene presude „posledica postignutog dogovora između sudija Vrhovnog suda Srbije i zastupnika tužene“. Ustavni sud je, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio da navodi podnosioca ustavne žalbe o pristrasnosti postupajućih sudija Okružnog suda u Jagodini i Vrhovnog suda Srbije nisu potkrepljeni i dokazima koji bi ukazivali na njihovu osnovanost. Naime, i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Hauschildt protiv Danske st. 47 - 49), pretpostavlja se da postoji lična nepristrasnost propisno izabranog sudije, a da bi se dokazala subjektivna pristrasnost, zahtevaju se dokazi konkretne pristrasnosti. Za objektivnu pristrasnost, po ovom pravnom stavu, potrebno je dokazati postojanje objektivno opravdanog straha od pristrasnosti. Takođe, prema oceni Ustavnog suda, činjenica da su postupajuće sudije Okružnog suda u Jagodini u nekom drugom postupku tužile državu za naknadu štete, ne ukazuje na postojanje sukoba interesa, odnosno opravdan strah od njihove pristrasnosti u obavljanju sudijske dužnosti u postupcima u kojima sude po zahtevima drugih lica za naknadu štete postavljenim prema državi kao tuženoj.

Ustavni sud je utvrdio da su osporene presude doneli Ustavom i zakonom ustanovljeni sudovi, koji su nakon postupka sprovedenog u skladu sa odredbama odgovarajućeg procesnog zakona i u granicama svoje nadležnosti, doneli obrazložene odluke koje se zasnivaju na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju materijalnog prava. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da u postupcima pred Okružnim sudom u Jagodini i Vrhovnim sudom Srbije nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Ustavni sud istovremeno nalazi da nema osnova za tvrdnju podnosioca ustavne žalbe da je osporenim presudama povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, s obzirom na to da u ustavnoj žalbi nije pružio dokaze da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, a što je neophodna pretpostavka za utvrđivanje povrede ustavnog načela zabrane svakog vida diskriminacije.

Ustavni sud konstatuje da se odredbama člana 3. Ustava ne garantuje neko od ljudskih prava i sloboda, već se utvrđuju principi na kojima počiva vladavina prava, koji se, između ostalog, ostvaruju ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava garantovanih posebnim odredbama Ustava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

7. Ustavni sud je u svojoj Odluci Už-189/2009 od 27. januara 2010. godine zauzeo isti pravni stav u pogledu istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

8. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić