Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao tri godine i sedam meseci. Kao satisfakciju određuje objavljivanje odluke, dok odbija zahtev za naknadu materijalne štete zbog nedostatka uzročne veze.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gvozdena Raškovića iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gvozdena Raškovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji j e vođen pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu I. 754/07 ( kasnije predmet Osnovnog suda u Novom Sadu I. 2868/10) povređeno prav o podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčen o članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gvozden Rašković iz Užica, podneo je 12. januara 2010. godine, preko punomoćnika Vladimira Damljanovića, advokata iz Užica, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu I. 754/07.

U ustavnoj žalbi podnosilac je naveo da je predlog za izvršenje podneo 18. aprila 2007. godine, da je izvršni sud doneo rešenje o izvršenju tek 11. decembra 2008. godine, a da ga je 22. decembra 2009. godine obavestio o tome da se izvršni dužnik ne nalazi na adresi iz predloga rešenja . Podnosilac smatra da mu je time što ni posle više od dve godine i osam meseci od podnošenja predloga za izvršenje predmet još nije rešen, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog učinjene povrede prava, već je od Ustavnog suda tražio naknadu materijalne štete u iznosu od 202.182,83 dinara, i to: na ime glavnog duga, na ime kamate na glavni dug, na ime troškova parničnog postupka, na ime kamate na troškove parničnog postupka, na ime troškova izvršnog postupka i sastava ustavne žalbe, sve u opredeljenim iznosima. Uz ustavnu žalbu je dostavljen obračun zatezne kamate na ime glavnog duga i troškova parničnog postupka.

2. U odgovoru na ustavnu žalbu, koji je Osnovni sud u Novom Sadu dostavio Ustavnom sudu 19. septembra 2012. godine, opisan je tok postupka i konstatovano da je taj sud, nakon što je primio spise predmeta od Osnovnog suda u Užicu, u svemu postupio saglasno Zakonu o izvršnom postupku, vodeći računa da se radi o obavezi suda da hitno postupa.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu I. 2868/10, kao i u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravnosnažnom presudom zbog izostanka Opštinskog suda u Užicu P. 110/07 od 19. februara 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da sud obaveže tuženog – STR „Palma No 1“ iz Užica, čiji je vlasnik Zoran Erić, da tužiocu na ime duga isplati navedeni novčani iznos, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Podnosilac ustavne žalbe , kao izvršni poverilac, podneo je 18. aprila 2007. godine, Opštinskom sudu u Užicu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Zorana Erića, a kao sredstvo izvršenja naveden je popis, procena i prodaj a pokretnih stvari koje „izvršni dužnik ima u svojoj kući “ na navedenoj adresi u Užicu. U predlogu je navedeno i da je STR „Palma No 1“ iz Užica nelikvidna počev od 9. avgusta 2006. godine, sa evidentiranim neizmirenim obavezama u prinudnoj naplati u označenom novčanom iznosu, a uz predlog je priložen dokaz za tu tvrdnju.

Opštinski sud u Užicu je 11. decembra 2008. godine doneo rešenje I. 754/07, kojim je odredio predloženo izvršenje, kao i visinu troškova izvršnog poverioca.

Sudski izvršitelj je 16. decembra 2009. godine pokušao da izvrši popis i procenu pokretnih stvari u kući koja se nalazila na adresi označenoj u predlogu za izvršenje, ali je konstatovao da se dužnik odselio sa te adrese na nepoznatu adresu.

Dopisom od 22. decembra 2009. godine Opštinski sud u Užicu obavestio je izvršnog poverioca da se izvršni dužnik ne nalazi na adresi označenoj u predlogu za izvršenje, te mu je naložio da u roku od osam dana dostavi novu adresu stanovanja dužnika, uz upozorenje da će, ukoliko ne postupi po ovom nalogu, postupak izvršenja biti obustavljen. Postupajući po nalogu izvršnog suda, izvršni poverilac je dostavio obaveštenje Policijske uprave Užice da se izvršni dužnik odjavio sa adrese iz predloga 27. decembra 2009. godine, kao i da se 4. januara 2010. godine prijavio u Novom Sadu, ali na nepoznatu adresu. U istom dopisu izvršni poverilac je istakao da je „navodno odjavljivanje izvršnog dužnika sa adrese u Užicu fingirana i da je usledila verovatno nakon izlaska izvršitelja na lice mesta“ .

Izvršni poverilac je, podneskom od 22. marta 2010. godine, navodeći adresu izvršnog dužnika na kojoj je prijavljen u Novom Sadu, zatražio da se spisi predmeta izvršnog postupka dostave Osnovnom sudu u Novom Sadu, kao stvarno i mesno nadležnom, na dalje postupanje. Osnovni sud u Novom Sadu je zaključkom I. 2868/10 od 9. aprila 2010. godine prihvatio nadležnost za sprovođenje izvršenja određenog rešenjem Opštinskog suda u Užicu. Sudski izvršitelj Osnovnog suda u Novom Sadu je 24. juna 2010. godine pokušao da sprovede izvršenje, ali je, uvidom u spisak stanara i razgovorom sa stanarima, utvrdio da dužnik ne živi na datoj adresi.

Zaključkom Osnovnog suda u Novom Sadu I. 2868/10 od 29. jula 2010. godine naloženo je izvršnom pov eriocu da u roku od 30 dana dostavi tačnu adresu izvršnog dužnika, pod pretnjom obustave postupka.

Osnovni sud u Novom Sadu je 19. novembra 2010 godine doneo rešenje I. 2868/2010, kojim je obustavljeno izvršenje, uz obrazloženje da izvršni poverilac nije dostavio novu adresu izvršnog dužnika, iako je bio obavešten o posledicama propuštanja. Protiv ovog rešenja nije izjavljen prigovor.

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavn oj žalb i sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja predloga za izvršenje 18. aprila 2007. godine Opštinskom sudu u Užicu, do njegovog okončanja 19. novembra 2010. godine, trajao tri godine i sedam meseci.

Ustavni sud ocenjuje da navedena dužina trajanja izvršnog postupka, u okolnostima konkretnog slučaja, sama po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, a što potvrđuje i činjenica da je rešenje o izvršenju doneto godinu i osam meseci od dana podnošenja predloga za izvršenje , te da nakon toga narednih godinu dana nije preduzeta nijedna radnja u postupku. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, kao u tački 1. izreke.

6. Pošto podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je u tački 2. izreke odredio da se pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava, ostvari objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac uz ustavnu žalbu nije dostavio dokaze o nespornoj uzročnoj vezi između pretrpljene štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, pre svega imajući u vidu činjenicu da je izvršni dužnik, po navodima samog podnosioca ustavne žalbe, bio insolventan i pre pokretanja izv ršnog postupka, k ao i činjenicu da pokušano izvršenje nije moglo da se sprovede, kako je to i sam podnosilac konstatovao u podnesku dostavljenom Osnovnom sudu u Užicu 5. januara 2010. godine, zato što se dužnik odjavio sa adrese na kojoj je bio prijavljen i na kojoj je pokušano izvršenje, a za šta nema dokaza da se može pripisati u odgovornost sudu. Takođe, podnosilac nije pružio dokaze da je izvršni dužnik u vreme pokretanja izvršnog postupka imao imovinu čijom prodajom je on kao izvršni poverilac nesporno mogao da se namiri u potpunosti ili u jednom delu . Stoga, Ustavni sud nalazi da nema uslova za određivanje naknade materijalne štete .

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević