Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije. Sud je utvrdio da navedeni akt nije pojedinačni akt protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, jer Nadzorni odbor nije organ sa javnim ovlašćenjima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoslava Manojlovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. oktobra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragoslava Manojlovića izjavljena protiv obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije VI Su-NO. 53/09 od 6. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoslav Manojlović iz Beograda je 19. avgusta 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu izjavljenu protiv obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije VI Su-NO. 53/09 od 6. jula 2009. godine, zbog povrede prava iz člana 18. stav 2, člana 25. stav 1. i člana 32. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe da je izjavljena protiv pojedinačnog akta ili radnje čiji je donosilac državni organ ili organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja.
3. Odredbama člana 40a Zakona o sudijama (''Službeni glasnik RS'', br. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/06) propisano je: da se u Vrhovnom sudu Srbije obrazuje Nadzorni odbor (u daljem tekstu: Odbor) (stav 1.); da se Odbor sastoji od 5 sudija koje na četiri godine bira Opšta sednica iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije (stav 2.); da radom Odbora rukovodi predsednik koga biraju članovi Odbora iz svojih redova (stav 3.); da sudija ne može istovremeno biti član Odbora i Velikog personalnog veća (stav 4.). Prema odredbi člana 40b istog Zakona, Odbor je ovlašćen da, po pritužbi ili samoinicijativno, kontroliše sudske predmete i načini uvid u njih, kao i da po okončanoj kontroli sudskog predmeta može pred Velikim personalnim većem pokrenuti postupak za razrešenje sudije zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti ili predložiti izricanje disciplinske mere sudiji.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da iz navedenih odredaba Zakona o sudijama proizlazi da je Nadzorni odbor telo obrazovano u Vrhovnom sudu Srbije radi vršenja unutrašnje kontrole sudskih predmeta, a ne poseban državni organ ili organizacija kojoj je povereno javno ovlašćenje za odlučivanje o pravima i obavezama pravnih ili fizičkih lica. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporeni akt Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije VI Su-NO. 53/09 od 6. jula 2009. godine, kojim se podnosilac obaveštava da je Odbor nakon provere i ocene navoda pritužbe na postupanje Opštinskog suda u Jagodini i Trećeg opštinskog suda u Beogradu utvrdio postupanje sudova u označenim predmetima, nije pojedinačni akt donet u vršenju javnih ovlašćenja protiv koga se može izjaviti ustavna žalba. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
Sledstveno navedenom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti