Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u dugotrajnim izvršnim postupcima protiv dužnika sa većinskim državnim kapitalom. Podnosiocima se dosuđuje naknada materijalne i nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-15300/2023
29.05.2025.
Beograd

 

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama N. Z. i M. V, oboje iz Bosilegrada, Ž. N. i M. S, obe iz Rajčilovaca kod Bosilegrada i M. A. iz Zlatokopa kod Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba N. Z. i utvrđuje da su podnosiocu povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stava 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 3116/12.

2. Usvaja se ustavna žalba M. V. i utvrđuje da su podnositeljki povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stava 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1476/16.

3. Usvaja se ustavna žalba Ž. N. i utvrđuje da su podnositeljki povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stava 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 823/14.

4. Usvaja se ustavna žalba M. S. i utvrđuje da su podnositeljki povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stava 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 267/14.

5. Usvaja se ustavna žalba M. A. i utvrđuje da su podnositeljki povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stava 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1681/15.

6. Utvrđuje se pravo N. Z. i Ž. N. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 680 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetima I. 3116/12 i I. 823/14. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Utvrđuje se pravo M. V. i M. S. na naknadu nematerijalne štete, svakoj u iznosu od po 425 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetima I. 1476/16 i I. 267/14. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. Utvrđuje se pravo M. A. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Osnovnog suda u Vranju Prr. 203/17 od 2. oktobra 2017. godine, kao i za ostale iznose koji su eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1681/15. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. Utvrđuje se pravo N. Z. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 3116/12 od 28. novembra 2012. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Utvrđuje se pravo M. V. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 1476/16 od 9. maja 2016. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

11. Utvrđuje se pravo Ž. N. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 823/14 od 14. aprila 2014. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

12. Utvrđuje se pravo M. S. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 267/14 od 11. marta 2014. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

13. Utvrđuje se pravo M. A. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 932/05 od 14. juna 2005. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

14. Poništavaju se rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 136/23 od 4. oktobra 2023, R4I. 128/23 od 2. oktobra 2023, R4I. 138/23 od 19. septembra 2023, R4I. 152/23 od 19. septembra 2023. i R4I. 127/23 od 2. oktobra 2023. godine.

15. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova prigovora radi ubrzavanja postupka i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. N. Z. i M. V, oboje iz Bosilegrada, Ž. N. i M. S, obe iz Rajčilovaca kod Bosilegrada i M. A. iz Zlatokopa kod Vranja podneli su 11, 12. i 19. oktobra 2023. godine, preko punomoćnika A. J. i R. I, advokata iz Bosilegrada i Vranja, na osnovu člana 14. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), žalbe protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 136/23 od 4. oktobra 2023, R4I. 128/23 od 2. oktobra 2023, R4I. 138/23 od 19. septembra 2023, R4I. 152/23 od 19. septembra 2023. i R4I. 127/23 od 2. oktobra 2023. godine, kojima su odbijeni njihovi prigovori radi ubrzavanja izvršnih postupka koji se vode pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetima I. 3116/12, I. 1476/16, I. 823/14, I. 267/14 i I. 1681/15.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbom člana 16. stav 2. istog zakona propisano da se žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a po kojoj nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom, Viši sud u Vranju je dostavio ove predmete Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Podnosioci su u predmetnim žalbama, koje se u smislu citiranih odredaba Zakona imaju smatrati ustavnim žalbama (u daljem tekstu: ustavne žalbe), istakli da su neprihvatljivi zaključci u osporenim rešenjima da sud nije ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnog izvršitelja, već da to čini nadležno ministarstvo, da bi bilo nepravično da sud u slučaju prihvatanja jedinstva izvršnog postupka i utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku odgovara za propuste javnog izvršitelja i da zbog dužine trajanja osporenih postupka nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, čime se u suštini ukazuje na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnescima od 17. novembra i 14. i 15. decembra 2023. godine, postupajući po obaveštenjima koja su im dostavljena 13. i 20. novembra 2023. godine, podnosioci ustavnih žalbi su postavili zahteve za naknadu nematerijalne štete (N. Z. i Ž. N. u visini od po 80.000 dinara, M. V. i M. S. u visini od po 50.000 dinara i M. A. u visini od 1.000 evra), materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih navedenim rešenjima o izvršenju i pravo na naknadu troškova prigovora radi ubrzavanja postupka i troškova postupka pred Ustavnim sudom, čime se u suštini ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Navedenim rešenjima o izvršenju određeno je izvršenje radi namirenja potraživanja podnosilaca ustavnih žalbi iz radnog odnosa od izvršnog dužnika H. „J.“ ad Vranje, a postupci su kasnije nastavljeni pred javnim izvršiteljima.

Izvršni dužnik H. „J.“ ad Vranje je preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Osporenim rešenjima odbijeni su prigovori podnosilaca ustavnih žalbi podneti radi ubrzavanja osporenih izvršnih postupaka. U obrazloženjima se navodi: da postupak sprovođenja izvršenja od strane izvršitelja ne ulazi u sudsku nadležnost, zbog čega predsednik suda nema ovlašćenja da javnom izvršitelju naloži preduzimanje radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak; da sud nije doprineo dužem trajanju izvršnog postupka i neizvršenju rešenja.

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr. 203/17 od 2. oktobra 2017. godine podnositeljki ustavne žalbe M. A. dosuđen je iznos od 600 evra na ime utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1681/15.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a po kojoj nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ustavni sud najpre konstatuje da je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio na snagu 1. januara 2016. godine i da je njime predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Međutim, citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena je primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan.

Imajući navedeno u vidu, a posebno odredbu člana 16. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se žalbe podnosilaca, koje su podnete nadležnom drugostepenom sudu protiv rešenja o odbijanju prigovora radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, smatraju ustavnim žalbama kojima se ističu povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava imovinu u predmetnim izvršnim postupcima.

6. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u osporenim izvršnim postupcima, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka kada je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, koja je, u njenom relevantnom delu, prikazana u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine („Službeni glasnik RS“, broj 61/23, dostupna i na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs).

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.) Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije (predstavke br. 35835/05, 43548/05, 43569/05 i 36986/06, od 13. januara 2009. godine, st. 110-111.) utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje i sam prihvata, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da su osporeni izvršni postupci koji se vode prema preduzeću sa državnim kapitalom u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajali 11, sedam i devet godina, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavne žalbe u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tač. 1. do 5. izreke.

7. Razmatrajući da li je podnosiocima ustavnih žalbi u osporenim izvršnim postupcima povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Osnovnog suda u Vranju da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa prema izvršnom dužniku sa društvenim kapitalom, predstavlja i povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i u tom delu, pa je utvrdio da je podnosiocima u osporenim izvršnim postupcima povređeno i pravo na imovinu, odlučujući kao u tač. 1. do 5. izreke.

 

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva, u tač. 6. do 8. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u navedenim iznosima, umanjenim za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenim izvršnim postupcima. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

9. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 9. do 13. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih navedenim rešenjima o izvršenju, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Imajući u vidu da je Ustavni sud u više predmeta podnosilaca ustavnih žalbi radnika H. „J.“ AD Vranje utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju, Sud je to učinio i u ovom predmetu zbog potrebe da se svi podnosioci ustavnih žalbi koji se nalaze u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji dovedu u isti pravni položaj.

10. Imajući u vidu da je prethodno utvrdio povrede ustavnih prava podnosilaca i odredio način otklanjanja štetnih posledica, Ustavni sud je poništio rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 136/23 od 4. oktobra 2023, R4I. 128/23 od 2. oktobra 2023, R4I. 138/23 od 19. septembra 2023, R4I. 152/23 od 19. septembra 2023. i R4I. 127/23 od 2. oktobra 2023. godine, odlučujući kao u tački 14. izreke.

11. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu advokatskih troškova koji im nisu priznati u postupku po prigovoru radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ove zahteve odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u prvom delu tačke 15. izreke.

U pogledu njihovih zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve podnosilaca, rešavajući kao u drugom delu tačke 15. izreke.

12. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47 stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

 

Slični dokumenti

• Už 5090/2019: Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u Bosilegradu
• Už 15476/2021: Odluka suda o odgovornosti države u izvršnom postupku
• Už 15475/2021: Ustavna zaštita R. M. zbog blokade izvršnog postupka
• Už 8024/2020: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje više podnosilaca žalbi
• Už 15320/2023: Povreda prava na imovinu u izvršnom postupku protiv „Jumka“
• Už 18709/2023: Povreda prava na imovinu i suđenje u razumnom roku u Vranju
• Už 15612/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog nepoštovanja prethodne odluke istog suda